Dobri primeri Šapca /4/
Pored dobre komunalne uređenosti: širokih i pravih ulica, rešenog pitanja vodosnabdevnja i prečišćavanja otpadnih voda, Šabac je jedan od retkih gradova koji ima katastar podzemnih instalacija. Urađeno je 200 kilometara gasovoda a zna se gde i kako vode cevi za vodovod i kanalizaciju i drugi vodovi. To sprečava nemile scene da se pokidaju cevi prilikom intervencija ili novih radova. No, Šabac je prethodno bio pionir u osvajanju građanskih sloboda i prava, prvenstveno u delu lokalne samouprave, u pravom značenju tog pojma. Posle pilot projekta u participiranju pojedinih odluka u određenim projektima, građanima u mesnim zajednicama omogućeno je da u potpunosti odlučuju o sredstvima koja se ubiraju od poreza na imovinu. Građani su pokazali da znaju šta im je napotrebnije, od lokalnih puteva na seoskom području, uređenja škola, sportskih objekata do značajnih projekta za većinu građana. Taj princip samoodlučivanja je najviše zaživeo u Švajcarskoj, gde se građani putem referenduma opredeljuju i o najvažanijim državnim pitanjima. Ujedno to je i praksa lokalnih samouprava u Evropskoj uniji. Najdalje su otišli na Islandu, gde se građani takođe referendumom opredeljuju, najčešće putem interneta, za najvažnije odluke. No, dolaskom naprednjaka na vlast, ova dobra praksa je prekinuta. Pre svega su mesne zajednice razvlašćene, uostalom kao što su i lokalne samouprave razvlašćene donošenjem centralizovanih odluka, ne samo od strane države nego i iz partijske centrale. U Šapcu su, tako, naprednjaci opstruirali odluku bivše lokalne vlasti da se zajedničkim sredstvima gradi kompleks otvorenih bazena, tada četiri u projektu i sa cenom od milion evra, da bi ove godine bio otvoren taj kompleks, sa tri bazena ali za trostruko veću cenu. Ujedno je napušten sistem javnih ponuda i štednje, jer je Šabac mnogo uštedeo putem tih objedinjenih javnih nabavki, na primer zamenom LED sijalica. Najspornije je što se izbori za mesne zajednice kod naprednjaka shvataju kao stranački izbori, i gde se po pravilu pretnjama i drugim načinima građani prosto teraju da glasaju za stranku. Bilo bi podosta pitanja o kojima bi Šapčani trebalo da se izjasne. Na primer gde održavati Šabački vašar, dodela najviših priznanja ili izgradnja spomenika, ili kako to da predsednik države donosi odluku da se nova bolnica gradi na kraju grada… S druge strane, ono što je najvažnije, a to je osnovni zakon – Ustav, koji se ne poštuje. Tamo piše da su građani nosioci suverenosti, odnosno nosioci najviše vlasti. Takođe piše da nijedan državni organ, politička organizacijsa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti volju mimo slobodno izražene volje građana. Sve to tako piše, po ugledu na visoke evropske standarde, ali nedavnim ciničnim uručivanjem Ustava novinarki N1, predsednik države Aleksandar Vučić podsmeva se čitavom državnom i pravnom poretku Srbije. Prvo bi trebalo on da ga poštuje, a veliko je pitanje pod koji kamen su pobegli vajni, tobož ugledni pravnici, članovi Ustavnog suda. Čak njih 15, koji za visoku platu i dalje ćute li ćute?! Naravno, osnovna građanska dužnost je i da grđani poznaju Ustav i da ga brane.
D.E.