Humoreskica
Zamislite dan bez šerifovog „istorijskog“ obraćanja. Ako uopšte tako nešto možete i da zamislite. Kakav bi to praznik za uši i oči bio za svakog mislećeg građanina napaćenog okruga kojeg šerif svakodnevno ponižava.
Otkako je okačio značku šerifa, nakačio se na svoje TV splačinare i ne silazi ko dete s ljuljaške. Toliko se uživeo u ulogu glumca, da bi mu i počivši Bata Živojinović pozavideo samo kada bi mogao da ga vidi.
Od ranog jutra do kasno u noć gluvari po okrugu i voda sa sobom suzu i gocu, pričajući narodu bajke o zlatnom dobu i ekonomskom tigru. Ne ispušta mikrofon iz kadra, ko beba cuclu, nameštajući kosu i cvikere uz osmeh mlade seoske devojke koja je noć pre nastupa izgubila nevinost, pa bi svima to da pokaže.
Malo mu je što svoje zlatno doba prikazuje kroz jevtin parizer pun svega osim mesa, malo mu je što trideset godina prodaje maglu i demagogiju, pa je u okrugu već deceniju unazad preuzeo sve državne institucije u svoje nejake ruke pa vedri i oblači.
A sve više oblači.
Trenutno ronja po maloj potrošačkoj korpi na kojoj se zasniva njegov „srpski san“ i nudi nam jevtine proizvode, dok ministri kojima je to posao žvrljaju po društvenim mrežama o nezapamćenim uspesima ove vlasti, koja nas je ubedila da se sa podrigušom ide u svetlu budućnost.
Ide jesen, uskoro neće biti ni zelene trave.
Rade Đergović