Konkursi za sufinansiranje medija:
Privatizacija medija u Srbiji “prodavana” je kao istorijski iskorak, kao trenutak kada se država konačno povlači iz redakcija i prepušta javni prostor tržištu, profesionalizmu i slobodi. U praksi, dogodilo se suprotno. Umesto oslobađanja, dobili smo preraspodelu kontrole. Mediji su iz ruku države prešli u ruke njoj bliskih pojedinaca, političkih saveznika bez iskustva u novinarstvu ili tajkuna koji su u njima videli alat, a ne javno dobro. Sloboda je formalno proglašena, ali nikada suštinski uspostavljena.
A kada je postalo očigledno da takav model ne može da opstane na tržištu, jer mediji bez kredibiliteta nemaju ni publiku ni prihod, država je pronašla način da se vrati na mala vrata. „Projektno sufinansiranje“, zamišljeno kao mehanizam podrške javnom interesu, pretvoreno je u sofisticirani instrument političke kontrole. Umesto da štiti pluralizam, ono ga guši; umesto da osnaži nezavisno novinarstvo, ono nagrađuje poslušnost.
Danas, novac iz budžeta ne prati kvalitet, profesionalne standarde ili društvenu važnost tema, prati lojalnost. Konkursi koji bi trebalo da budu javni i transparentni postali su unapred odlučene raspodele, gde kriterijumi služe kao paravan, a komisije kao formalnost. Tako građani, paradoksalno, sopstvenim novcem finansiraju medije koji ne rade u njihovom interesu, već u interesu vlasti.
Projektno sufinansiranje je, dakle, postalo drugo ime za sistemsku zavisnost. Ono ne spašava medije, ono ih drži na kratkoj uzici. I dok god je tako, svaka priča o slobodi medija ostaće samo dobro upakovana iluzija.
Šarena laža
Prelomni trenutak dolazi sa Medijskom strategijom iz 2011. godine. Njena osnovna ideja bila je radikalna za domaći kontekst, država treba da izađe iz vlasništva nad medijima i da prestane da bude izdavač. Umesto toga, trebalo je da postane regulator i finansijer javnog interesa. Drugim rečima, ne finansiraju se mediji kao takvi, već sadržaji koji su od značaja za građane.
Ova ideja dobila je pravni okvir 2014. godine donošenjem novog Zakona o javnom informisanju i medijima. Njime je uvedeno pravilo koje i danas važi: budžetska sredstva za medije mogu se dodeljivati isključivo putem javnih konkursa. To je bio pokušaj da se uvede red, jasni kriterijumi, komisije koje odlučuju i konkurencija među projektima.
Novi medijski zakon o javnom informisanju i medijima Skupština Srbije je izglasala 2. avgusta a stupio je na snagu 15.08.2014. godine. Ovim medijskim zakonom bilo je predviđeno i povlačenje države iz vlasništva u medijima do 1. jula 2015. kao i projektno finansiranje.
Sve ovo su budno pratili u Poslovnom udruženju asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ koje je već na redovnoj Devetnaestoj skupštini udruženja, održanoj u Čačku, 24. oktobra 2024. godine, organizovalo raspravu koja je bila fokusirana na suštinske izmene odnosa između države, lokalne samouprave i medija koje donose novi medijski zakoni. Neka od pitanja na koja su učesnici pokušalti da daju odgovore bila su:
– Šta je projektno finansiranje i kako će biti sprovedeno?
– Kako utvrditi javni interes na lokalnom nivou?
– Koliko su i mediji i lokalne uprave spremni da proaktivnim delovanjem unaprede informisanje građana u svojim sredinama?
– Gde prestaju dosadašnji pritisci zasnovani na finansijskoj zavisnosti medija od lokalnih uprava i gde počinje razvoj poverenja?
Ova rasprava pod nazivom „Mediji i lokalne zajednice – razvoj poverenja“ organizovana je u okviru “Kampanje za medijsku pismenost” Medijske koalicije koju je podržala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) sa ciljem podizanja svesti javnosti o slobodnom i odgovornom novinarstvu kao osnovi demokratskog društva.
