Rijaliti Srbija
„Ako ne možeš da ih pobediš – pridruži im se“, stara je, dobra, internacionalna poslovica koja je u Srbiji već dobila svoj puni smisao u praksi. Znate o čemu je reč: o naprednjacima i novokomponovanim naprednjacima. Ogroman broj ljudi zadužio je partijske knjižice SNS-a kao i pripadajuću opremu : prostakluk, nevaspitanje, bahatost, vokabular kočijaški a izgled porno zvezda i zvezdica ali i malo jača „oruđa“. Stotine hiljada građana i građanki naše zemlje ponosne pripada tom krdu lažova i lopova, podržavaju ih kao botovi na društvenim mrežama, na mitinzima gde kliču Vođi i najvažnije na izborima kad god da budu i kakvi god da budu. Učestvuju zdušno u izbornim prevarama, ne dotiču ih istinite priče o nepojamnim krađama narodnih para od strane naprednjačkog establišmenta, gluvi i slepi na realnost u kojoj žive, prikopčani na ružičaste televizije kao na infuziju, oni su prava vojska koja radi sve što Firer misli i hoće i to bespogovorno po sistemu naređenje-izvršenje. U ovoj Novoj godini trend prelazaka na mračnu, naprednu, stranu započeo je tako što su neka poznata imena koja su dugo važila za normalne, građanske i demokratske face pristupila jedinoj političkoj organizaciji koja sme da postoji u državi Srbiji i to na način koji nije bio baš očekivan ali s druge strane zar nas išta ovde može iznenaditi. Tako je Veselin Vujović, proslavljeni rukometaš i pristojan čovek, koji je indirektno pa i direktno podržao Nebojšu Zelenovića na lokalnim izborima u Šapcu (koji su kasnije pokradeni), ničim izazvan (da li?) stao hvaliti Vučića i zahvaljivati mu se bogznakako zbog nečega što je gotovo sigurno izazvalo ogromnu konsternaciju kod Magarca Martinovića, Bizona Đuke, Večitog Zamenika Vesića i ostalih podguznih muva koje su odjednom pale za nekoliko mesta na top listi najvećih poltrona u naprednjačkoj hijerarhiji. A mnogi Šapčani doživeli transfer blama. A onda je i čuveni Svetislav Basara, pisac i bespoštedni kritičar svake vlasti pa i ove aktuelne kao i svih loših pojava u državi i društvu, prebegao sa stranica Danasa, jedinog “normalnog” (objektivnog i profesionalnog) dnevnog lista u Srbiji gde je svakodnevno 11 godina pisao kolumnu Famozno u brlog zvani Kurir, jedan od tabloidnih udarnih pesnica Vučićevog režima, preko noći i samo tako. I to je tek vrh ledenog brega. Masovni prelasci i prilasci naprednjacima odvijaju se širom Srbije na dnevnoj bazi. Ali, nekako nije to još uvek dovoljno ni masovno ni masivno, ako mene pitate. Može to mnogo bolje. Da se poslužimo matematikom : sedam stotina hiljada članova SNS-a na sedam miliona stanovnika države Srbije to je 10%. Lepo zvuči ali jel’ to maksimum? I SKJ je imala oko 2 miliona članova u državi koja je brojala nešto preko 20 miliona stanovnika. U procentima to je otprilike isto. Znači naprednjaci u najboljem slučaju dele prvo mesto u istoriji srpskog parlamentarizma. OK, svi vidimo da se radi na tome da što više ljudi uđe u tu mašinu za mlevenje malih, sivih, ćelija i da ozvaniče svoju ulogu u jačem, bržem, boljem a naprednom svetu, da zauzmu svoje mesto u „zlatnom dobu“ i daju svoj puni doprinos potpunom uništenju države i društva ali sporo to ide, ovim tempom jedan po jedan Veselin ili Svetislav potrajaće duže nego što jedan prosečan ljudski (srpski) životni vek može da izdrži. Zato evo predloga : da se svi punoletni građani zemlje Srbije kolektivno učlane u SNS, da se izabere dan kada će se to desiti a koji će kasnije godinama biti obeležavan kao Dan početka kraja demokratije i ulazak i zvanično u jednopartijski sistem. Narodna skupština nam je već takva pa tu ne moramo ništa da diramo ali značaj toga što ćemo svi biti naprednjaci (i akademici i seljaci, kriminalci i policajci, radnici i poštena inteligencija) je neizmeran. Kako će to biti lepo kad znamo da nema opozicije da smara i smeta jer svi smo naši, nema glasova drugačijeg tonaliteta, nema nezavisnih (objektivnih) medija, sve je jedna te ista pesma, stalno i zauvek. E sad, jeste malo nezgodno bez opozicije, makar i kaobajagi k’o što je ova postojeća koja služi samo za paradu i šaradu jer ko će onda biti kriv za sve promašaje, pogrešne odluke, za epidemiju, za sve budalaštine i krš loših stvari koje će se ovde neminovno ispodešavati od strane našeg mudrog rukovodstva. I zato evo još jednog predloga : da uvezemo opoziciju ! U celom svetu opozicija postoji pa mora da u nekim zemljama imaju istu i za izvoz. Cena ne bi smela da bude problem, ipak je ta opozicija polovna, korištena je i ispostavila se kao višak tamo odakle dolazi. A mi bismo imali nekog da nam bude kriv za sve što ne valja, da ga (ih) naši uvaženi narodni poslanici mogu po vasceli dan da pljuju u Skupštini, da se sa takvim ološem naš Predsednik komotno svađa na Pinku, Hepiju i po društvenim mrežama, i da, brate, imamo koga da optužimo, zlu ne trebalo, za državni udar do kojeg će doći u bližoj ili daljoj budućnosti, garant. A mi svi, ponosni članovi SNS-a, nosioci Spomenice naprednjačkog idiotizma i kretenizma, da se konačno (ali svi) okoristimo kao i oni što su ranije zaigrali ovu lopovsku igricu krađe narodnih para jer to što su neki od nas (budale) bili dugo na suprotnoj strani, tamo gde moral, poštenje i čast još uvek postoje, nije nam donelo ništa dobro. Džaba smo krečili. Ko će nam reći – hvala? Niko. Narod je ionako listom za Zvončicu iz Čipuljića i njegove razbojnike pa zato : kud svi Turci tu i mali Mujo! Da konačno svi Srbi budu zajedno, u jednoj partiji, uz jednog Vođu, mladi i stari, zdravi i bolesni, „grobari“ i „delije“, svi, svi, svi… Neka se u tom demokratskom svetu koji se još loži na višepartizam, toleranciju, dijalog, ljudska prava i slobode i takve trice krste i levom i desnom rukom na ono što mi imamo ovde u našoj Srbiji, neka puknu od muke i blagostanja ali na kraju dana mogu samo da nam pljunu pod prozor jer oni su tamo u njih tek građani i građanke i imaju sva građanska prava koja civilizacijski pripadaju ljudima u 21. veku a mi smo članovi, Članovi bre, Srpske Napredne Stranke i ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine. Još samo da promenimo tekst himne „Bože pravde“ koji ne odgovara našoj trenutnoj ali i večnoj situaciji, u recimo : „Aco Srbine, svi smo k’o jedan uz tebe, slušaćemo tvoj glas i gledati te dok ne poludimo skroz, a ti nas spasi od pošasti poštenih izbora, slobodnih medija i parlamentarne demokratije, vladaj do kraja sveta jače, brže, bolje a vakcine protiv virusa Kovid 19 ako stignu, kad već stignu i tako…“. Novokomponovana himna bi se usvojila aklamacijom, što znači masovnim, javnim, blejanjem! I onda su živeli dugo i srećno u svom tamnom vilajetu.
Dragan Karalazić