Rijaliti Srbija
Mnogi se verovatno sećaju filma-komedije „Kad porastem biću kengur“ koji na simpatičan način govori o nekoliko urbanih likova koji se snalaze kako znaju i umeju u tranzicionoj Srbiji (Beogradu) a najveće nade polažu u dobitak u sportskoj kladionici u komšiluku. Jednu od uloga u filmu igra i mega-ultra aktuelan tip ovijeh dana – Aleksandar Šapić. Lik koga tumači potonji predsednik opštine Novi Beograd i najnovija uzdanica naprednjaka, zove se onako mangupski, Gangula. To je jedna u svakom smislu nesimpatična i čak i zastrašujuća ličnost iz kriminalnog miljea koja glavne likove u filmu maltretira i ponižava dok oni umiru od straha. Šapiću je i posle toliko godina od filmskog pojavljivanja ostao nadimak Gangula ali se on na to nije obazirao, završio je nekakav fakultet na livadi, usput i doktorirao i krenuo da se penje na političkoj lestvici prvo u dresu Demokratske stranke a u budućnosti će braniti svim silama boje naprednjačkog tima, lopovske družine koja sebe naziva SNS. I nije problem u bivšem vrhunskom vaterpolisti, šampionu i u svoje vreme uzoru mnogim mladim, sportistima pre svega, već u sistemu, odnosno nepostojanju istog, gde je moguće baviti se i to kao ozbiljno nečim o čemu nemate blagog pojma, ni pravog zvanja a ni znanja ali zato posedujete ambiciju veliku kao kuća a za ostvarenje te ambicije ne birate ni sredstva ni društvo da biste ostvarili zacrtani cilj jer vama ne znače ništa vrednosti kao što su poštenje, normalnost, kućno vaspitanje i obrazovanost ali ona istinska a ne stečena u trange-frange školama za šaku para, važno je popeti se na pobedničko postolje a to je u Šapićevom slučaju – radno mesto gradonačelnika Beograda. Bio je Gangula zamenik gradonačelnika u vreme kada je Dragan Đilas bio prvi čovek „belog grada“ ali mu danas nije prijatno da se o tome govori. Jer, to je bio neki drugi Aleksandar Šapić, vrhunski sportista i demokrata, a sada kada se utopio (što je sramota za jednog „delfina“) u naprednjačku baruštinu vratio se svojoj izvornoj ulozi Gangule, pripadnika polusveta, iako neuspešno pokušava da se predstavi kao tolerantan, spreman na dijalog i bogznakako fini momak iz susedstva. Pravi pravcati vuk u jagnjećoj koži. Ko ga ne zna skupo bi ga platio. I kada je pre par godina napravio političku organizaciju pod imenom SPAS bilo je jasno svakom ko bar krajičkom oka prati političku situaciju u Srbiji da je to samo k’o fol a da je to u stvari još jedna naprednjačka (vučićevska) filijala čija je svrha postojanja da prevari naivne glasače koji nisu „napredno“ opredeljeni i kojima je Šapić bio u dovoljnoj meri i srpski patriota i građanski demokrata i brižni sugrađanin, uvek spreman da rešava njihove svakodnevne probleme. Zato je tako dobro i prolazio na Novom Beogradu. Ali, ne treba zaboraviti da je u toj beogradskoj opštini vladao u koaliciji sa radikalima a da naprednjaci sve ove godine koliko je AŠ bio predsednik opštine nisu pravili frku ni njemu ni njegovima (u Šapcu su, naprimer, „opozicionoj“ gradskoj vlasti slali sve moguće inspekcije gotovo svaki dan) a sada kada su svi u istoj ekipi sa Vrhovnim Gangulom na čelu spremni su za nove radne pobede. Da bi se napravilo dovoljno mesta za Šapića ( ipak je reč o vrlo gabaritnom liku) u SNS-u su krenule čistke, sklanjaju se ljudi Nebojše Stefanovića (ljubi ga Aca u čelo, onako nežno, mafijaški) i iz beogradskog odbora ali i širom Srbije, čak se i nekim ministrima drma fotelja, notorni Vesić Goran u panici brzometno piše „Uspomene jednog zamenika“, sve u svemu stare Gangule odlaze a nove dolaze i ništa se suštinski ne menja što i jeste poenta bavljenja politikom u zemlji Srbiji. Kurta pa Murta, onda nekoliko desetleća Aca Srbin pa će posle Gangula i sve tako u krug. A nama naš jedini život prolazi sve u nekom iščekivanju i očekivanjima, sa varljivom nadom da će biti bolje ako ovi (ili ovaj) odu a dođu neki pametniji, pošteniji i mnogo bolji u svakom pogledu, koji se ne zovu Aleksandar i ne prezivaju ni Vučić ni Šapić i koji će malo raditi i u našem interesu a ne samo u svoju korist. S druge strane uvek postoji opcija da kada porastemo budemo Švajcarci, Nemci, Francuzi… (dopisati po želji).
Dragan Karalazić