Na javnoj raspravi su govorili:
Dejan Stojanović, rukovodilac grupe za normativne poslove u Sektoru za informisanje Ministarstva kulture i informisanja Srbije,
Nadežda Vuksanović, načelnica Gradske uprave za društvene delatnosti grada Čačka,
Aleksandar Dačić, pomoćnik gradonačelnika za oblast društvenih delatnosti grada Čačka,
Nedim Sejdinović, generalni sekretar Nezavisnog društva novinara Vojvodine,
Moderator je bila Zorica Višnjić, tada glavna urednica lista “Lozničke novosti“.
Svi prisutni predstavnici lokalnih medija bili su “opčinjeni” raspravom i sa velikom nadom su dočekali najavu “projekltnog sufinansiranja” verujući da će im to pomoći da se izvuku iz velike finansijske krize u koju su, posle privatizacije, zapali i da će im pomoći da opstanu na tržištu.
Međutim, nisu svi bili oduševljeni ovim vidom sufinansiranja koji je, već na startu, “mirisao” na “šarenu lažu” i još veću kontrolu medija pa je tako ostao zapamćen i komentar jednog od pisaca ovog teksta koji je tada iskazao svoju zabrinutost ovakvim načinom finansiranja medija postavljajući pitanje: Koje će projekte lokalne samouprave pre sufinansirati: “Partijsko zapošljavanje u javnim preduzećima” ili “Uticaj poljskog cveća na raspoloženje građana”?
Nažalost, većina prisutnih je smatrala da je ovo pitanje besmisleno i da je bilo šegačenje sa ovom važnom temom. Ali, ubrzo, mnogi su se uverili da je ono bilo “proročansko” i da su mediji, “projektnim sufinansiranjem” potpuno izgubili slobodu!
Obuka novinara za pisanje projekata
„Osnove pisanja projektnih predloga u cilju sufinansiranja medijskih projekata“ bio je naziv treninga koji su, 4.i 5. decembra, u Kragujevcu pohađali novinari iz 15 redakcija članica „Local pressa“.
Polaznici su se se obučavali pre svega da konkurišu za sredstva koje svake godine za medijie izdvaja Ministarstvo kulture, ali su od trenera Vladimira Pilje, eksperta za javne finansije i infrastrukturne projekte, mogli da čuju i na koji način funkcionišu konkursi stranih donatora poput Evropske komisije.
Po mišljenju učesnika, seminar je pružio odličan balans između teorije i prakse. Naime, nakon uvodnog bloka na kome im je predstavljena osnovna struktura projekta i konkurs Ministarstva kulture, prešlo se na praktičan rad. Timovi sačinjeni od po tri polaznika, uz mentorstvo trenera, radili su na predlogu projekta, njegovom narativnom opisu, budžetu i logičkoj matrici.
Iako je prvobitno bio planiran samo jedan, zbog velikog interesovanja redakcija članica, „Local press“ je, 11. i 12. decembra, organizovo još jedan trening za drugu grupu novinara.
Pokrovitelj treninga „Osnove pisanja projektnih predloga u cilju sufinansiranja medijskih projekata“ bila je Dojče vele akademija.
Pokazalo se da su ove radionice bile pun pogodak jer su svi projekti članica “Lokal pressa” u prvim godinama “projektnog sufinansiranja” prolazili na konkursima i ocenjivani kao najbolji.
Takođe, „Local press“ je organizova i nekoliko radionica za članove konkursnih komisija koji su dugo bili nosioci objektivnog i nepristrasnog ocenjivanja.
I, počelo je…
Već početkom sledeće, 2015. godine, raspisani su prvi konkursi. Pre svega to je učinilo Ministarstvo informisanja koje je raspisalo, ukupno, sedam Konkursa. U Mačvankom okrugu konkursi su raspisani u Loznici (opredeljeno 3.000.000,00), Malom Zvorniku (200.000), Bogatiću (4.000.000), Vladimircima (2.000.000) i Koceljevi (2.200.000) dok u Šapcu i Ljuboviji nije bilo konkursa. Opština Krupanj je 27. 03. 2015. objavila javni poziv koji je bio namenjen samo štampanim medijima i opredelila 700 000,00 dinara za nedeljno objavljivanje u novinama. MK je uputila dopis Opštini i ukazala na nepravilnosti u konkursu, koji je 14.04. 2015. poništen. Opština je zatim u maju objavila javnu nabavku za tv i radio prenose sednica skupštine i druge medijske usluge.
