Rijaliti Srbija
„Naši momci osvojili zlato (normalno)“! „Argentinci razbijeni“! „Amerikanci nisu znali šta ih je snašlo“! „Predsednik Vučić čestitao zlatnim košarkašima“! „Aleksandar Đorđević poklonio svoju zlatnu medalju imenjaku na mestu predsednika Srbije“!? I tu se prosečni srpski navijač košarkaške reprezentacije Srbije… probudi! Auuu, bre, kakav san, tiho u sebi zbori. Pa jel’ moguće da je realnost potpuno drugačija. A tabloidi srpski su sve lepo napisali i objavili; himna je otpevana, zastava na najvišem jarbolu ponosno se vijori, baloni i šampanjac uredno prisutni sa sve pobednicima na balkonu i sa „zlatom što se zlati“, sve je bilo kako treba i dolikuje i onda – puf! Kao mehur od sapunice raspršili su se lepi snovi naši o zlatnoj medalji na Svetskom košarkaškom prvenstvu u dalekoj ali prijateljskoj zemlji Kini. Osvojili smo „odlično“ peto mesto! A Sale Nacionale na konferenciji za medije ‘ladno izjavi : Nismo bili najbolji kada je najviše trebalo. Dešava se. Život ide dalje. Glavu gore! Glavu gore, krv ti jebem! A gde je preuzimanje odgovornosti za ovaj kolosalni neuspeh, gde je samokritika, neko suvislo objašnjenje za ono što se dogodilo u Kini. Nigde. Saša Đorđević je, verovatno, i najveće razočaranje sveukupne srpske sportske i ne samo sportske javnosti i to ne samo zbog poraza u četvrtfinalu od Argentine (porazi su sastavni deo sporta) već zbog odnosa prema toj istoj javnosti. Od njega niko nije očekivao da nas jebucka u zdrav mozak. Kao da je političar u zemlji Srbiji, dođavola, a ne istaknuti sportski delatnik i kao igrač (pre svega) i kao trener. Pošto je izgrešio sve što je mogao u sklopu ove kampanje za Svetsko prvenstvo, očekivali smo nakon svega istinu o tome šta se sve događalo tokom priprema reprezentacije i samog turnira, šta to nije valjalo, gde su bili problemi i na kraju ali ne i najmanje važno ko je kriv što smo prošli kao bos po trnju i vratili se kući k’o popišani. OK, dobili smo u borbi za peto mesto SAD i Češku ali ko zaista za to mari. Već pre samog početka moglo se naslutiti da stvari neće izaći na dobro kada je Sale precrtao sa spiska putnika za Kinu Kalinića, jednog od naših najboljih košarkaša koji je uvek za reprezentaciju igrao punim srcem i sa 100% energije, zbog njegovih izjava preko društvenih mreža o vlasti A. Vučića i uopšte o sutuaciji u državi i društvu. Aca Srbin se grdno najedio i naložio Saletu da Kalinića izbriše iz reprezentativnog stroja. Znači, Onaj što se predstavlja kao predsednik Srbije je sastavio košarkaški tim za Svetsko prvenstvu u Kini pored Saleta Đorđevića živog! Bravo. Onda je Sale, iz nepoznatih razloga, forsirao Teodosića na mestu plejmejkera,uigravao većinu napadačkih akcija preko njega, a onda se ovaj, kao neočekivano, povredio i mnogo toga što su naši košarkaši do tada uvežbavali palo je u vodu. Neće biti da Sale Nacionale jedini nije znao (znali su i vrapci na grani) da od Teodosića nema vajde. Pa, njega su Ameri i šutnuli iz NBA jer su shvatili da je „oštećena roba“. Jeste ih zajebao za par miliona dolarčića ali su se brzo opametili. Sale, nažalost, nije. I kada je već ostao bez autoriteta nastavio je u tom stilu. Dozvolio je Jokiću da turistički, sa vidljivim viškom kilograma, doputuje u Kinu, da odigra rekreativno kao sa drugarima iz komšiluka na basketu, jednom rečju da se maksimalno zajebava. I ovaj je to radio za sve pare. Videlo se da je njemu do reprezentacije Srbije bilo stalo kao do lanjskog snega. Ali, to je problem Saleta i tabloida koji su Jokića izvikali da igra za reprezentaciju „svoje zemlje“ dok je ovaj mnogo više želeo da preko leta smoči guzicu u neku slanu vodu nego da se znoji pod obručima u Kini, i tako se i ponašao. O taktičkim propustima kao i o izboru igrača možemo razglabati nadugačko i naširoko. Ono što je jasno kao dan je to da naša ekipa nije posedovala energiju, predanost, lojalnost – svi za jednog, jedan za sve, jednom rečju nije bilo one nekada naše čuvene pozitivne atmosfere kojom smo uspevali da nadomestimo razne nedostatke u igri. Jedini kojem moramo skinuti kapu u našem timu je Bogdan Bogdanović. On je momak dao sve od sebe, jedini se nije obrukao, njemu svaka čast. A veliko negativno brojanje za Aleksandra Đorđevića koji je stavio tačku na rad sa reprezentacijom (istekao mu ugovor) mada je ona spomenuta javnost očekivala bar tri tačke.Lako je otići ali na ovakav način baš nije lepo. Mali plus Sale može dobiti samo jer je na konferenciji za medije, gde je objavio svoj odlazak sa čela košarkaške reprezentacije, spomenuo doprinos Dragana Đilasa za prethodne uspehe kako košarkaša tako i košarkašica. Kada je Đilas bio predsednik Košarkaškog saveza Srbije osvajale su se medalje na svim takmičenjima. Danas je prvi čovek košarke u našoj zemlji Onaj što je predsednik svega i svačega pa je rezultat, gle čuda, izostao. A baš nam je onoliko žao što Vučić nije imao razloga da dođe u Kinu, na finale, pa da svom, skoro pa prijatelju, kineskom predsedniku padne u poluzagrljaj negde u svečanoj loži.
Inače, ako je to nekom uopšte važno, Španija je prvak sveta u košarci 2019.godine. Španci su u finalu pobedili lude i beskrajno simpatične Argentince sa 95:75. Francuzi su osvojili bronzanu medalju. Iduće godine su Olimpijske igre u Japanu. Naši košarkaši će morati da kroz baraž, tačnije kroz pakao, traže šansu e ne bi li se pojavili na najvećoj svetskoj smotri sporta. Samo neka slušaju Predsednika (Prvorođenog) i ne moraju ništa da brinu. Glavu gore!