Puno pozdrava „Podrinskim Novinama“, Uredništu, novinarima svim saradnicima i pregaocima koji se bore dušom da: ISTINA zivi, da ostane vibrirajući „puls“ života u tami, pripadne svetlosti koja vodi žestoku bitku i u ove dane…, nedane!
Sećam se mračnih dana, godina… kada je sve srbsko bilo prognano, utamničeno, zabranjeno. U laži smo odrastali, obmanama su nas hranili u školama, u kućama se šaputalo. Bili smo nevina deca, po zakonu Božjem kao slepi leptirići al’ nije nam oduzeta veselost i nesvesni radovali smo se, kliktali smo u praznim „hodnicima“, plašili se čak i rugali našim duhovncima, pčelama Pravoslavlja.
Onda je nastupilo naše pepelno vreme Katarze, puno bola i gubitaka, novih saznanja pred odškrinutim očinjim vidom, pred ohladnelim srcem NEKO je zakucao… došao; da nas teši i hrabri dok su nadirali tmusi oblaci i zemlja provrla mutnim virovima i zmijski jezici propalacali i alavi bezdušnici navalili u svojoj otimačkoj gladi, sačekuše decenijama pritajene proradile mržnjom podmazale kamu i budak.
Katarza traje…, hoda Zemljom osakaćenom – Srbinovom, dok ispod Njene kore podrhtavaju kosti nevinih i pravednika, opominje ehom zaglušujućim zovom na pokajanje ali samo po neko to čuje, još manje njih… to razume.
Čeka se vreme; da pokajanje ispuni svoj sasud jer isti toliki sasud greha prevršio je ivice i greh omiva čak i glave nevinih a Bog samo traži i trpeljivo isčekuje razduženog čoveka.
Ljiljana Predić Joksić