Rijaliti Srbija
Lepo kaže naš narod „tuđa ruka svrab ne češe“. U to su se itekako uverile i političke organizacije, partije i pokreti, koje su u svojstvu opozicije pregovarale sa predstavnicima vlasti a uz posredovanje evroparlamentaraca. Evropski posrednici su prvo sve dogovorili sa Njegovim Visočanstvom Aleksandrom Nemanjom Nenadjebivim a onda nekakav papir (navodno predlog sporazuma) o uslovima za izbore iduće godine poturili opozicionarima poput kukavičijeg jajeta po sistemu „uzmi ili ostavi“. Pokazali su i to nimalo skriveno da podržavaju Vučića i njegov autokratski režim a da sve one koji su protiv njega ne zarezuju, što se kaže, ni za suvu šljivu. Treba otvoreno reći da su se „evropljani“ popišali po opoziciji serbskoj, po građanima koji još uvek veruju u osnovne, evropske, vrednosti kao što su demokratija, ljudska prava, slobodni i pošteni izbori a koje su ovi, nažalost, zvani gosti potpuno zanemarili, stavili na spisak niz bezvezarija kao da smo u Tunguziji, kao da u ovoj zemlji ne postoje Ustav i zakoni koji samo treba da se poštuju i tu je početak i kraj priče. Ne, evroposrednici nisu bili spremni da odvoje ni dve pare na ono što je opoziciona strana tražila a što su u državama odakle ove mudonje dolaze stvari koje se podrazumevaju i oko kojih se ne pregovara (kao kada bi pregovarali o tome da li je zemlja okrugla ili ravna ploča ili da li su dva i dva četiri). Oni su se u skladu sa svojim partnerom Nenadjebivim poneli bahato i bezobrazno i to je taj gorak ukus u ustima nakon njihove posete. Možda i najveće razočaranje se tiče odsustva pristojnosti i pravog evropskog šmeka. Daleko im lepa kuća. Ali, to je tek početak „ruženja naroda“ ovdašnjeg. U oproštajnu posetu svom miljeniku her Aci došla je frau Merkel, doskora najmoćnija žena Evrope, popularna mutti. Ovaj naš se uprepodobio do neprepoznatljivosti, istopio se od miline, upustio u gaće od radosti, plazio po stopama sada već bivše kancelarke, klečao, kezio se i plakao i uopšte bio više nego gostoljubiv domaćin. I naravno da mu je rastanak teško pao, nije lako detetu odvojiti se od sise, a Acika je dobrano sisao gotovo celu deceniju i od tog mleka postajao sve veći i snažniji (i luđi) i evo ga danas kao diktatora kojeg svi u svetu poštuju i uvažavaju. A gospođa Merkel je, videlo se to u svakom trenutku tokom njene posete, bila očarana svojim političkim sinom, ljubi ga majka. I, naravno, da ni ona kao i mnogi drugi belosvetski banditi nije propustila priliku da zapiša teritoriju i da pokaže ko je glavni baja u ovoj koloniji pod imenom Srbija, nagovestila je da je za Nemačku ozloglašeni litijum veoma važan i da podržava firme poput Rio Tinta koje će se baviti eksploatacijom te nesreće a nemačka industrija će dobijati čist proizvod jer tamo kod niih niko nije lud da zagađuje sopstvenu zemlju i truje svoje rođene građane otvaranjem zloglasnih rudnika (u Nemačkoj, uzgred budi rečeno, ima deset puta više litijuma nego u Srbiji). I kako se posle ovakve i ovolike podrške naprednoj mafijaškoj vlasti da uništava prirodne resurse, da iseljava ljude sa njihove dedovine, da isisava život iz ove zemlje, suprostaviti kada ljudi vide da su i oni koji bi morali biti na strani dobra i civilizacijskih vrednosti uz mafijaše i daju im vetar u leđa. Zato je građanima sve teže i da ujutru ustanu iz kreveta a kamoli da se bune i bore za svoja prava. Kakvi eko-protesti, kakvi bakrači, mutti je rekla svoje i aufiderzen (wiedersehen). I opet naravno, serija loših vesti za sve normalne građane i građanke zemlje Srbije se nastavila