Početkom godine kupio sam kuću u prigradskom naselju Majur, s namerom da dosadašnji podstanarski status zamenim svojim domom. Kako je kuća starija i zahteva ulaganja planirao sam da je do maja sredim i sa podstanarskim otkazom se preselim u Majur. Iako nisam planirao da to sada menjam, zbog kvara na hidroforu i popravke od preko dve stotine eura odlučio sam se da uvedem gradsku vodu jel mi je to svakako i bio cilj. Komšije su mi rekle da sve se to brzo završi jer mi linija vode bukvalno prolazi pored ograde. Otišao sam do šabačkog vodovoda i u prijatnom razgovoru sa službrenikom zaduženog za priključke dobio obaveštenje šta moram da uradim i šta mi je potrebno. Angažovao sam se i kako posedujem svu dokumentaciju drugi dan sam opet posetio vodovod i na maksimalno korektan način završio posao i sklopio ugovor i uplatio prvi deo, dovoljan za izradu i priključenje. Moram da napomenem da su svi sa kojima sam bio u kontaktu krajnje profesionalni i čak su mi i orginalnu dokumentaciju iskopirali a ne kao u drugim firmamam u kojima su mi tražili da donesem kopirano. Po dogovoru sam posle nekoliko dana uradio šaht i javio da mogu da dođu da izvrše priključenje.
E sad nastaju problemi…
Prolazi nekoliko dana niko ne dolazi niti mi javlja da će doći. Deseti dan ja zovem vodovod i prebacuju me na nekog šefa za majstorske poslove koji mi do slovce kaže „morate nazvati za deset dana da vidite kada ste u planu za priključenje“.
Nesvestan uopšte i šta sam čuo, shvatam da tek za deset dana ću dobiti informaciju kada ću biti priključen, a za pet dana treba da se uselim jer moram da napustim dosadašnji stan. Opet zovem vodovod i sada se čujem sa nekim poslovođom koji mi objašnjava da on nije u mogućnosti da nikog pošalje jer jednostavno nema radnika. Polako počinjem da ludim i da se prisećam ko može da mi pomogne. Svi oko mene kažu da su na priključak čekali po par dana a ja već skoro dvadeset.
Pronalazim par ljudi koji intervenišu preko poznanika u vodovodu ali tek tada dobijam razočaravajuće odgovore. Priče koje sam čuo poklapaju se sa više strana. Naime, u vodovodu postoji neka takozvana operativa koja izvodi radove. U martu i aprilu od šest pomoćnih radnika samo jedan radnik je radio, neki su imali ozbiljne zdrastvene probleme, jedan boravio u inostranstvu a generalno radi se o ljudima koji samo što nisu otišli u penziju.
Moja sledeća pitanja su bili pa što firma ne primi mlađe ljude i da li uopšte zapošljava nekog. Onda sam dobio još ponižavajući odgovor da firma i tekako zapošljava i da je od nove godine primila više od 15 novih ranika a od promene vlasti više od 30. Na mesta koja su vitalna kao što su radnici na poslovima održavanja vodovodne mreže apsolutno NIKOGA.
Logično mi je pitanje bilo pa koga su primili. Odgovor je bio da su u velikoj meri u pitanju kancelarijski poslovi, preko deset žena i poslovi koji su poprilično nepotrebni i iritirajući za ostatak zaposlenih. Još su mi i dodali da u vreme ovih kampanja za izbore više su po Valjevu i Beogradu nego u firmi. Opet utiskom koji nosim iz same firme to nisam mogao da verujem ali kada doživite da čekate na priključenje mesec dana i to čujete od starih zaposlenih za nova zapošljavanja NEMA REČI.
Mislim da dodatni troškovi kojima sam izložen, a nisu mali, govori da sa pravom mogu da budem ljut na firmu i grad što su doveli do takve situacije po njene građane!
Petar Stanišić, Hilandarska, Majur
