ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Da bi sami sebe sokolili ali i da javnost dovedu u zabludu pa i da obeshrabe političke protivnike često je nebo nad gradom bilo išarano vatrometom. U Šabac se, kao „podrška“, sjatila sva naprednjačka vrhuška na čelu sa Vesićem i Darkom Glišićem. Mediji, oni njihovi, utrkivali su se ko će više da „nakiti“ ono što su naprednjaci nazvali „pobedom“.
„Praštalo“ je od bombastih izjava na konferencijama za štampu na kojima su pristup imali samo „odabrani“.
Međutim, lica im nisu bila vesela.
A onda, kao „grom iz vedrog neba“ obelodanjena je vest, uz neizostavni snimak na jednoj lokalnoj TV, da je Nemanja Pajić „priznao“ izbore i da su oni, takvi kakvi jesu, za njega završeni. Usledilo je potom hitno saopštenje Darka Glišića u kojem se Nemanja Pajić „veliča“ kao „političar sa budućnošću“ a odmah zatim i njihov sastanak na kome je „ugovorena“ nova koalicija. Na radost ali i veliko olakšanje naprednjaka koji su napokon uspeli da osvoje Šabac.
Tako je i posle deset godina, Nemanja Pajić opet bio „ključni“ čovek šabačke politike . A one, 2012. godine, M. Mijušković u članku „Ogoljena borba za vlast“ objavljenom u „Politici“ prenosi Pajićevu izjavu:
– Zaprećeno mi je da ću ako ne prihvatim da budem gradonačelnik (!?) biti iščlanjen iz stranke, a da će gradski odbor biti raspušten. Ne prihvatam ucene, jer imam mirnu savest. Sa kolegama sam se dogovorio da istupimo uz URS-a.
A da li je i te 2020. godine neko pretio Nemanja Pajić i da li mu je šta nudio te da li je imao „mirnu savest“ zna samo on. Međutim, verujem, da je posle kolaboracije sa Srpskom naprednom strankom više nema.
Tačno je da je za sebe i svoje saradnike zadržao sve dotadašnje funkcije i privilegije a, priča se, dobio je i mnogo više od toga. Ali cena svega toga je više od 5.000 prevarenih građana Šapca koji da su znali da će se ovo dogoditi nikada „Novom timu za Šabac“ ne bi dali svoj glas. Jer, ovako, ispada da su ti građani ispali budale i magarci. Umesto da svoj glas naplate od naprednjaka, kad se već plaćalo, omogućili su da Nemanja Pajić „naplati“ njihove glasova i da uživa.
Nemanjinim putem pošli su i dr Dejan Pavlović i Nikola Veselinović. I, takođe, iz toga izvukli neku ličnu korist. A koliki je straha od mogućeg gubitka vlasti kod naprednjaka svedoči i činjenica da su pod svoje okrilje privili i neke odbornike sa liste Nebojše Zelenovića.
Kažu da je politika „veština mogućeg“. E, „veštinu“ obmanjivanja građana je Nemanja Pajić, očito, dobro savladao. A imao je od koga i da nauči. Pa nije ni čudo što je uspeo, zbog svoje i lične koristi jednog manjeg broja njegovih „kolega“, da u „crno“ zavije svojih 5.000 birača i na desetine hiljada građana Šapca, i tako pokaže i dokaže da je u politici sve moguće.
Verujem da se sad, poštovani čitaoci, pitate pa zašto je šabačkim naprednjacima, kad ih već toliko vole i žele građani Šapca i kada su imali potrebnu većinu, bio neophodan Nemanja Pajić i njegovi odbornici. A odgovor je jasan. Postoji jedna „magična“ reč:
KVORUM!
Da bi jedna politička grupacija mogla da vrši vlast u gradu i da donosi zakonite odluke potrebno je da u gradskoj Skupštini ima 34+1 (35) odbornika. Na svakoj sednici.
Međutim, svi koji su pratili zasedanja Skupštine grada, u ranijim periodima, videli su koliko je teško taj „kvorum“ obezbediti i koliko je truda Čonjagić morao da uloži: da broji, prebrojava, zove telefonom pa i da kasene sednice, samo da bi u sali bilo dovoljno odbornika.
Dodatan problem svakoj vlasti pravi i činjenica da su odbornici vlasnici svog mandat i da im ih niko, ni milom ni silom (pa ni šamarima), ne može oduzeti. A upravo su nekolicinu takvih odbornika naprednjaci imali. Jedna odbornica više vremena je u inostranstvu, Goran Mijailović, retko čestiti naprednjak, je shvatio sa kim ima posla, izrazio žaljenje „što su oni njegovi a ne njegovih protivnika“ i napustio Skupštinu a čuveni „Borić“, ili „upravnik čarobnog sandučića“ javno je počeo da izražava nezadovoljsto onim što je dobio za svoj rad u izbornoj kampanji. A da bi pokazao da se ne šali samoproglasio se „nezvisnim“ odbornikom.
I tu bi već naprednjačkoj vlasti bio kraj.
Naravno treba imati na umu da među naprednjačkim odbornicima ima još „nezadovoljnih“ i da bi njihov „ucenjivački“ kapacitet mogao da donese brojne nevolje i ko zna kolike „troškove“ pa su Glišić i Malović odlučili da im je „jeftinije“ da se za naše pare „kupi“ nekog ko će im obezbediti sigurnu vlast.
I tako je i bilo!
Stvarnost
A kako to u stvarnosti izgleda uzećemo za primer, recimo, 17. sednicu. Na nju nije došlo osam (8) naprednjačkih odbornika što jasno govori da sednica ne bi mogla biti održana da nije bilo onih koji su izneverili svoje glasače. A tako je bilo mnogo puta.
Kraj
Naravno da su u Srbiji lični interesi, naročito u politici, najvažniji. Ali da pretpostavimo da su Nemanja Pajić sa „ekipom“, dr Dejan Pavlović, Nikola Veselinović i one dve Zelenovićeve odbornice imali časti i morala kao što to, recimo, ima Živojin Vuletić i njegovi odbornici i da nisu dali podršku najnesposobnijem gradonačelniku u istoriji sa saradnicima od kojih su mnogi u sukobu sa zakonom učinili bi mnogo više i za sebe, svoju porodicu, grad Šabac ali i za Srpsku naprednu stranku koja bi morala da se “obračuna sa mngupima” u svojim redovima.
Svi smo svesni da SNS nema kvalitetne kadrove. Ustvari ima ali su sklonjeni od ove klike koja je prvo uništila svoju stranku pa sad uništava i sve ostalo. Šabac je zaostao u razvoju, bez obzira na hvalospeve i plaćenu medijsku propagandu o afaltiranju nekih zaseoka. Postao je prljav grad a kultura je u tragovima. Medije da i ne pominjem. Rad Skupštine, koja je važila za najdemokratskiju u Srbiji, postao je smejurija. I da ne nabrajama dalje…
Ali, svako nosi svoj teret i kad tad moraće da se suoči sa odgovornošću… I građanima.
Kraj