Projekat: Medijska strategija po meri građana
Šapčani su se decenijama hvalili, s razlogom, da žive u demokratskom i slobodnom gradu. To nije bila prazna fraza niti lokalni mit za samoubeđivanje. Sloboda se ovde mogla čuti, pročitati, osetiti. Imala je imena i prezimena. Imala je glas.
Tu slobodu, međutim, nisu donosile institucije. Nisu je garantovali zakoni, niti su je stvarali političari, kako god se zvali i kojoj god se strani zaklinjali. Slobodu su donosili lokalni mediji. Tačnije, ljudi koji su u njima radili. Novinari koji su pitali kad nije bilo zgodno pitati, pisali kad je bilo rizično pisati i ćutali samo onda kad je ćutanje bilo profesionalno, a ne nametnuto.
A svako u gradu ko je mislio svojom glavom, ko je želeo i imao šta da kaže dobijao je medijski prostor. Bez cenzure. Ali to nije blo sve. Mediji u Šapcu bili su otvoreni i za sve one koji nisu mogli, nigde u zemlji, da se oglase a imali su šta da kažu.
I, tako, dok su se na medijskoj mapi Srbije tek mogle naslutiti posledice potresa privatizacije, u Šapcu su prilike bile nešto bolje nego što su bile u ostalim delovima zemlje. U šabačkim medijima čula se slobodna reč i poštovalo pravo na slobodu mišljenja.
Na Televiziji “Šabac” dugo godina na programu je bila emisija „Poligon“, koju je uređivala i vodila Mirjana Čvorić, gde su se sučeljavala različita mišljenja, a pored gostiju iz Šapca prisutni su bili i sagovornici iz Beograda i drugih gradova.
Na privatnoj TV „AS“ emisija „Aktuelna tema“ voditelja i urednika Hanibala Kovača, stavljala je u fokus vruće teme, sa ekskluzivnim gostima različitog političkog opredeljenja. A redovno im se ostavlja mogućnost da kažu ono što nisu bili pitani u toku emisije a želeli bi da istaknu.
https://www.youtube.com/watch?v=gLSCVmfqj8M
List „Glas Podrinja“, pratio je sva aktuelna dešavanja a imao je i kolumnu Zorana Kesića, dok je drugi šabački nedeljnik „Podrinske“ pretresao i ono što se skrivalo pod tepih. Za širenje slobode mišljenja služila je i tribina „Svež vazduh“ koju je pokrenuo novinar Nenad Kulačin, a gosti su uglavnom bili novinari. Skoro sve dnevne novine, nacionalni mediji, imali su svoje dopisnike u Šapcu kao i RTS koji je imo, i još uvek ima, “ozbiljno” dopisništvo. Sve u svemu Šabac je bio grad u kojem su se novinarstvo i novinari uvažavali. Takav odnos prema medijima i novinarima nije bio ni malo čudan i bio je urezan duboko u tradiciji Šapca u kome je, samo između dva rata, izlazilo više od 30 listova i časopisa.
I, tako, dok su lokalni mediji bili slobodni i grad je bio slobodan. Toliko jednostavno i toliko opasno za one koji vlast shvataju kao plen.
A onda je politika odlučila da „uzme stvar u svoje ruke“. Ne naglo i ne otvoreno. Prvo kroz finansije, zatim kroz kadrove, potom kroz „partnerstva“, „razumevanje“, „strateške interese“. I na kraju kroz tišinu. Tišinu tamo gde su nekada bila pitanja. Tišinu tamo gde su nekada bile neprijatne istine.
Posle neuspeha na lokalnim izborima u Šapcu, održanim 2016. godine, Srpska napredna stranka, koja je do tada imala potpuno isti tretman u medijima kao i svi drugi (ovo se mora naglasiti) odlučila se na veliki “zaokret”. Počela je da “kupuje”, u početku samo novinare i to one “dopisnike” a potom i lokalne medije a sa njima i lokalne novinare. Sve ono što se u prvom “talasu” moglo “kupiti” ili “zakupiti”. A, govorilo se, ogroman novac je bio u pitanju. I nije se žalilo!?