U ovoj, prvoj godini sufinansiranja medija u Mačvanskom okrugu, novac je bio, uglavno, raspodeljen lokalnim medijima ili medijima iz regiona pa nije bilo nekih većih zamerki.
Međutim, već u narednoj 2016. godini postalo je jasno kuda će ovakav način finansiranja voditi. Takoreći preko noći nastala je prava invazija kojekakvih medija na lokalne budžete.
Na budžet od 36.000.000,00 dinara, koliko je grad Šabac izdvojio za ovu namenu, “jurišalo” je čak 20, raznoraznih medija, od kojih su mnogi bili iz Beograda ali i iz: Zajačara, Niša, Valjeva, Adaševca, Lajkovca, po sistemu “ako prođe, prođe”! Ipak, članovi Komisije su sredstva dodelili samo lokalnim, šabački, medijama.
Zanimljivo je da je konkurs, u opštini Vladimirci, 21. 10. 2016. godine, poništen pa je 2.100.000,00 ostalo neraspoređeno. Isto se dogodilo i u opštini Koceljeva. Takođe, opština Ljubovija ni te godine nije raspisala Konkurs.
Početak nevolja u “medijskom raju”
Posle dve godine “opipavanja pulsa”, projektno sufinansiranje je počelo da pokazuje svoje pravo lice – potpuna kontrola informisanja i stvaranje lažne slike o slobodi medija.
Na rekordan budžet za sufinansiranje medija, od 40.000.000,00 dinara, koliko je za ovu namenu izdvojio Šabac, prosto su počeli da “kidišu” raznorazni mediji sa projektima bez javnog interesa. Tako su beogradski mediji: „Medija centar“, „Dan-graf“, „Adria Media Group“, „Ringier Axel Springer“, NP „Vreme“ iz Šapca odneli 14.250.000,00 dinara. Takođe, “u igru” se ubacio i „Publicinfo“, Šabac, PR Mirjana Čvorić sa nekoliko puta “prežvakanom” temom „Nasleđe naše“ za koje je inkasirano 450.000,00 dinara. Bez finansiranja ostalo je samo pet projekata.
Drugi grad u Mačvanskom okrugu, Loznica, izdvojila je za medije svega 3.200.000,00 dinara ali je sav novac raspodelio svojim, lokalnim, medijima.
I opština Koceljeva je, izdvojenih, 1.500.000,00 dinara raspodelila medijima sa ove opštine.
U malenom, Malom Zvorniku, koji je za sufinansiranje medija izdvojio 1.200.000,00 dinara, čak četvrtinu ovog novca otišao je tek osnovanom, “fantomskom”, mediju iz Rakovice. Iznos od 300.000,00 dinara dobio je projekat: „Prevencija umesto lečenja“, Internet portalu „Mačva Skaj Info“, firme: „Vila Bu“ doo, koju je u novembru 2016. godine osnovala izvesna Marija Sverčkova, Ruskinja, sa prebivalištem na Vračaru. Ali tu nije bio kraj: 50.000,00 dinara dobio je Internet portal „Mali Zvornik Info“ u vlasništvu firme za Postavljanje podnih obloga i izradu i održavanje veb stranica „Sizif-K“, PR Dragan Jović.
Opština Bogatić je, te 2017. godine, raspodelila 7.200.000,00 dinara a osim lokalnih i regionalnih medija koji izveštavaju o događanjima u Bogatiću ogroman deo novca otišao je “medijima” za koje žitelji ovog mačvanskog mesta nisu ni znali da postoje ali su zato bili u ozbiljnim vezama sa Srpskom naprednom strankom: „Kopernikus Cable Network“ za radio i TV aktivnosti, Niš (dobio 1.000.000,00 dinara), Informativni internet portal „Mačva sky info“, Rakovica (800.000,00), Proizvodnja televizijskog programa „Publicinfo“, PR Mirjana Čvorić (600.00,00), Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine „Zeleni krug“, Bački Petrovac (300.000,00).
Od 1.350.000,00 dinara, koliko je opština Krupanj izdvojila za sufinansiranje medija najviše novca, 360.000,00 dinara, dobio je Portal „Mačva Skaj Info“ iz Rakovice???