posetom predsednice EK (Evropske komisije) Ursule fon der Lajen. Ova se dama, izgleda, zaljubila u ovog našeg Vrhovnog Đuvegiju na prvi pogled. Kao da je pala s Marsa (na glavu) ova je gospođa, nezvanična premijerka EU i po funkciji najuticajnija osoba u evropskim institucijama, izrazila svoje, ničim izazvano, divljenje Vučiću i pozdravila reforme koje vlast u Srbiji sprovodi na evropskom putu. Sto mu gromova, jelenskih mu rogova, malih bubnjeva iz mračne šume Darkvud, karamba i karambita! Jel’ to gospoja jela bunike pre nego što je stigla kod svog ljubaznog domaćina čija vlada već dve godine nije otvorila ni jedno poglavlje u cilju pridruživanja EU osim što je udarnički radila na rasprodaji svega što u ovoj zemlji vredi evropskim i svetskim (arapskim, kineskim, ruskim) tajkunima, sumnjivim firmama, kriminalcima, dakle između Srbije i Evrope zaista i stvarno – niđe veze. Šta je to, dođavola, pohvalila gospođa fon der Lajen? Kao da je i njoj popustila bešika pa je svojom nesuvislom izjavom polila nedužne građane stanovitom tekućinom ali sa evropskim predznakom da se lakše podnese. Ne vredi, ipak je mokro i ne miriše baš lepo. Davati bezrezervnu podršku Šefu mafije nauštrb interesa običnih, malih, ljudi to je stvarno za aplauz. Ali, po faci i zove se šamar. Evropska unija uvodi sankcije Belorusiji zbog nedemokratskog (ispravnije: neljudskog) ponašanja vlasti diktatora Lukašenka a ovde podržavaju istog takvog kao da im je rod rođeni. Najnovije ankete istraživanja javnog mnjenja koje pokazuju da preko polovine pučanstva ovdašnjeg podržava put Srbije ka Evropskoj uniji pokazuju s jedne strane da nada poslednja umire a s druge strane da građani Srbije nemaju čemu da se nadaju sa ovom vlašću koja gospodari državom kao svojom prćijom a koju evropski zvaničnici toliko vole, maze i paze i zovu Đoka-Đole. U prilog tome kakav odnos ima evropska birokratija prema ovoj jadnoj zemlji i njenim ojađenim stanovnicima ide i najnovija vest da će Srbiji ponovo biti uvedene vize za putovanje u Jevropu!? OK, mora se priznati da su u Briselu odlučili i da malo „prošaraju“ pa su u grupi popišanih uz našu deželu i Albanija, Ukrajina i Gruzija. Baš utešno. I baš će se Vučić, Rama i kompanija zbog toga onoliko nasekirati. Neće moći da spavaju, jedu, a ni da… A običan svet će po običaju platiti ceh. I hajde se sad ti, majčin sine, založi danas i ovde za Evropu i njene civilizacijske vrednosti, predstavi (recimo u izbornoj kampanji) narodu EU kao cilj na koji Srbija treba da stigne u dogledno vreme pa će onda da bude na konju, kako kad bi i slep video način na koji nas tretiraju u tom evropskom svetu. Ovaj naš Vrhovni Hohštapler zato već uveliko pravi „srpski svet“ jer je to mnogo prijemčivija muzika za uši ovdašnje publike, skoro ništa ne košta (osim u najavi ljudskih života kao 90-ih godina prošlog veka) a za kampanju pre, za vreme i posle izbora je dušu dalo. Narod serbski sa sve manjinama najbolje vole priče koje nemaju blage veze sa realnošću i normalnošću, što luđe to bolje. Ovde su ljudi toliko navikli da ih političari (naročito Jedan) lažu da je počelo da im se sviđa. A kada vide da ti i takvi lažovi (naročito Jedan) imaju veliku podršku od glavnih centara moći u svetu lako im je da prelome i da danas-sutra daju svoj glas tačno kome treba. Ako baš zagusti a komprosta ne pomogne tu su uvek pelene za odrasle. Da bi se ovakvo neizdrživo stanje stvari ovde promenilo na bolje potrebna je ipak petlja. Ali znajući nas mi bismo najverovatnije izabrali pišanje uz vetar.
Piše: Dragan Karalazić
