Rijaliti Srbija
Postoji ta priča o magarcu koji je išao u Beč i vratio se iz Beča a postoji i ova aktuelna skaska o Vučiću koji ide u Brisel i vraća se iz Brisela (neobavljena posla). Svaka sličnost je namerna. Ovaj naš Vođa, predsednik svih Srba sveta i samozvani Bog na zemlji išao je prošle nedelje u Brisel na sastanak sa kosovskim premijerom Kurtijem a uz posredovanje evropskih čimbenika (i NATO) da pokušaju da reše novonastalu krizu u „južnoj srpskoj pokrajini“ a navodno zbog uvođenja tablica na automobilima koje više nisu statusno neutralne (KS) već idu u prilog kosovske državnosti (RKS). A sve je još 2013. godine predviđeno tzv. Briselskim sporazumom pa se odlagalo i evo doteralo cara do duvara. To znači da je srpska delegacija (Dačić – predsednik Vlade, Vučić – prvi potpredsednik te iste Vlade) još tada, pre devet godina, pristala da se to sa tablicama reši kako je i opisano a za uzvrat kosovska strana je trebalo da u pravni sistem Kosova uvede Zajednicu srpskih opština i još ponešto. Briselski sporazum je takođe predviđao i da se institucije države Srbije iz oblasti bezbednosti (policija i tajne službe) kao i pravosuđa u potpunosti povuku sa teritorije Kosova, što je i učinjeno. Od te 2013. godine Srbi glasaju na kosovskim izborima i čak preko svojih predstavnika (svi sa Srpske liste, istureno odeljenje SNS-a) učestvuju u Vladi kao bitan faktor njenog formiranja i funkcionisanja. I sve ovo je jasno kao dan kao što je i velika većina ljudi u Srbiji svesna da je Kosovo još 1999. godine zapravo izgubljeno kao teritorija za državu Srbiju i da samo u simboličnom i emotivnom smislu predstavlja njeno srce, ali ne lezi vraže, naš Firer sa svojim spin-doktorima ne miruje već stvara frku o ugroženosti Srba na Kosovu (uglavnom onih na severu, one na jugu kao da je malko zaboravio) do tačke usijanja koja podrazumeva „progone i pogrome“. Pa tako na još jednoj besmislenoj konferenciji za medije po povratku iz Brisela koja se najavljivala kao istorijsko obraćanje urbi et orbi, priča prazne priče u svom stilu, okruglo pa na ćoše, moli, preti, mrzi, voli, sve u svemu – ništa ni o čemu. Njemu je teško, doteran je do zida, situacija je ozbiljna ali on se bori junački da postigne kompromis a ni sam nema pojma šta bi to bilo. Kurti, s druge strane, ne pristaje na ništa manje od nezavisnosti (međusobnog priznanja) i sprema svoje naoružane formacije da, prema Vučićevoj tvrdnji, protera sve Srbe sa Kosova jer mu je to glavni cilj a ovaj naš junoša je za mir i čini sve da našem narodu „tamo dole“ ne fali ni dlaka s glave a ako KFOR (čitaj: NATO) ne zaštiti Srbe to ćemo učini mi (valjda naša vojska na čelu sa svojim Vrhovnim komandantom AV) pa neka bude šta biti mora. Dakle, rat sa NATO-om u najavi. Opet!? A u stvari radi se o još jednoj dimnoj bombi koju Jedan i Jedini baca međ’ građane i građanke i u Srbiji i na Kosovu i gde već stigne, e da bi se pravi problemi koji su u toku i oni koji tek neizbežno dolaze gurnuli u drugi plan. Inflacija je zvanično blizu 14% a sudeći prema kućnim budžetima većine stanovništva i mnogo veća, gorivo je kod nas u Srbiji najskuplje u regionu, država se zadužuje šakom i kapom (EPS je već na gubitku od 1,5 milijardi evrića), stara Vlada je u tehničkom mandatu a formiranje nove nije ni na vidiku, sve se teže živi a biće, sasvim izvesno, i još gore, dolazi zima majku joj j…., nezadovoljstvo se širi na sve strane – poljoprivrednici blokiraju saobraćajnice, školska godina će, po svoj prilici, opet započeti štrajkom prosvetara i tako dalje i tome slično, sve lepše od lepšeg. I onda je najzgodnije iz rukava izvući kosovsku kartu, to je uvek onaj džoker kada sve ostalo zataji. Pa se pumpaju patriotski baloni na ružičastim medijima po oprobanom receptu: red Zadruge red rata u najavi, sve one naprednjačke spodobe koje glume političke analitičare ili mlade majmune kako kad i po potrebi i sav taj bašibozluk stavlja se u službu propagande i odbrane neodbranjivog a to je da Vučić, partija i bratija, ne znaju kako da prave probleme u Srbiji reše a da i dalje lažu, kradu i vode spoljnu politiku sedeći na mnogim stolicama istovremeno u svetu koji se jasno podelio na Dobro i Zlo (naravno da je ta podela simbolična i relativna), odnosno za i protiv ruske invazije na Ukrajinu (niko u Evropi nije za) što kao posledicu ima i sankcije prema Rusiji i predsedniku Putinu od strane Zapada a što Srbija nikako ne želi da učini (jedina u Evropi) i što bi u idealnim uslovima bilo opravdano ali u datim okolnostima je nemoguće a da i sami ne dobijemo po ušima. I evo nam jedan od odgovora na svo to prenemaganje – nestabilnost na Kosovu. A biće šibanja po guzici još, živi bili pa videli. Na kraju ostaje ipak dilema da li je Aca Srbin poneo u Brisel ili iz njega u povratku doneo one legendarne božure. U simboličkom ali možda i u racionalnom smislu to bi vredelo znati.
Piše: Dragan Karalazić