A da je u Šapcu došlo do ozbiljnog medijskog “poremećaja” moglo se videti već na prvoj konferenciji za medije, koju je posle tih izbora organizovao SNS, jer poziv za tu konferenciju su dobili samo “njihovi” mediji i novinara. Dok su ostali bili “nepželjni”.
Zanimljivo je da na ovakav odnos prema medijima skoro niko u gradu nije reagovao pa se, sa ove vremenske distance, taj dan može smatrati kao dan prestanka demokratije i slobode u Šapcu.
Naravno, nije demokratija nestala preko noći. Nije se ugasila sloboda jednim potezom. One su se povlačile polako, gotovo neprimetno, zajedno sa svakim novinarom koji je sklonjen, ućutkan ili “kupljen”, primoran da bira između egzistencije i profesije. Svaki takav odlazak bio je mali poraz grada, iako je tada predstavljan kao „normalna promena“.
Tako je u Šapcu došlo do ozbiljne polarizacije među medijima ali i novinarima. I ništa više nije bilo isto. SNS, lokalni, “kupljen”, medij je drastično promenio svoju uređivačku politiku, “dopisnici” su počeli da koriste potpuno drugačiji narativ, prilagođen onom republičkom, pojavio se i “žuti pamflet”, (bez impresuma) “Šabac zna”, u kome su objavljivani nepotpisani tekstovi lokalnih novinara, isključivo za politički obračun. Laži i neistine, uvrede i pretnje su preplavile etar grada obesmišljavajući sve što se pod “informisnjem” podrzumevalo. Ni odnos među kolegama više nije bio isti. A naročito ne prisan i srdačan, kakav je do tada bio.
Prva velika senzacija bila je kada je sa Televizije “AS” “proterana” emisija “Aktuelna tema”, autora i voditelja Hanibala Kovača koja je “zamenjena” emisijom “Stav”, Mirjane Čvorić Gubelić. Novinarka Mirjana Čvorić Gubelić napustila je, početkom avgusta 2016. godine, RTV „Šabac“ posle 13 godina rada. Iz svoje bivše medijske kuće, govorila je, otišla je sporazumno, a autorsku emisiju „Poligon“, kako je rekla, preneće u istom formatu na lokalu televiziju „AS“.
– Novi ugovor i uslovi su bolji za mene. „AS“ ima veću pokrivenost i proizvodnju novih programa, a vlasnik je ponudio bolju scenografiju i sve što bude bilo potrebno da se emisija unapredi – rekla je ona tada za UNS.
Politički „talk show“ koji je vodila i uređivala bio je jedan od najgledanijih sadržaja TV „Šabac“ i njegov zaštitni znak. Vešću da napušta ovu televiziju izazvala je na Fejsbuku, pored podrške, i zabrinutost gledalaca za budućnost emisije.
– Prvo pitanje nije bilo gde ću sada, već šta će biti sa „Poligonom“. To mi mnogo znači jer pokazuje da ljudi poštuju moj rad – izjavila je Čvorić Gubelić.
Međutim, “Poligona” više nije bilo a na novoj televiziji bila je nova emisija, “Stav”. Istog ili sličnog sadržaja. To je samo potvrdilo pretpostavke da Mirjana Čvorić Gubelić nije napustila TV “Šabac” zbog “bolje scenografije i svega što je bilo potrebno da se emisija unapredi” već iz sasvim drugih razloga. Prvenstveno materijalnih ali i da se Televiziji “Šabac” nanese šteta. Kakva takva.
Naravno ona je i dalje ostala dopisnica televizija „B92“ i „Prve“, i urednica internet medija „Zorainfo“ koji je pokrenula početkom te godine.