Takođe, i od 1.590.000,00 dinara, koliko je opština Vladimirci izdvojila za sufinansiranje medija skoro najviše novca, 396.000,00 dinara, dobio je Portal „Mačva Skaj Info“ iz Rakovice???
Opština Ljubovija ni 2017. godine nije raspisala Konkurs.
Za mnoge poznavaoce medijske scene u Mačvanskom okrugu bilo je veliko iznenađenje da je tek osnovani, i potpuno nepoznati, Portal „Mačva Skaj Info“ iz Rakovice, u svojoj prvoj godini konkurisanja, dobio neverovatnih 1.856.000,00 dinara.
Naravno, potpuno je jasno da u dodeli novca ovom portalu nije odlučivao kvalitet projekta, ni “stručna” komisija, već postoji opravdana sumnja da je o dodeli novca ovom portalu odlučivala Srpska napredna stranka. A da je to tako bilo najbolje svedoči tekst, nepoznatog autora, koji je početkom decembra 2017. godine objavljen na portalu NUNS-a:
“Danas u medijskom logoru Srbije imamo elektronske medije, pisane medije, portale… a onda su bili: komunisti, Srbi, Romi, Jevreji… i svi isto mislimo – neće nas, preživećemo. Ni činjenica da se svakodnevno poneka Redakcija ugasi, da se broj novinara koji mogu normalno da žive smanjuje velikom brzinom ne navodi nas na pomisao da smo baš mi sledeći spremni za „odstrel“ i da moramo pod hitno da se ujedinimo i „pokažemo zube“.
Zakon o projektnom finansiranju medija samo je još više doprineo urušavanju novinarske profesije i propasti medijskih kuća. Puno novca i „laka“ zarada doprineli su pojavljivanju novih medijskih kuća čiji su vlasnici: kafedžije, popovi, moleri i kojekakva druga bratija. Preduzeća koja postoje koliko i vreme trajanja projekta a onda menjaju vlasnika, ime, adresu ili se potpuno gase. Njih osnivaju ljudi bliski vlasti, nemaju, uglavno, nikakve veze sa novinarstvom i služe da, što je više moguće, pokupe pare „neposlušnim“ ili „slobodomislećim“ medijima i da ih na taj način ugase.
Dobar primer za to je i izvesni portal Mačva Sky Info.
U Rakovici izvesna Marija Sverčkova, Ruskinja, sa prebivalištem na Vračaru osnovala je u novembru 2016. privredno društvo sa ograničenom odgovornošću VILLA BU u Rakovici. Osnivački ulog ove vrle medijske kuće, registrovane za veb portale, iznosi 100,00 (sto) dinara. Direktor je izvesni Nebojša Vasić iz Rakovice. E sad, verovatno se svi pitate kakav je interes jedne Ruskinje da u Beogradu osnuje medijsko preduzeće čiji će direktor biti neki Srbin i da iz Beograda medijski pokriva teritoriju Mačve. Koju realno i ne poznaje. Međutim, ako pogledate koliko su para dobili, što javno – što tajno, od opština sa teritorije Mačvanskog okruga sve će vam biti jasno. Svoju odanos vladajućoj stranci debelo su naplatili. U stvari cilj ovog portala i nije da informiše već da, od medija koji godinama postoje u Mačvanskom okrugu, uzme što više novca i da ih na taj način zatvori. Sjajno smišljeno. Ali imaju oni i drugu ulogu – meta su im „Podrinske“. Rak rana šabačkih naprednjaka. Zato i ne čudi što se na ovom portalu više pažnje posvećuje „Podrinskim“ nego stvarnim informacijama za koje su dobili velike pare. Svaku informaciju koju „Podrinske“ objave ove, drage nam kolege, demantuju da bi taj demanti posle izvesnog vremena, obično sutradan, povukli. Kako to izgleda možete se uverti i iz sledećeg primera:…”
Tako smo došli do apsurdne situacije: mediji koji profesionalno rade, kritički izveštavaju i zaista se bave javnim interesom dobijaju manje novca ili čak ostaju bez sredstava, dok oni koji proizvode sadržaj po meri vlasti, ili joj služe za obavljanje “prljavih” poslova, prolaze na konkursima bez većih problema. Umesto da podstiče pluralizam, sistem ga sužava. Umesto da ohrabri nezavisnost, on stvara zavisnost, jer opstanak mnogih medija počinje da zavisi upravo od tih budžetskih sredstava.
