Rijaliti Srbija
E, sada smo i zvanično obavešteni i to sa najvišeg mesta, od strane predsednika Republike Srbije, Ace Žvalavog lično, da je Treći svetski rat pred vratima, samo što nije, za koji dan-dva, nedelju, mesec dana uvrh glave a najveća opasnost preti upravo Srbiji i nama podanicima dotičnog psihopate te je On, onako mudar i paranoičan, razmišljajući nekoliko poteza unapred, velemajstorski, doneo odluku da nabavimo oružje (gle čuda, kineske proizvodnje) kakvo niko na svetu belom neima da se odbranimo od izmišljenih napadača na naš suverenitet i integritet i bla, bla, bla i platili ga, naravno, basnoslovno.
Situacija u svetu zaist izgleda kao pred Apokalipsu, onaj riđokosi perverznjak iz Vašingtona prepakuje planetarnu geopolitičku slagalicu silom, baćuška iz Kremlja udara tercu a drug Si iz Pekinga za sada tihuje i čeka svoj trenutak (koji će neminovno doći, kad-tad) ali gde je ovaj naš neizlečivi bolesnik na čelu države video da je Srbija najvažnija i najugroženija u toj igri svetskih moćnika i da treba da troši ogromne količine para na naoružanje kada je naša mala zajednica opkoljena članicama NATO saveza gde spadaju i Hrvatska i Albanija koje On stalno apostrofira kao potencijalne agresore od kojih moramo da se odbranimo preskupim i potpuno nepotrebnim oružjem (a i Kosovo je u toj njegovoj priči protiv nas iako je po našem, još uvek važećem, Ustavu ta teritorija u sastavu države Srbije.
Ali, to je tek još jedan od mnogobrojnih apsurda u čuvenoj balkanskoj krčmi pred fajront. Pitanje je samo ko će biti taj koji će na kraju da ugasi svetlo i da kaže: laku noć, deco). Svima koji su uprkos svemu što su doživeli i preživeli na ovim prostorima sačuvali zdrav razum jasno je kao dan da je sva ta galama oko Trećeg svetskog rata samo za unutrašnju upotrebu, da se zaseni prostota i ugradi još jedan budalasti kamenčić u kult ličnosti nepogrešivog Vođe i da se skrene pozornost javnosti da je pomenuto Kosovo praktično postalo nezavisno i da države Srbije tamo više nema ni u tragovima, da ljudi zaborave na žrtve naprednog, fašističkog, režima pod nadstrešnicom i kojekude, da se pod tepih gurnu korupcija, lopovluk i kršenje svih zakona najviših državnih čimbenika, da se pokradu martovski lokalni izbori i izvrše dodatne pripreme za nadolazeće (jednog dana) parlamentarne izbore…
I to se upravo dešava ovih dana, Žvalavi pored svih globalnih briga krenuo je na turneju po opštinama i gradovima gde će se održati pomenuti lokalni izbori, sere prekoviše i za svoje standarde, obećava građanima brda i doline, kule i gradove, puteve, fabrike, avione, kamione, robote i leteće taksije, standard života kao iz bajke a ne sme, kukavica, da stane pred prave, istinske, stanovnike tih mesta već dovlači autobusima svoju kopilad, plaćene i zastrašene bednike da mu aplaudiraju i skandiraju: Aco, Srbine, za „crvenu“ i sendvič.
Stanovnici tih „izbornih“ mesta kao i u većini sličnih u državi Srbiji guše se zbog zagađenog vazduha, piju vodu neispravnu za piće ako je uopšte i imaju, govna ispuštaju direktno u reke, ostaju bez posla u fabrikama koje se zatvaraju, jedva sastavljaju kraj sa krajem zbog sve većih cena osnovnih životnih namirnica i komunalnih usluga i oni, naravno, nisu publika Svemogućeg klipana. On ih mrzi iz dna duše, više prezire i ne voli samo ove svoje ulizice i saučesnike u zločinu.
S druge strane, protivnici fašističkog režima i pravi i lažni kojih ima tušta i tma, političke organizacije, stranke, pokreti i „studenti u blokadi“ ili kako se već zove taj novi politički entitet, džaba kreče jer, uglavnom, sve rade loše i idu na ruku Šefu mafije i njegovoj kamarili, bez strategije i taktike, nesvesni gde žive, fantaziraju o nekoj demokratiji, pravu i pravdi, dele se na leve i desne ili se ne slažu ni o čemu ni sa samima sobom. Ipak, treba biti pošten pa reći i da su mnogo bolji u svemu što rade ili pokušavaju rezultat bi bio skoro pa isti jer za ovo zlo koje ovde postoji 14 godina (plus onih deset iz 90-ih prošlog veka) nema leka apoteka i nikakvi izbori to neće promeniti.
Čak i kada bi bili održani u normalnim uslovima, po najvišim standardima civilizivanog sveta, dakle slobodni i pošteni, opet bi ova bagra ostala na vlasti jer većina građana ovdašnjih nije za promene bilo koje vrste što iz neznanja što iz koristi ali rezultat je uvek isti, napredni radikali pobeđuju sa nulom.
Filozofija srpske palanke je da se ne talasa, „ćuti da ne bude gore“, „veži konja gde ti gazda kaže“, kad je oluja zavuci se u mišju rupu i čekaj da prođe, i ne razmišljaj svojom glavom, ima ko će da misli za sve, onaj koji sve zna i može, jedan i jedini – Firer, Vožd, Oskar. Jedan narod, jedna partija-mafija, jedan Vođa. Musolini da ustane iz groba bi plakao od sreće. O Adolfu i da ne govorimo.
Da li će biti Trećeg svetskog rata to niko ne zna ali da će u Srbiji napredni radikalski razbojnici na čelu sa Ali Babom AV 2.0 ostati na vlasti zauvek (u ovom ili nekom drugom obliku) gotovo je izvesno. Znači, Apokalipsa nam ne gine i zato bez uzbuđavanja i naglih pokreta, samo mirno, u slobodnom smo padu (bez padobrana) i hej, dođavola, šta može da pođe po zlu?
Piše: Dragan Karalazić