Mili Bože, čuda golemoga,
ja li grmi, ja l` se zemlja trese,
ja se bije more o mramorje,
ja se biju na Popina vile?
Niti grmi, nit se zemlja trese,
ni se bije more o mramorje,
ni se biju na Popina vile;
već na Zadru pucaju topovi,
šenluk čini aga-Bećir aga,
uvatio Malog Radojicu,
pa ga meće na dno u tavnicu….
Svakog decembra i početkom januara u našim krajevima, Srbi evociraju uspomene na agu-Bećir agu, tako što nemilice bacaju novce koji eksplodiraju pre nego što padnu na zemlju.
Izgleda da nas je aga-Bećir aga grdno zadužio, pa ga se najčešće setimo baš na najveći hrišćanski praznik, Božić.
Često se moglo čuti od ljudi od znanja, da puškaranje u nekim religijama znače i „rasterivanje“ zlih duhova….
Da li to znači, da mi (SRBI) baš ništa ne znamo o svojoj veri i što se više busamo u srpska prsa to više koristimo turske običaje?
Ne bih da pominjem ono što bi svako normalan trebao znati, a to je da pucnjava smeta bebama, bolesnim, starim, a da ne pominjem kućne ljubimce….
Ne kaže se slučajno da Srbi najviše vole da na letovanje idu u zemlju svojih predaka.
HRISTOS SE RODI!!!
Zoran Rendža Gvozdenović