Međutim, ne zna se koliko je novca za ovaj prelazak dobila ali se zna da je izgubila slobodu. Onu novinarsku. I više nikada u njenoj novoj emisiji “Stav” nisu mogli da se, u “sučeljavanju”, pojave osobe koje nisu bile na “liniji” SNS-a. Kao što je to bilo moguće u “Poligonu” na Televiziji “Šabac” kada su normalno mogli da razgovaraju: Boban Birmančević (SNS), Nebojša Zelenović (ZZS) i Zoran Bortić (SPS). Ali to i jeste bio cilj.
https://www.youtube.com/watch?v=Z2vKwyzkgLg&t=40s
Emisija “Poligon” Mirjane Čvorić Gubelić
Tako je svima koji su imali i malo razuma, da ne kažem nešto drugo, postalo jasno šta se sprema. Ali ne i onima koji su tada vodili grad. I, umesto da pomognu lokalnim medijima koji nisu hteli da se “prodaju” SNS-u, da im omoguće da zaposle nove, pre svega mlade, novinare odlučili su se da dodatno finansijski “stimulišu” “odbegle” medije i novinare kako bi ovi “ublažili” kritiku prema njima, ali to nije pomoglo.
A i informisanje Šapčana više nije bio prioritet lokalnih medija koji su počeli, svesno ili ne, da se svrstavaju na jednu ili drugu stranu. Jedni zato što su bili dobro plaćeni drugi jer nisu imali izbor. “Ili si sa nama ili si protiv nas”, trećeg nije bilo.
Problem je što grad koji ostane bez slobodnih medija, a Šabac je tada ostao, ne ostaje samo bez informacija. Ostaje bez korektiva. Bez ogledala. Bez pamćenja. A vlast bez pitanja vrlo brzo zaboravi da je tu zbog građana, a ne obrnuto.
Ovo nije nostalgija za „starim dobrim vremenima“. Ovo je upozorenje. Jer sloboda se ne gubi kada se “zabrani” (“kupi”) već kada se prepusti. Kada se naviknemo na to da je normalno da se ne pita, da se ne istražuje, da se „ne talasa“.
Ostaje nejasno kako je i po čijoj ideji Televizija “Šabac” pretvorena u „talk show“ program sa gostima koji su dolazili, najviše, iz Beograda ali i iz drugih mesta u Srbiji, ali je danas jasno da je ta televizija time mnogo više izgubila nego što je dobila.
https://www.youtube.com/watch?v=ssarfySjpiI
Emisija “Podrinske special”, bez cenzure
Hanibal Kovač je emisiju “Aktuelna tema”, sa TV “AS”, zamenio sličnom emisijom “Podrinske special”, na TV “Šabac” na kojoj je, 3.02.2017. godine, započelo i emitovanje, danas kultnog potkasta, “Dobar, loš, zao” (DZL), Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića.
https://www.youtube.com/watch?v=WEnTmTwiQcE
Prva emisija “Dobar, loš, zao” (DZL), Nenada Kulačina i Marka Vidojkovića
Iz “beogradskog” studija Antoanela Riha je vodila emisiju “Necenzurisano” a Veljko Pajović “U Srbiji danas”. Bile su ovo važne i značajne emisije koje su koliko toliko “razbijale medijski mrak“ nad Srbijom ali se informisanje u Šapcu srozavalo. Informisanje pod okriljem Srpske napredne stranke postajalo je sve “agresivnije”, prostačko, nasilničko a mete njihovih napada nisu bili samo lokalni političari nego, sve češće, i novinari koje nisu uspeli da stave pod svoju “kontrolu”. Na TV “AS” i na Televiziji KCN, kojoj su naprednjaci omogućili da otvori studio u Šapcu, sve češće su se emitovale emisije sa oznakom “zakupljen termin” u kojima je “voditelj” čitao pitanja koja su “gosti”, uglavno članovi SNS-a, pripremali a koji su imali za cilj iznošenje neistina, i vređanje, svakog onog ko im nije bio po volji što je prouzrokovalo strah kod slobodomislećih građana jer bilo je pitanje vremena kada će i oni doći na red.
