„PODRINSKE“ ZABRANJENE I U GRADSKOJ UPRAVI
Eto, moram da priznam, tog momka sam mnogo voleo. Bio je uz mene kad je trebalo a bio sam i ja uz njega, u nekim momentima, kad sam njemu bio potreban. Bili smo zajedno u jednoj ekipi koja je, pred kraj avgusta 2005. godine poželela da menja naš grad nabolje. Ali ne kroz politiku („politika je veština da se stvari menjaju nabolje“ što se nikada ne događa) već kroz medije i potrebu da javnost, građane Šapca, na pravi način i istinito obaveštavamo o svemu što se u našem gradu dešava.
I, 26. avgusta 2005. godine, počela je da izlazi druga serija „Šabačke revije“. A u redakciji tog lista bio je i današnji načelnik Gradske uprave Aleksandar Leka Jovanović.
Tako, već u prvom broju tekstovima „Ko vlada Šapcem ili ima li pilota u avionu“ i „Zarade u šabačkim javnim preduzećima – Blagodeti monopolisanog finansiranja“, jasno smo pokazali da nećemo imati „dlake na jeziku“ i da je Šabac dobio jedan (i zauvek jedini) medij koji neće imati „milosti“ prema lokalnim političarima ali i prema radu, kako naprednjaci (radikali) obožavaju da popularno govore – „žute“ vlasti. A ni bilo koje druge. Na korist građanima.
Sećaš li se Acika
Iz broja u broj otvatali smo i javno objavljivali teme koje su se u našoj „maloj čaršiji“ samo šuškale po kuloarima a mi smo ih hrabro, sa uverenjem da činimo dobro za naš grad, iznosili na svetlo dana: „Privatna žurka o državnom trošku“, „Dugo putovanje u noć“, „Kratki rezovi po Čonjagićevom kadriranju“ (Tekstom kojim smo stekli „neprijatelja do groba“ ali koji nikada, bar javno, nije hteo da nas „ugasi“. Čak šta više pomagao nam je kad god smo bili u problemu i samo zahvaljujući njemu „preživeli“ smo neke teške trenutke. Pa sad moram da priznam i kažem: hvala ti Sovro)… Sećaš li se Acika, nije to tako davno bilo, samo pre petnaest godina.
Sećaš li se i šta si ti tada govorio i pisao… „Participacija omladine u vlasti – Kolačić privilegije“, „Elita i kako se od nje lečiti“, „Ima li Šapčana u parlamentu?!“ ili tvoje sjajne serije tekstova o šabačkom obrazovanju poput „Direktor poništava ocene profesora“. Zaboravio si, nažalost, Acika koliko sam lično ja imao problema, i personalnih i poslovnih, kada sam objavio tvoj tekst „Osveta loših đaka“ na koji smo svi u redakciji bili ponosni. A ti danas sa nekima iz tog teksta činiš vlast.
Međutim, ono što nisi smeo da zaboraviš je to da nas tada, za razliku od sada, niko, od te „žute“ vlasti, nije hteo (ni pokušao) da zabrani i „ugasi“.
I, eto, „tvoja“ redakcija, i posle toliko godina, je ostala ista. „Beskrupulozna“ i „bezdušna“ prema društvenim anomalijama i političkim bitangama. Ali tebe u njoj odavno nema. Ni deklerativno. Prešao si na drugu stranu zdravog razuma.
Kažu mi…
Kažu mi: „Tvoj (sa bolnim naglaskom) Aca zabranio ’Podrinske’ u Gradskoj upravi“. Nož u leđa ali i u srce. Ali neka, nisi ti ni prvi ni poslednji kome sam verovao, i pružao šansu, a da me je izdao. Za malo, ili malo više, lične materijalne koristi ili nekih privilegija. Međutim, ne mogu da razumem kako je jedan tako bistar i pametan momak dozvolio sebi da izigrava „načelnika“ u naprednjačkom „logoru smrti“. Logoru u kojem buja politički korov, besčašće, mržnja, laž, obmane, podlosti, kriminal… Logoru u kojem se svakodnevno ubija, pravda, istina, moral, dostojanstvo, čast, poštenje, samopoštovanje, ljudskost, milosrđe… i mnoge druge ljudske osobine koje treba da nam budu svetinje i u kojem Ti treba da budeš, ili već jesi, egzekutor..
Kako si to sebi dozvolio Leko?
Živo blato
Postoji jedna rečenica u kultnom filmu „Kum“ u kojoj Majkl Korleone (Al Paćino) kaže, parafraziram: „Graditi nešto na ljudima je isto kao i zidati višespratnicu u živom blatu“. I to je istina. Mnogo puta sam to osetio na svojoj koži. Međutim, ja sam nepopravljivi idealista i verujem da će se, kad tad, skupiti neka grupa ljudi koja će doprineti da građani žive bolje. I da moj, naš, Šabac bude grad ljubavi i (o)smeha.
Ovako je govorio Aleksandar Leka Jovanović
Aleksandar Jovanović, student
– Najbolje bih okarakterisao poslednju godinu, ako im je poslednja, kao Status qyo. Neću pogrešiti kada kažem da se od ove vlasti u gradu ništa ne vidi. Prošla je bar uredila ulice, pokrenula privatizaciju i slično a ova uređuje seosku sredinu. Sad, nije sporno da je infrastruktura potrebna u selima ali mislim da smo promašili temu sa tim. Džaba poljoprivredniku put do grada kada ovde nema ko da mu kupi proizvode. I Tržnicu uređuju uz pomoć američke donacije, to je lepo ali bi bilo mnogo lepše kada bi proizvodi umesto u centar Šapca stizali u bilo koji deo Amerike, Evrope… To nije u sferi delovanja lokalnih vlasti ali nije moguće da baš ništa po tom pitanju ne može da se uradi. Ili po pitanju nezaposlenosti, malih plata. Nažalost, ako u naš grad dovedete prijatelja iz bilo koje druge opštine u republici on će reći kako je ovde sve sjajno i to je žalosna stvarnost ali mislim da naša lokalna vlast nema razloga da se time hvali u medijima, a što često čini. Ako smo već dobili taj zamajac nakon petooktobarskih promena sramota je da sada stagniramo i da se poredimo sa lošima. Hajde da neko pred kamere kaže: Još malo pa će Šabac biti kao Ljubljana umesto da se poredimo sa „južnom prugom“. (2005)
* ako pročitate samo ovo što je napisano bold („masnim“) slovima možete zaključiti da je Aleksandar Leka Jovanović bio „vizionar“ jer današnja vlast, u kojoj je i on važan „šraf“, ista je kao i ona pre petnaest godina mada mnogo gora.
A do tada, dragi moj Leko, objaviću, i podsećaću Tebe, tvoje partijske drugove i građane na neke tvoje tekstove. Da vidiš gde si bio a šta si postao. Kako bi mogao sam sebi da objasniš dokle si dogurao i kuda to vodi. Ali i da građani Šapca, oni koji to hoće, vide da služimo isključivo njihovim interesima. Za naš Šabac! Bolji!
I, na kraju, naravno, pametan si momak i treba to da znaš, da „medijski mrak“ nikad dobro nikom nije doneo ali i da je noć najtamnija pred svitanje!
NIJE SVE TAKO CRNO KAO ŠTO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!
Ivan Kovačević