Rijaliti Srbija
… ne smiješ izgubiti. Toliko smo, valjda, naučili. Ili nismo. U društvu u kojem najbolje prolaze loši đaci, ponavljači i oni koji od škole imaju, eventualno, veliki odmor i lažnu diplomu bolje je malo znati ili ne znati ništa, nemati pojma i biti idiot sa odgovarajućom partijskom knjižicom nego biti onaj koji zna, koji ume. Kome takav treba, budale su napravile i razradile sistem za sebe, za svoju nedostajuću pamet, njima je dobro sada i misle oni biće tako zauvek a to što će toliko neznanje i državi i društvu i svakom pojedincu na kraju balade doći glave, e koga je to briga. Pred građanima i građankama zemlje Srbije su još jedni istorijski izbori na kojima će ovog puta, gle čuda, učestvovati i opozicija. Tako bar sebe nazivaju oni koji nisu u poziciji da budu vlast iako nisu mnogo drugačiji od ovih što trenutno obnašaju vlast (čast izuzecima). I malo su smešni a malo više žalosni, najviše su providni kao staklo. Ti likovi koji su kao protiv Vučića i njegove politike i načina sprovođenja iste (najčešće to nazivaju diktaturom) i njihovi amaterski pokušaji nekakvih aktivnosti usmerenih ka rušenju Neprikosnovenog, sve je to nevešto izveden igrokaz za nezahtevnu publiku i plaćene medije. Mesecima nas tzv. prava opozicija smara nadgornjavanjem o predsedničkom kandidatu pred nastupajuće izbore a kakvi su oni štihovi takvi su i kandidati. Na kraju, društvo okupljeno oko Đilasa i Jeremića prelomilo je za Ponoša, penzionisanog generala (general bez vojske=unapred izgubljena bitka) a u paketu su promovisali i Vladetu Jankovića, profesora u penziji, u 82-oj godini života, za budućeg gradonačelnika Beograda. Dakle, desničari, nacionalisti, monarhisti, su ta divna stvorenja koja će nas povesti u bolju budućnost. Kad bi bila zajebancija još bi moglo i da prođe ali za ozbiljno razmišljati i delati u tom pravcu je baš glupo i bezobrazno. Da se fašistima radikalske provenijencije (Vučić i SNS) suprostaviš nacionalistima obučenim u fina građanska odela, e to je stvarno – fuj. Kao da nam ti salonski nacoši nisu naneli dovoljno zla od 90-ih prošlog veka do danas. Ponoš je bio načelnik Generalštaba u vreme kada je Koštunica bio premijer a gospodin Janković je bio potpredsednik DSS-a (Koštunica predsednik) i ambasador takođe u to vreme kada su vladali oni koji su lepo (i užasno) profitirali od ubistva Zorana Đinđića i utrli put kasnijem dolasku naprednjačke bande na vlast (prethodno su ih kao radikale abolirali od svake odgovornosti za zla koja su činili kao i socijaliste) jer su sa njima i javno i tajno šurovali. Tako da majstori iz Službe nisu previše razmišljali o mogućim protivkandidatima Jednom i Jedinom na predstojećim izborima. Turili su Boškića (Dveri) i onog visokoobrazovanog bezveznjaka Miloša Jovanovića (DSS+POKS) krajnje desno gde je i mesto malima od palube kao i Milicu Zavetnicu u ulozi Kosovke devojke a penzionere, generala i profesora, pomerili sa klupe u parku i šahovske table u centar zbivanja iako je taj centar zapravo onaj čuveni „krug dvojke“ jer za ostatak Srbije su to „španska sela“. Većinski deo naroda gleda isključivo RTS i Pink i misli, jadan, da živi u „zlatnom dobu“ a za Ponoša i Vladetu jedva da su i čuli. Znaju oni za koga će da glasaju, za koga da navijaju na svakoj izbornoj utakmici. Uvek samo za jedan, napredni, tim i jednog i jedinog kapitena – Acu Srbina. Taj polusvet onaj drugi tim uopšte na zanima pa taman da u njemu igraju Ronaldo i Mesi i Piksi pride, oni su za njih amateri koji su greškom izašli na megdan naprednim profesionalcima i voljenom Vođi. A znaju i rezultat unapred jer je transparentno ispisan na semaforu. I zaista, zašto ova opoziciona boranija uopšte izlazi na izbore ove godine kada je veći deo njih bojkotovao iste pre dve godine jer, zaboga, nisu postojali uslovi za fer i slobodne izbore. A sada kao postoje. Ta, nemojte kasti. Uslovi su sada mnogo gori nego te 2020.godine, vlast je u svojoj bahatosti prešla sve granice normalnog, a opozicija je i dalje slaba, ujedinjena kao fol a razjedinjenija nego ikad i bavi se gotovo nevažnim pitanjima (ko će biti kandidat za ovo ili ono, zajedno ili odvojeno, ‘oću piškim, neću kakim) a vrlo je malo u vezi sa pravim problemima koje tište građane sa izuzetkom „zelenih“ pokreta i partija. Kao da očekuju da ovi što vladaju zbog svoje nestručnosti i alavosti daju toliko autogolova (a daju ih, svakodnevno) da će to biti dovoljno za pobedu. Ne uzdaju se toliko u sebe i svoje mogućnosti (realno, s pravom) koliko u greške protivnika a potpuno gubeći iz vida da naspram sebe imaju mafiju koja ima podršku i spolja i iznutra od strane velikog broja „gledalaca“ koji političke utakmice gleda kroz „ružičaste“ naočare i živi zajedno sa Firerom u virtualnom svetu gde je sve bajno i sjajno. Najbrojnija glasačka grupacija – penzosi ovijeh će dana dobiti dvadeset hiljadarki dinarčića da im se nađe do izbora i oni svog favorita za predsednika na izborima 3.aprila ne dovode u pitanje. Zar postoji neko drugi, bolji, lepši? Baš će oni da poklone poverenje „kolegama“ penzionerima koji, ničim izazvani, izlaze na crtu njihovom Dobrotvoru koji ih godinama laže, krade i podmićuje sitnom kintom, znaju oni i za sebe da nisu više nizašta pa se u iste takve s pravom ne uzdaju. Sreća u nesreći pa intelektualci građanisti iz Skupštine slobodne Srbije i (za sada) koalicija Moramo, zeleno-levi blok, nisu podržali Ponoša (i Jankovića) u tom presmešnom pokušaju da se bave politikom, tako da se ceo taj opozicioni čamac, već dobrano bušan, neće sasvim nagnuti na desnu stranu i odložiće se, bar na neko vreme, njegovo potonuće. Ali, zapravo je svejedno kako će opozicija i „opozicija“ nastupiti i sa koje strane na predstojećim izborima kada je jasno (vidi se iz aviona) da nemaju ni oni pravi ni oni nepravi kapaciteta da suštinski promene stvari, da menjaju sistem (a puna su im usta fraza na tu temu), da odgovore izazovima vremena koje traži ozbiljne, odgovorne i hrabre ljude koji zaista u svojoj borbi kane pobijediti. Svim dobronamernim, normalnim i poštenim građanima zemlje Srbije može da bude samo žao što je ovakva opozicija naša (kao što je i vlast naša) a ne opozicija (kao i vlast) naših neprijatelja. Ali, iz ove se kože ne može. Možda u nekom drugom izvlačenju (biranju) budemo imali više sreće.
Piše: Dragan Karalazić