Još jedan ključni problem je što se odgovornost praktično gubi. Komisije koje dodeljuju sredstva često su nepoznate javnosti ili birane po nejasnim kriterijumima, odluke se slabo obrazlažu, a evaluacija projekata je formalna ili nepostojeća. Kada se novac potroši, retko ko ozbiljno proverava da li je javni interes zaista ostvaren. Tako projektno sufinansiranje postaje zatvoren krug: novac se dodeljuje, sadržaj se proizvodi, ali građani od toga imaju malo koristi.
Najveći paradoks je u tome što građani, kao poreski obveznici, finansiraju sistem koji bi trebalo da ih informiše a zauzvrat često dobijaju propagandu ili trivijalne sadržaje. Drugim rečima, plaćaju da budu loše informisani.
Projektno sufinansiranje, dakle, nije samo tehnički mehanizam raspodele novca, ono je ogledalo odnosa države prema medijima i javnosti. Ako se koristi kako treba, može biti snažan alat za razvoj kvalitetnog novinarstva. Ako se zloupotrebljava, postaje tih, ali veoma efikasan način kontrole. A kod nas, nažalost, prečesto liči upravo na to.
A da je to tako potvrđuje i činjenica da se, 2017. godine, na medijskom nebu Mačvanskog okruga pojavio još jedan ozbiljan “sakupljač” narodnog novca, 1.050.000,00 dinara za “ništa”, odnosno za nekakve “priče o “nasleđu”, inkasirao je Proizvođač televizijskog programa „Publicinfo“, PR Mirjana Čvorić koja će, u godinama koje dolaze igrati značajnu ulogu u “slomu”, vlastima, “neposlušnih” medija.
Koketiranje sa vladajućim strankam Mirjana Čvorić je u naredne tri godine, samao u Mačvanskom okrugu, sa svojom Proizvodnjom televizijskog programa „Publicinfo“, uspela da inkasir 2.850.000, dinara. I to u 2018. godini: Koceljeva (50.000), Vladimirci (150.000), Bogatić (550.000), Šabac (200.000). U 2019. godini: Šabac (200.000), Bogatić (400.000), Vladimirci (100.000). U 2020. godini: Vladimirci (200.000), Bogatić (200.000), Loznica (600.000), Šabac (200.000).
Portal „Mačva skaj info“ je u 2018. godine inkasirao u: Malom Zvorniku (200.000), Krupanju (190.000), Vladimircima (150.000) i Bogatiću (550.000), ukupno 1.09.000,00 dinara i tu im je bio kraj jer nisu uspeli da naškode “Podrinskim”!?
Administrativni udar na “Podrinske”
Nezadovoljna uređivačkom politikom “Podrinskih”, Srpska napredna stranka koristila je sve “legalne” i nelegalne metode da ugasi ovaj nedeljnik. Kako pokušaj sa pretnjama, botovima i “kolegama” koji su, za dobru novčanu nadoknadu, imali zadatak da “omalovažavaju” pisanje “Podrinskih” nije prošao, usledio je pokušaj “podmićivanja”. A kako ni on nije prošao krenuli su “pritisci” preko raznoraznih inspekcijskih kontrola, podnošenja lažnih, anonimnih, krivičnih prijava Policiji za privredni kriminal i Tužilaštvu koje je više od godinu dana vodilo “namešten” krivični postupak. Pa čak išlo se i do toga da Savet za štampu, “besmisleno“, kažnjava ovaj list.
Međutim, vladajućem režimu “upala je kašika u med” kada su uspeli da osvoje vlast u Šapcu. A prvi zadatak nove, naprednjačke, vlasti bio je da nađe način kako da se “Podrinske” ugase. I, nekoliko meseci svesrdno se trudio novoizabrani član Gradskog veća, Mioljub Mijušković, zadužen za kulturu i informisanje u gradu, da nađe način da to uradi. Danima je prelistavao registratore u kojima se nalazila dokumentacija ranijih projekata koje su “Podrinske” realizovale. A da je to bilo tako svedoči u svom mejlu upućenom “Podrinskim” negov bliski prijatelj koji je to zajedno sa njim radaio.
