Rijaliti Srbija
Spin-doktori našeg Lucifera, predsednika SNS-a i svega postojećeg na mračnoj strani Mlečnog puta, stvarno su majstori svog zanata. Bravo! Uz malu (he, he, malu) pomoć prijatelja iz Službe vešto, svaki put kad je to baš neophodno i korisno, osmisle i sprovedu u delo neki spin (podvalu, lukavstvo) da njime prekriju prave afere koje mogu (i hoće, pre ili kasnije) da naštete vladajućoj naprednjačkoj kliki (ili kloaki, kako vam drago) i Vrhovnom Razbojniku. Kada je afera biblijskih razmera kao što je Jovanjica gde je napredna ekipa od ministara preko policajaca i „državnih službenika“ do samog brata Ace Srbina uzgajala, nelegalno naravno, marihuanu na najvećoj plantaži takve vrste u Evropi i kada se stiglo do optužnice i pred Sud, majstori, majstori, su u gladna usta javnosti, preko svojih tabloida i „ružičastih“ televizija koje kontrolišu 100%, ubacili kosku o prisluškivanju Predsednika, da tu kost glođu neko vreme jer je to i poenta ovakvih aktivnosti – da se dobije na vremenu i produži ostajanje na vlasti. U državi u kojoj Vučić kontroliše apsolutno sve, zna o svakom građaninu ove zemlje više nego što ovaj zna o sebi, čovek koji donosi kišu kad treba, menja godišnja doba prema svom raspoloženju, ima sve resurse i državne i paradržavne na raspolaganju, neko njega (izvečeri, u tajnosti) prisluškuje!? Stvarno? A mi smo rođeni juče i kopčamo se na leđima. Mi sa nešto mozga u glavi. Zvuči šašavo ali biračko, tupavo, telo sve to guta bez pogovora i traži još. A kriminal u Jovanjici, svakodnevni mafijaški obračuni na ulicama Beograda i drugih gradova širom Srbije, ono sranje na vodi, spomenik Aleksandru Nemanjiću Vučiću, sva ta nepočinstva predstavnika vlasti odlaze u drugi, treći plan, ispod radara javnosti dok ih sasvim ne prekriju ruzmarin, snjegovi i šaš. A kada je Vučićev najbolji prijatelj, ona budaletina, Donald Tramp popušio na predsedničkim izborima u SAD i kada mu po drugi put preti impičment (opoziv) a možda čak i zatvor zbog huškanja svojih pristalica na nasilje 6.januara kada su ovi moroni upali u zgradu Kongresa i divljali kao nenormalni, ovi naši majstori propagande morali su brzo da reaguju da se Vlasi ne dosete koliko je ovaj naš huligan podržavao američkog, sedeo na hoklici i vazda nešto ispotpisivao (što će nam se obiti o glavu kad-tad), da ispeglaju brljotine svog šefa ili da jednostavno prljav veš bace u kantu za otpatke. I onda su smislili (ili iskoristili priliku) kada je jedna mlada glumica optužila svog nekadašnjeg učitelja iz privatne škole glume Miku Aleksića za silovanje(a) tokom višegodišnjeg školovanja i pokrenula lavinu priznanja, optužbi i prijava policiji, tužilaštvu a pre svega medijima za isto krivično delo, a o čemu su, kao po komandi, morali nešto da reknu svi znani i neznani junaci sa naknadnom pameću. Nedelju dana (i više) smo potrošili na tužne ispovesti žrtava, sociolozi i psiholozi nisu se skidali sa TV ekrana, društvene mreže su se usijale, Aleksiću je i pre suda presuđeno – „neka visi Pedro“ (gde se u toj gužvi zagubila pretpostavka nevinosti – ne zna se ) a naprednjačke žutare su dodatno povećavale tiraže, profesionalni botovi radili udarnički i prekovremeno i u potpunosti zaradili i zaslužili svoje sendviče i pivo. Nikome, pre ove halabuke, nije bio sporan Mika Aleksić kao Arkanov blizak prijatelj, kada je ratovao po Hrvatskoj kao pripadnik paravojnih postrojbi, kada je snimao „svadbu veka“ dotičnog prijatelja i pevaljke Cece, bio direktor pozorišta „Duško Radović“ kao kanditat SPO-a dok je u drugoj polovini 90-ih vedrio i oblačio u Beogradu, maltretrirao polaznike svoje „školice“ na najstrašnije načine što je zabeleženo i video zapisima a o čemu se po