Rijaliti Srbija
Kao što je opšte poznato Mađarska nema more ali više nema ni Viktora Orbana višedecenijskog lidera desne, konzervativne, antievropske partije (dok se zamašna sredstva iz budžeta EU nemilice troše) FIDES i premijera našeg severnog suseda i prijatelja diktatora ovdašnjeg Žvalonje sa Andrićevog venca.
Puk`o je ko zvečka, rekli bi mladi. Narod Mađarske mu je dodelio crveni karton i izbacio ga iz igre a poverenje je dobio mlađi, lepši i evropskiji Peter Mađar i njegov pokret TISA. Imali su naše severne komšije svojevremeno (’50-ih godina prošlog veka) čuvenu fudbalsku reprezentaciju koju su zvali „mađarska laka konjica“ po uzoru na elitne vojne jedinice legendarnih Huna. I ovo pre nekoliko dana u savremenoj Mađarskoj je ličilo na to. Pokret TISA je pregazio Orbana i njegov Fides kao plitak potok.
Kod naših naprednih okupatora zavladao je muk, izgubili su dragog prijatelja, političkog i poslovnog, šef ovdašnje mafije ostao je bez najvažnijeg saveznika a „naši“ Mađari iz stranke SVM koji su podržavali i jedan i drugi autokratski režim iz vrlo prostog razloga – lične koristi po sistemu „umiljato jagnje dve majke sisa“ sada lelujaju kao list na vetru, ne znaju šta ih je snašlo. To isto ne znaju ni ovdašnje napredne, propagandne a gadne, splačinarnice koje sebe zovu medijima a koje su davale bezrezervnu podršku bratu Viktoru naročito u spinovanju izmišljene afere sa eksplozivom koji je navodno postavljen u Kanjiži u blizini jednog dela gasovoda.
Ova predstava namenjena onima sa jevtinijim ulaznicama i odsustvom zdrave pameti i to baš pred izbore u Mađarskoj bila je kao što smo videli još jedan promašaj i onog tamo i ovog ovde režima. Orban je zamislio da za taj „teroristički akt“ bude optužena Ukrajina i da može svojim glasačima da podeblja priču o ugroženosti Mađarske od spoljnog neprijatelja ali ovaj naš Firer nije imao „onu stvar“ da dogovor ispoštuje do kraja, pa je za izmišljeno delo terorizma optužen nepoznati migrant koji, naravno, i ne postoji kao ni bilo šta drugo iz radionice laži drugarčića AV-a i VO-a.
Izbori u Mađarskoj su bili važni ne samo za tamošnje građane već i za celu Evropu, Evropsku uniju u prvom redu a da li će imati uticaj i na dešavanja u našoj Srbijici u nekom budućem periodu videćemo ako budemo u većini hteli da vidimo i naučimo nešto korisno i dobro za nas. Ono što se samo od sebe nameće kao nekakav zaključak o rezultatu izbora i ubedljivoj pobedi opozicione liste TISA je referendumska atmosfera koja je stvorena u Mađarskoj pred ove izbore. Sve demokratske, proevropske, političke organizacije su se povukle u korist Petera Mađara (samostalno su izašli samo krajnji desničari i osvojili 6 poslaničkih mandata od 189 koliko broji mađarski parlament) tako da je to bila utakmica jedan na jedan, za i protiv Orbana i njegove organizacije ogrezle u korupciji i kriminalu i lošim ekonomskim rezultatima i završena je dvotrećinskom pobedom protivnika dosadašnjeg režima.
Tako se to radi kod pametnih, civilizovanih naroda.Takva je bila i postizborna noć, bez incidenata, slavilo se lepo, kulturno i bučno, bez policije na ulicama i bilo kakvih sukoba građana među sobom i sa organima reda.
Da li je tako nešto moguće u ovom našem tamnom vilajetu? Da li svi oni koji su protiv vladajuće SNS partije i bratije i njihovog neuračunljivog Vođe mogu da se udruže i stanu okupatorima na crtu ili da se antirežimske stranke, pokreti, nevladine organizacije i udruženja građana sklone u stranu i podrže tzv. Studentsku listu a ako dođe do smene kriminalnog režima sednu za isti sto i organizuju normalne, demokratske, izbore gde će svako slobodno zastupati svoje političke stavove, ideologije i planove u demokratskoj atmosferi sa slobodnim, nezavisnim, medijima, sređenim biračkim spiskovima i institucijama države koje rade svoj posao po zakonu a ne po diktatu jedne lude glave kao što je bilo do sad.
Mađarskog autokratu su pred nedavno održane izbore podržali i Putin i Tramp, znači „sličan se sličnom raduje“ ali bez uspeha. Kada se narod u ogromnoj većini odluči za promene i kada kaže „dosta je bilo, bre“ nema te sile da to zaustavi. Potrebno je strpljenje, prstohvat pameti i mnogo upornosti ali videli smo kod naših komšija da se trud isplati. Svako je kovač svoje sudbine pa tako i Srbi koji se uglavnom češu i gde ih ne svrbi ali mogu da zablistaju i iznenade što su pokazali kroz svoju burnu istoriju.
Tisa tiho teče ka Srbiji. Naučimo da plivamo. Za početak.
Piše: Dragan Karalazić