I, desilo se, EUREKA!
Tako su u Konkursu za sufinansiranje medija u Šapcu (ali i svuda drugde) izmenjeni (ukinuti) svi oni uslovi na kojima su “Podrinske”, ranijih godina, dobojale novac. Opravdanim troškovima više se nisu smatrali troškovi štampanja, (neverovatno ali istinito) troškovi distribucije i troškovi promocije medijskog sadržaja.
Takođe, u godinu osnivanja više nije računat datum nastanka medija već datum registracije u APR-u pa su tako mediji koje je na raznorazne načine “gasila” vlast, a oni se ponovo pojavljivali pod drugim izdavačem, ostali uskraćeni za značajan broj bodova pri ocenjivanju projekata. Zanimljivo je i to da u broj zaposlenih više nisu računati oni koji su radili volonterski već samo oni kojima su plaćani porezi i doprinosi na zarede što takođe utiče na ukupan broj bodova pri oceni “kapaciteta” medija. Tako je ispalo da samo plaćeni novinari imaju pravo da pišu.
Međutim, ove odluke nisu pogodile samo “Podrinske” već i veliki broj drugih, štampanih, lokalnih medija širom Srbijr pa su se ovi uslovi donekle ublažili.
Nažalost onda su na scenu stupile, takozvane, “konkursne komisije” u koje su birane “podobne” osobe a koje nisu gledale na kvalitet projekta već su novac raspoređivali po želji lokalne vlasti. (O tome u sledećem tekstu)
Pisanje tekstova za projekte nije stvar nikakve mudrosti nego se to radi po, isključivo, određenom šablonu. Menja se samo tema projekta, koja mora biti “neutralna” a veliki deo formulara se popunjava na isti način. Međutim, osim, donekle, na Konkursima Ministarstva komisije ne ocenjuju kvalitet projekta već podobnost medija koji konkuriše.
Ipak, jednom se desilo da i kvalitet projekta dođe do izražaja. Za projekat “Mediji kao kritičke oči i uši u službi građana, ili…?, sa kojim su “Podrinske” konkurisale kod Ministarstva, dobijeno je od komisije 700.000,00 dinara. Ali, u priču se umešao i tadašnji, čestiti, minstar koji je prepoznao kvalitet projekta i uz objašnjenje: “Uvidom u planirane aktivnosti i specifikaciju troškova u budžetu projekta, Ministar je, u skladu sa članom 25. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, na osnovu diskrecionog ovlašćenja, doneo odluku da se zahtev podnosioca usvaja delimično u iznosu od 1.100.000,00 dinara, dok se u preostalom delu zahtev odbija kao neosnovan.” dodelio “Podrinskim” još 400.000,00 dinara
Ovaj drastično uvečani iznos nije baš naišao na odobravanje vlastodržaca u Šapcu pa je na adresu ministra upućeno bezbroj pritužbi. Međutim, našao se Ministar i na udaru prorežimskih medija koji nisu bili zadovoljni njegovim proevropskim stavovima.
Podaništvo je na ceni
Da projekti neće biti jedini kriterijum dobijanja novca na Konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa bilo je jasno od samog početka. A što je vreme više prolazilo to se sve više radikalizovalo. I, danas, novcem građana ne finansira se projekat od javnog interesa već politička podobnost uredništva i lojalnost medija. A kako to u praksi izgleda može se videti analizom izveštavanja medija koja Srpskoj naprednoj stranci služe kao oglasna table na kojoj se objavljuju samo hvalospevi dok se korupcija i kriminal prećutkuju i zataškavaju. Ali se za te usluge dobijaju veliki novci.
U 2025. godini, u Mačvanslo okrugu, “projektno sufinansiranje doživelo totalni fijasko. Za građane, naravno. Portal „Mačva Skaj Info“ iz Rakovice zamenio je Portal “Vidik sa Cera” u vlasništvu SS Turistička televizija 1961 doo Beograd – Voždovac koja je samo na području Mačvanskog okruga dobio 2.415.000,00 dinara i to: Loznica (980,000.00), Bogatić (500,000.00), Šabac (300,000.00), Ljubovija (75,000.00), Mali Zvornik (60,000.00).