čaršiji uveliko pričalo ali u pola glasa i po kuloarima, nikome nije bilo čudno kada je svoju ozloglašenu školu otvorio u Knez Mihajlovoj ulici nadomak Kalemegdana, srcu glavnog grada, gde je cena zakupa kao u Njujorku i još svašta nešto što su svi znali ali su se pretvarali da je sve u redu. Sada govore : pa mi nismo imali pojma, roditelji dece koja su pohađala inkriminisanu školu su bili (valjda) na službenom putu, klinci su bili preplašeni a javnost gluva i nema i kao i obično-ravnodušna. Kao što je svojevremeno bila potpuno nezainteresovana za stradanje dečaka (maloletnih) od strane vladike Pahomija koji je, gle čuda, oslobođen svih optužbi protiv njega za silovanje i druga dela kažnjiva po „srpskim“ zakonima, uprkos svedočenjima žrtava i mnogim drugim dokazima, jer zakoni, kako smo naučili, ne važe podjednako za sve u zemlji Srbiji. Crkva i država su povezani neraskidivim nitima („ima neka tajna veza…“) i zato je moguće da se jedan velikodostojnik SPC-a izvuče kao pas kroz rosu i ne plati za svoja nedela. Gde su tada (pre samo nekoliko a ne hiljadu godina) bile sadašnje hrabriše koji se utrkuju ko će više da pljune Miku i iscipelira ga dok je na zemlji, gde su bili kada je glumac Goran Jevtić za dokazano i presuđeno silovanje maloletnika dobio nanogicu za krivično delo za koje se ide u zatvor, kada je takođe glumica Danijela Štajnfeld pre tri meseca podnela krivičnu prijavu protiv jednog reditelja za silovanje, što je ovaj i potvrdio o čemu postoji dokaz u vidu video snimka, kako je reagovalo tužilaštvo? Nikako, još uvek. A slavna srpska javnost? Tek ona, po običaju, nikako. A kada su spin-doktori i njihovi drugari iz Službe prepoznali potencijal jedne ovakve afere pritisnuli su taster za hitne intervencije i jedna lična drama je eskalirala u epsku i tako smo bar na nekoliko dana (ili nedelja) zaboravili na koronu, vakcinaciju, opala je temperatura zime našeg opšteg nezadovoljstva, poskupljenja svega i svačega, neizvesnost u danima pred nama, sve je to otišlo u drugi plan, i neverovatna krađa naših para od strane EPS-a i kriminal koji cveta na svakom ćošku, korupcija koja jede naše društvo kao najezda skakavaca i bahatost i nesposobnost naprednjačkog vrha ali i dna (lokalni bezveznjaci poput ovih, recimo, šabačkih), sve je to postalo nevažno jer smo odjednom mi kao društvo i pojedinci postali hiper senzibilni, bože, bože, tako osetljivi, na nasilje i to prema ženama a koje je u Srbiji oduvek vrsta sporta i razonode koji mačo-Srbi (a u stvari iskompleksirani jadnici) upražnjavaju gotovo svakodnevno ne bojeći se bilo kakve kazne. Jer, zavera ćutanja u srpskom društvu je opšte mesto. A kada neko, konačno, i progovori spin-doktori zaduženi za propagandu i dezinformisanje a u korist bolesnika iz vlasti to, ako se zgodno namesti, iskoriste za svoje interese a mediji (zavisni ali i nezavisni) i „javnost“ spremno dočekaju tu bačenu kosku i cilj je postignut. Dobilo se na vremenu do sledeće prilike, a videli smo da je svaka dobra da se položaj Velikog Vraga i bratije učini još boljim. To što imunizacija po svemu sudeći neće uspeti i što ćemo se sa zločestim virusom Kovid 19 zlopatiti još ko zna koliko (verovatno dok svi ne poludimo skroz) ne sme da bude u žiži javnopsti jer bi ta javnost bez obzira što je sva nikakva kao i opozicija mogla, u jednom trenutku prosvetljenja, da se zapita: Čekaj, bre, ko je kriv za sve loše što nam se događa? A da mi te krivce kaznimo primereno, na izborima ili na neki drugi, drugačiji, način. Tada bi kost koju vlast preko svojih propagandista baca svakomalo narodu mogla da zapne u njenom grlu. Pa bi Lucifer i njegova družina mogli da se zadave. Daj Bože, što pre.
Dragan Karalazić