Odjeci gostovanja Aleksandar Pajića na lokalnoj televiziji (LIČNI STAV)
Stvarno je, za zdravu pamet, bilo mučenje gledati a naročito slušati čoveka koga zovu gradonačelnik Šapca, šta i kako priča na „gostovanju“ u jednoj političkoj emisiji na lokalnoj televiziji. Posebno je tužno kad jedna ovako „uvažena“ ličnost priča četrdeset minuta a ne kaže ništa ni pametno ni značajno a što se od čoveka koji vodi jedan ozbiljan grad očekuje. Ustvari neko bi ovom samozvancu trebao, napokon, da kaže da on više nije opozicija u gradu u koji se doselio već vlast koja odlučuje o životu građana. I da nema pravo da laže i izvrće činjenice i istinu već da radom i delima dokaže da je dostojan funkcije koju obavlja.
A sve što je Aleksandar Pajić govorio je notorna laž i pokušaj da se neko drugi okrivi za njegovu nesposobnost kao i da se sve ono dobro što je radila prethodna vlast preimenuje i pod drugim nazivom predstavi kao njegov uspeh i briga za „Šabac grad budućnosti“.
Posebno me je rastužila njegovo otrcana priča o borbi za zdravlje građana a naročito starijih sugrađana sa komentarom kako neki mediji lažu. Zna se koji!
Pa da te podsetim Aleksandre Pajiću da je zhvaljujući tebi i tvojoj „miljenici“ pet dana skrivano od javnosti, i ništa nije preduzimano, da su korisnici Gerontološkog centra zaraženi koronavirusom. A rezultat skrivanja istine i nepreduzimanje odgovarajućih mera tebe, tovog Štaba za vanredne situacije i direktorke, u novom delu ove ustanove, je surova istina da je zaraženo koronavirusom 90% korisnika i zaposlenih a njih, za sada, skoro 10% je umrlo. To su tvoji, ili vaši, uspesi za koje ćeš, ali ne samo ti, da završiš na robiji. Kad tad!
A što situacija nije mnogo gora treba da zahvališ isključivo radnicima koji su se nesebično „žrtvovali“, bez odgovarajuće opreme i sredstava, da spasu te „nesrećne“ ljude kojima je sudbina okrenula leđa i gurnula ih u vaše ruke.
Dakle, nije epidemija većih razmera u Gerontološkom centru sprečena tvojom „organizacijom“ već spremošću šest HEROINA da se petnaest dana, zajedno sa korisnicima, hermetički zatvore u deo koji se naziva Stacionar. A kako im je bilo, gde su spavale, kako su se kupale… znaju samo one. Njihova imena su: Jasmina Stojnić, Maja Perić, Slađana Milošević, Ana Jokić, Žaklina Gajčanski i Dragica Živković.
I umesto što „baljezgaš“ i što se samohvališeš po lokalnoj televiziji da odeš u Gerontološki centar i da ovim ženam poljubiš noge u znak zahvalnosti što su spasle, bar za sada, korisnike koji su u stacionaru smešteni ali i tebe od još veće krivične odgovornosti.
Za sve drugo što si pričao: mesnim zajednica, kapitalnim investicijama iluzorno je u ovom trenutku bilo šta reći. U narodu postoji jedno sjajno ime za čoveka koji satima priča a ništa pametno ne kaže: „ŽVALA“. E ti to ime sa ponosom, od večeras možeš da nosiš!
NOĆ JE NAJTAMNIJA PREDSVITANjE! ŠAPČANI PROBUDITE SE I PUSTITE URLIK! DA NAM SVANE!
Ivan Kovačević