Standardno sjajno je prošla i Mirjana Čvorić Gubelić i njena Proizvodnja Televizijiskog programa „Publicinfo“ sa dobijenih 2.265.000,00 dinara: Vladimirci (480,000.00), Šabac (400,000.00) Osečina (350,000.00), Bogatić (300,000.00), Koceljeva (300,000.00), Loznica (300,000.00), Krupanj (135,000.00).
Međutim, najveći šampion u “otimanju” novca građana, kako bi ih držali u medijskom mraku, je šabačka Televizija AS. Kako, uglavno, sve lokalne samouprave ograničavaju iznos novca koji može da se dobije po jednom projektu oni su se dosetili da osnuju nekoliko medija koji svoje projekte realizuju u istom prostoru iste televizije. Tako je Vladimir Urošević PR Proizvodnja radio i televizijskog programa MR media Šabac, prošle godine, od Šapca dobio 2.300.000,00 dinara. I to ne bi bio nikakav problem da ovaj medij ne traje koliko i vreme trajanja projekta a onda odlazi u “ilegalu”.
Tako je ovaj “medij” svoju delatnost odjavio 19.09.2024. godine, odmah po “potrošenom” novcu prethodnog projekta, a svoju delatnost je ponovo obnovio 1.04.2025. godine.
Međutim, to nije sve! Vlasnik ovog medija malo se “zaigrao” sa datumima pa je konkurisao za projekte u Šapcu, rok za podnošenje prijava bio je 20.03.2025. a zaboravio da obnovi delatnost.
I, šta se desilo? Grad Šabac je istovremeno, “sasvim slučajno”, izvršio ispravku konkursa i produžio rok za podnošenje prijava do 25.03.2025. godine.
Ali, avaj, grad Šabac je morao još jednom da produži rok, drugi put, za podnošenje prijava na konkurs i to do 1.04.2025. baš do datuma kada je Vladimir Urošević PR Proizvodnja radio i televizijskog programa MR media Šabac uspeo ponovo da obnovi delatnost. A da li je ovde u pitanju bahatost podnosioca prijave ili se iza ovoga kriju neke ozbiljne koruptivne radnje verovatno će objašnjenje morati da daju neke nezavisne institucije. Jednog dana…
Meta: ugasiti “Podrinske”
Za projektno sufinansiranje grad Šabac, relativno, izdvaja značajna sredstva. Ako se uzme u obzir da u ovom gradu nema baš mnogo medija onda je potpuno jasno da bi novca bilo dovoljno za sve. Ali, kako lokalnoj vlasti informisanjanje građana nije prioritet već potpuna kontrola nad medijima onda nije ni čudo da Šapčani žive u potpunom medijskom mraku.
Recimo, u 2025. godini na Konkurs se prijavilo čak 36 kojekakvih medija, mašala, a novac je dobilo “samo” njih 13. Među kojima su bili: AS Multimedia (4.500.000), Radio-difuzno društvo RTV „As“ (6.500.000), Radio-difuzno društvo RTV „As“ /radio/ (3.000.000), Vladimir Urošević PR Proizvodnja radio i televizijskog programa MR media Šabac (2.300.000), ukupno 16.300.000,00 dinara za privid medijskog pluralizama. Zanimljivo je da je jedan od medija, Društvo za radio i difuziju TIM radio doo Prnjavor, (porodična firma novinara TV AS i dopisnika PINK-a) dobio novac za čak dva projekta???.
Grad Šabac, je za “sufinansiranje” medija, u 2025. godini izdvojio, “velikih”, 28.500.000, dinara što bi bilo dovoljno za sve šabačke medije, kojih nema mnogo:
Televizij, TV AS (po svim osnovama, 4 medija, dobila 16.300.000,00)
Nedeljnik “Glas Podrinja” (6.900.000)
“Sport u Podrinju” (sramotnih 300.000)
TIM radio doo Prnjavor (dva puta po 250.000???)
Srpska pravoslavna crkva – Eparhija šabačka (800.000???)
Proizvođač televizijskog programa „Publicinfo“, PR Mirjana Čvorić (400.000???)
A projekat “Podrinskih” (0 dinara???)
Dok su 3.300.000,00 dobila, vlastima bliska tri medija: Društvo za radio i TV aktivnosti „Kopernikus Cable Network“ doo Niš, Novinsko-Izdavačko društvo Kompanija Novosti AD Beograd (Stari Grad) i, naravno, Vidik sa Cera.