https://www.youtube.com/watch?v=0I064cqMyXQ
https://sabac.tv/vesti/29787/falkoni-utisci-iz-sapca-su-mi-veoma-pozitivni/
https://www.youtube.com/watch?v=wAdUY4vIKns
Promenom lokalne vlasti, na izborima 2020. godine, “informisanje” u Šapcu je potpuno zamrlo. Mediji koji nisu pristali da prilagode uređivačku politiku interesima nove, gradske, vladajuće partije, koalicije, i da im služe ostajali su bez finansiranja i bez prava na postojanje. U lokalnim sredinama, gde su javna preduzeća i lokalni budžeti glavni izvori finansiranja, politička neposlušnost značila je finansijsku blokadu. Bez reklama, bez projekata, bez podrške a posledice su najviše, ponovo, snosili novinari. Jer, u lokalnim sredinama novinar nije samo radnik, on je meta. Pritisci su lični, pretnje neposredne, a izolacija potpuna. Bez pažnje nacionalnih medija i bez solidarnosti sistema, lokalni novinari su ostavljeni da sami plate cenu „neposlušnosti“.
Televizija je dugo bila san ne samo medijskih poslenika nego i građana. Počev od TV ekipe pri TV Beograd, gde su bili: Dragan Filipović, Zoran Amidžić, Dragan Mićić, Bogoljub Arnautović, Brana Stojisavljević, Ivan Kovačević, a kasnije Zoran Brkić, Gradimir Tomić, Bora Petrović, da bi TV Šabac zvanično bio osnovao 1992. godine. Urednici i novinari su u početku bili iz dopisništva TV Beograd: Zoran Brkić, Tanja Dimitrić, Gordana Manjenčič, Vera Mitrović… a programu su znatno doprineli i novinari iz zajedničke redakcije „Glasa Podrinja“.
Dešavalo se da redakacija TV Šabac pobere gotovo sve nagrade na festivalima, a odavde su izašle plejade kvalitetnih novinara: Milovan Đenadić, Margareta Musić, Svetala Ljubić, Kristina Vučićević, Mirjana Čvorić, Nenad Kulačin, Đorđe Mijailović, Isidora Kovačević… i mnogi, mnogi drugi.
Međutim, po lošem, starom običaju naprednjaci su se svetili onom demokratskom Šapcu, pa tako za TV Šabac nije bilo novca od medijskih projekata, mada bi trebalo da bude po kvalitetu programa koji je televizija imala. Gotovo godinu dana TV Šapcu je bila iskljčena struja, od nekada velike redakcije nije ostao niko na prvom i drugom spratu Doma štampe.
Danas u Šapcu skoro i da nema novinara. Mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Mnogi su napustili profesiju i otiši da se bave nekim drugim poslom. Pojedini “srećnici” su otišli u penziju a većinu je vlast SNS-a, kao nagradu, rasporedila “malo ovde, malo onde” i omogućila im da budu neuspešni gradski većnici, direktori u javnim preduzećima, kulturnim ustanovama, sportskim objektima ili kao nečija PR služba.
I, tako, profesiju, istinu, kritički stav i mišljenje, u gradu kraj Save, u kojem je do skora “u istom danu”, radilo i do sto medijskih radnika, ostalo je da čuva, kao volonteri, samo nekoliko “vremešnih” novinara okupljenih oko “Podrinskih”. Čime je vlast poslala jasnu poruku da je profesionalna neposlušnost skupa, a da je ćutanje jedina preporučena strategija opstanka.
Ali sve ovo nije samo neuspeh privatizacije. Ovo je njen rezultat. Sistem u kojem novinar mora da ćuti da bi preživeo nije slobodno tržište, to je kontrolisano gušenje javne reči. Srbija danas nema problem sa slobodom medija, ima problem sa činjenicom da je novinarstvo svesno gurnuto u egzistencijalnu bedu, kako bi se istina učinila luksuzom koji niko ne može da priušti.
Ako Šabac želi da ponovo bude grad kojim se ponosimo, mora da razume jednostavnu istinu: slobodni mediji nisu neprijatelji vlasti, već poslednja linija odbrane građana. A grad koji tu liniju izgubi gubi mnogo više od jednog lista, jedne radio-stanice, televizije ili jednog portala. Gubi sebe.
Redakcija “Podrinskih”
Ivan Kovačević
Snežana Kovačević
„Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovorna redakcija koja je tekst pripremila i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“
