LIČNI STAV: Zapisi iz pomračenog grada
Oprostite, poštovani čitaoci, za neprimerenu reč u naslovu ovog teksta. Ali, nažalost, živimo u vremenu u kojem su naš grad „okupirali“ prostaci i primitivci koji ne razumeju ni jedan drugi jezik do onog uličarskog, pa kad imam nameru da im se obratim i skrenem im pažnju na sramotu i zlo koje čine našem gradu moram da se spustim na njihov nivo. Jer, samo takav vokabular razumeju.
Na vlast su došli evidentnom krađom izbora, kupovinom glasova, obećavajući lakovernim građanima posao, pretnjama, ucenama, izdajom građanske volje dela dotadašnjih političkih protivnika i uz svesrdnu pomoć partijskog i državnog vrha kao i „blagonaklonost“ policije, sudstva i tužilaštva ali i kriminala.
I to je u redu. Tu smo „žabu“, mi obični građani, popili na iskap. Bivša vlast ili sadašnja opozicija se rasturila k’o kula od karata i svaka „vaška“ krenula je obaška u potragu za „dobrim krznom“ da se u njega uvali.
Ali, odjednom, u gradu je sve stalo. Osim slikanja i hvalisanja. Grad je nezadrživo počeo da srlja u propast u svim sferama života, možda ponajviše u političkom, što se moglo videti i po sednicama Skupštine grada. Takoreći do juče ova najvažnija institucija u gradu bila je primer demokratije, slobode govora i mesto u kojem su predstavnici građana sučeljavali svoja mišljenja a grad išao napred i razvijao se.
Međutim, danas u toj Skupštini nema ni 30% legalnih predstavnika građana Šapca (i Gaša je zbrisao) a ono što prisustvuje je sramota koja se rečima ne može opisati. Čak ni besmisleni TV prenosi zasedanja ovog „uvaženog“ Doma (koji se vrše samo da bi se Marinku „upumpala“ još neka kinta iz gradskog budžeta) nisu sprečili bahatu i bezobraznu vlast da, na očigled svih onih građana koji gledaju prenos, pokažu raskoš ličnog primitivizma i lopovije. Počev od predsednika Skupštine lično pa do onoga koji je zakupio funkciju gradonačelnika.
U amfiteatru visokoškolske ustanove šačica lažova i prevaranata pokazuje svoju „moć“. A dokle i kako to ide najbolje se moglo videti na dva poslednja zasedanja. Sve je ličilo na lakrdijaško pozorište u kojem su se glumci, naturščici, svojim monodramskim rolama i nemuštim rečnikom nesebično trudili da obesmisle sednicu i ponize „uvaženi“ Dom. Ali, na sreću, vrlo brzo su je priveli kraju. Kao nikada pre u istoriji.
A znate li, poštovani čitaoci, šta je na tom komedijaškom zasedanju bilo „najslađe“? Brojanje glasova! Za samo osam do dvanaest sekundi, da dobro ste pročitali 8-12 sekundi mlada dama je uspevala da izbroji 38-40 podignutih ruku (ako su te ruke uopšte bili podignute ili ako su to bile ruke odbornika) koji su glasali ZA, zapiše na ceduljicu da nema niko protiv ni uzdržan, preda tu ceduljicu predsedniku i on sve to javno pročita.
Devojka „Munja“, reklo bi se. Brža od elektronskog čitanja glasova. Naravno istinitost ove trvrdnje se lako može proveriti gledanjem snimka brojanja glasova (snimak u prilogu).
Međutim, to i nije najveći problem. Mnogo veći apsurd sa ovom lakrdijom, svinjarijom, sprdačinom ili „travestijom“ (ako baš hoćete) brojanja glasova je u tome što niko ne proverava kvorum i što napredna vlast „kojoj su građani dali poverenje“, sa svim kolaboracionistima zajedno, obmanama, opsenama, manipulacijama, perverzijama održava rad Skupštine grada. A da nije tako ne bi činili to što čine.
Mada ima tu i nečeg naprednog. Šabački naprednjaci, potpomognuti kolaboracionistima, zabeležili su još jednu „veličanstvenu i istorijsku“ pobedu. Ovoga puta mlada skupštinska službenica uspela je da pobedi elektroniku. Brže, bolje i jače zbroji glasove nego što se to radi u salama u kojima je instalirano elektronsko brojanje glasova. Mašala!
Tako nam je ova mlada pripadnica „plemena“ Nemanjinog, najvećeg kolaboracioniste ovdašnjeg (ili ustaše kako su ga, do izdaje poverenja građana i saradnje sa „okupatorom“, nazivali naprednjaci), uštedela silne novce za kupovinu preskupe i, očito, „neefikasne“ elektonike.
Zato, predlažem da, zakupac funkcije gradonačelnika, na prvoj sledećoj sednici, odlikuje mladu damu titulom „Devojka Munja“. U obrazloženju može da stoji kako je slavodobitnica svojim vanvremenskim sposobnostima, šabačkim naprednjacima, donela najveću pobedu u istoriji i pokazala tačnost tvrdnje da je Šabac postao „grad budućnosti“.
Naravno, ima i biće u našam gradu još velikih „istorijskih pobeda“ i prilika za „zaslužena“ odličja. A jedno takvo je, možda, neopravdano prećutano. Za „istorijsko“ asfaltiranje „biciklističkih staza“ po selima niko nije nagrađen. Da li je to samo skromnost Jarinova ili je nešto drugo po sredi ostaje da se vidi.
A videće se! Kad-tad!
Ivan Kovačević