Dragi moji,
ekonomski tigar, lider Balkana, zemlja najvećih investicija i rasta bruto-društvenog proizvoda, ma država u svemu najbolja, kako i priliči samoproglašenom „zlatnom dobu“, došla je do toga da joj suvereni vladar reklamira parizer od 260 dinara, kao artikal koji će omogućiti većini Srba da preživi. Strašno… užasno… Nemam ništa protiv ove, opšte je mišljenje, najgore vrste kobasice, svi smo je jeli, ali u onom vremenu kada je ona još pravljena od mesa… ali promovisati nebeskom narodu parizer kao model preživljavanja, samo po sebi, kod mene barem, izaziva gađenje. Ako je taj specijalitet koštao 460 dinara, i neko ga kupovao i jeo, kako sada može da bude 260, a da mu kvalitet ostane isti? I naravno, ono, bezmalo ritualno, javno, pred tv kamerama, pravljenje i jedenje sendviča od te salame koju neće da omirišu ni pristojni psi, sa uobičajenih dva minuta snimka koji nedostaje, slomilo je srca Srba. Predsednik i dva ministarčića jedu četvrtku najjeftinijeg hleba, sa par parčića salame od ničega, sve zaliveno u majonez… Uspešno, nema šta. Bravo za marketinškog stručnjaka koji je ovu nečuvenu blamažu osmislio… Da su nam se pohvalili i obavestili nas da su čvarci, slanina, pršuta, pečenica, pa i samo meso, pojeftinili, barem 50%, što bi i bilo realno, pa da kažemo, da smo ipak popravili standard i počeli da živimo kao sav normalan svet… ali ne, parizerom smo krenuli da pokažemo svima, a naročito sami sebi, da smo zapravo najgori, najsiromašniji i jednom rečju, da smo još uvek beda… A nismo bili… i ne bi smeli da budemo… Šta je sa tim čuvenim srpskim ponosom i inatom… Gde je?
Lideri opozicije, one koja se bavi sama sobom, koja trpi razne vrste uvreda, diskvalifikacije, pretnje i kojekakvu diskriminaciju, umesto što zamajavaju narod, ili grupice svojih pristalica, trebali bi, odmah, urgentno, da u svakom gradu organizuju delenje famoznopg parizera po ulicama. Bez dinara.100 kg. pilećeg parizera je 26.000 dinara… Imaju li oni ikakvu ideju da se obrate onima koje vlast drži uz sebe, kao svoje verno biračko telo… očigledno je da nemaju… A kako bi tek bilo da se organizuju i dele čvarke – sirotinjsku hranu, (koja trenutno u Rodi košta 2.300 dinara za kilogram), ne mogu ni da zamislim… Očigledno, ni oni ne mogu… E kad je već tako, neka trpe najgore uvrede na javnom servisu i to od onih koji su samo koju godinu pre, navodno bili u istom taboru… Od Poturice, nema goreg Turčina…
A Poturica mnogo, baš mnogo, dominiraju… i rade svoj posao, baš onako kako se od njih traži i očekuje… Ujedaju, tuku, mlave, laju, ne zatvaraju… I dok se preletači umnožavaju i roje, opozicija se češlja i ogleda u ogledalu sa pitanjem: „ko je najlepši na svetu, jesam li ja…“
Zato, kada tigar kojeg je vlast promovisala kao simbol snage i moći preživljavanja i napretka, padne na respirator, nisu samo promoteri parizera krivi za to, ne, i oni koji ćute i bave se sami sobom, podjednako su krivi… Razmislite o tome… razmišljajte o svemu što nas je snašlo… i pitajte sebe i druge oko Vas, imali kraja…
Sve Vas volim i pozdravljam.