Humoreskica
Selo se budi. Trava ozelenila, voćke procvetale, pčele izašle iz košnica. I mi seljaci smo se dali u akciju. Sa asfalta, gde smo uglavnom proveli zimu, praveći blokade, zbog vlasti koja je od nas digla ruke, preselili smo se na njive da odradimo ono što niko umesto nas neće. U pauzama, između poslova, nađemo se u seoskoj birtiji „Kod Ace Pljačke“ da uz piće vidimo šta nam je činiti. Tako je bilo i onomad.
– Gospodo seljaci, situacija u svetu nije ni malo ružičasta – prvi se za reč javio Miloje.
– Tebi je Miloje ružičasta po ceo dan uključena u kući. Sa nje i sa dezinformera skupljaš otrove i pokušavaš da nam ih ovde predstaviš kao neku stvarnost – ubaci se Sreten.
– A ne kažeš da su ovi iz Evrope opet došli kod nas da nam zavrću uši zbog onih -s-mrdićevih zakona i zbog zarobljenih medija, zbog nepostojanja vladavine prava, zbog funkcionerske kampanje pre ovih lokalnih izbora u desetak mesta – nastavi Milisav.
– A precednik, ministri i aktivisti vladajuće partije mečkare po tim opštinama i obećavaju kule i gradove, dok ne pokradu i ove izbore, a onda, sve po starom – javi se Krstivoje.
– More, ljudi, imam ja jedan predlog – dobaci Životije.
– `Ajde reci Životije, pa da se razilazimo! – doviknu Obren.
– Da vi lepo dođete u nedelju kod mene na mobu, jer sam rešio da promenim crep na kući. Okrenućemo prasence na ražnju, a biće i `ladnog piva – reče Životije, a na njegov poziv svi prisutni, računajući i Miloja dadoše pristanak.
Pristao je i deda Pantelija, jer je on pravi majstor za prase na ražnju.
Rade Đergović