Dakle, projekat “Podrinskih” nije podržan. Možda to i ne bi bilo toliko sporno da se ovaj projekat nije bavio problemima Domova kultura na teritoriji grada Šapca i to baš u trenutku kada je Vlada Srbije izdvojila ogromna sredstva za njihova renoviranja. Kako su prošle “Podrinske” tako su prošli i šabački Domovi kultura, ali, koga je to briga.
Grad Šabac u 2016. godini nije raspisao Konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja
Dobre strane sufinansiranja
Jedna od ključnih prednosti sufinansiranja jeste podrška medijima koji nemaju dovoljno komercijalnih prihoda, posebno na lokalnom nivou. Lokalni mediji često nemaju pristup velikim oglašivačima, pa im javni konkursi omogućavaju da opstanu i nastave da izveštavaju o temama važnim za zajednicu.
Takođe, ovaj model može da podstakne raznovrsnost sadržaja. Projekti koji se finansiraju često uključuju teme koje nisu komercijalno isplative, ali su društveno značajne, poput položaja manjina, socijalnih problema ili korupcije.
Sufinansiranje može biti i podsticaj za istraživačko novinarstvo, koje je skupo i vremenski zahtevno. Bez dodatne finansijske podrške, mnogi mediji ne bi mogli da se upuste u ozbiljna istraživanja.
Loše strane i problemi u praksi
Uprkos potencijalnim prednostima, praksa sufinansiranja često odstupa od svojih osnovnih ciljeva. Jedan od najvećih problema je netransparentnost u dodeli sredstava. Konkursne komisije neretko donose odluke bez jasnog obrazloženja, što otvara prostor za sumnju u političku pristrasnost.
Drugi veliki problem je politički uticaj. Postoje brojni slučajevi gde sredstva dobijaju mediji koji su bliski vlastima, dok kritički nastrojeni mediji ostaju bez podrške. Time se sufinansiranje pretvara iz alata za jačanje javnog interesa u mehanizam za kontrolu medijskog prostora.
Dodatno, kvalitet projekata koji dobijaju sredstva često je upitan. U nekim slučajevima finansiraju se sadržaji koji nemaju jasnu društvenu vrednost, što dovodi u pitanje svrhu celog sistema.
Postoji i problem nedovoljne kontrole realizacije projekata. Iako mediji imaju obavezu da opravdaju dobijena sredstva, nadzor je često slab, pa se dešava da projekti ne budu sprovedeni u skladu sa prijavom.
Posledice po medijski sistem
Zloupotrebe u sistemu sufinansiranja imaju šire posledice. One mogu dovesti do narušavanja poverenja građana u medije, ali i u institucije koje raspodeljuju javna sredstva. Takođe, favorizovanje podobnih medija doprinosi sužavanju medijskog pluralizma.
Sa druge strane, ukidanje sufinansiranja ne bi bilo rešenje, jer bi mnogi mediji, posebno lokalni, prestali da postoje. Time bi građani ostali bez važnih izvora informacija.
Moguća rešenja
Da bi sistem sufinansiranja ispunio svoju svrhu, neophodno je unaprediti transparentnost i odgovornost. To uključuje jasne kriterijume za dodelu sredstava, javno dostupna obrazloženja odluka i nezavisne komisije.
Takođe, potrebno je pojačati kontrolu realizacije projekata, kako bi se osiguralo da javni novac zaista ide u sadržaje od javnog interesa.
Uvođenje jasnih sankcija za zloupotrebe, kao i uključivanje stručne i šire javnosti u proces evaluacije, mogli bi dodatno da unaprede sistem.
Zaključak
Sufinansiranje medijskih sadržaja predstavlja važan, ali istovremeno rizičan mehanizam. Njegov uspeh zavisi od načina na koji se sprovodi. U idealnim uslovima, on može doprineti kvalitetnijem i raznovrsnijem informisanju građana. U suprotnom, može postati sredstvo političkog uticaja i narušavanja medijskih sloboda.
Ključ je, dakle, ne u samom modelu, već u njegovoj primeni.
Redakcija “Podrinskih”
Ivan Kovačević
Snežana Kovačević
„Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovorna redakcija koja je tekst pripremila i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“
