Humoreska
Onomad se u kafani „Kod Ace Pljačke“ skupilo poznato seosko društvance da razmotri društveno – političku situaciju u selu, a i šire. Za reč se, kao i obično, prvi javio Miloje.
– Gospodo seljaci, rat u svetu bukti na sve strane, a mi, zahvaljujući našem precedniku imamo mir i stabilnost. Imamo i dovoljno goriva, dok se u regionu već uvode restrikcije dizela i benzina. U onoj, razvijenoj Sloveniji uvode par – nepar.
– `Ajde bre Miloje, oslobodi nas tih hvalospeva koje slušaš na ružičastoj i na dezinformeru. Pa nismo valjda slepi do očiju – umeša se Krstivoje.
– A precednik bi mogao i nešto pametno da uradi za ovu zemlju, a ne da ide po selima i opštinama gde se održavaju lokalni izbori i da ljudima obećava ono što neće ispuniti. Neka ljudima obezbedi vodu za piće, kanalizaciju, radna mesta, slobodu govora i glasanja… To narodu treba, a ne prazna obećanja – nadoveza se Sima.
– A, posebno je simpatično ono čudo od takozvane presednice parlamenta. Onaj feler! Ono, što ne zna ni gde je pošlo, ni da l` je došlo. Reče onomad da dolazak ucenjenog naroda na precednikove mitinge plaćaju novinari sa tajkunskih medija. Kuku, glupače! – Pa takvu glupost ne bi smislila ni moja nepismena Mileva! – reče Spasoje,
– More, uzvrteli su se, jer su osetili da im gori pod foteljama. Znaju oni da nikada ne bi bili na tim mestima da im glavni šef to nije obezbedio. Nego, batalimo to i vratimo se našim obavezama i lepšim stvarima. Evo, ja vas zovem da sutra dođete kod mene na čast – umeša se Miladin.
– A kojim povodom Miladine? – upita Arsenije.
– Pa, moja najstarija ćerka Milena se verila, pa mi je želja da tu radost podelim sa vama – reče Miladin, a na njegov poziv svi prisutni potvrdiše svoj dolazak.
Potvrdio je i deda Pantelija, jer zna da samo sloga i ljubav mogu da nas spasu.
Rade Đergović
