Oko 190.000 građana na protestu u Beogradu
Trg Slavija bio je prošle subote ponovo epicentar društvenog nezadovoljstva u Srbiji. Desetine hiljada studenata i građana okupile su se na protestu pod sloganom „Ti i ja, Slavija, jer studenti pobeđuju“, u organizaciji studentskog pokreta koji već više od godinu dana predvodi talas protesta širom zemlje.
Veliki broj bajkera i kolone ljudi, sa nekoliko punktova u gradu, pristizale su iz više pravaca: od Zemuna, Autokomande, Pravnog fakulteta i Trga Republike, noseći transparente „Studenti pobeđuju“ i crvene otiske šaka, simbol protesta koji je nastao nakon tragedije u Novom Sadu 2024. godine, kada je urušavanje nadstrešnice železničke stanice izazvalo talas optužbi za korupciju i institucionalni nemar. Sam skup na Slaviji protekao je uglavnom mirno. Govorili su univerzitetski profesori, predstavnici različitih profesija, kao i rektorka Univerziteta umetnosti Mirjana Nikolić, koja je poručila da je „vlast u strahu od ljudi koji brane svoje dostojanstvo i prava“. Međutim, završetak protesta obeležile su tenzije u blizini Pionirskog parka i zgrade Predsedništva, gde je došlo do sukoba dela demonstranata sa policijom. Poletele su flaše, kamenice i petarde, dok je policija odgovorila suzavcem i potiskivanjem okupljenih. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su privedene 23 osobe.
Za vlast, protest predstavlja još jedan pokušaj destabilizacije države, kako tvrde zvaničnici bliski predsedniku Aleksandru Vučiću. Za demonstrante, međutim, subotnje okupljanje bilo je pokazivanje političke i društvene snage pred moguće vanredne izbore koje studenti i opozicioni deo javnosti zahtevaju mesecima. Ostaje pitanje da li će energija sa Slavije prerasti u konkretnu političku promenu ili će ostati još jedan snažan, ali prolazan izraz građanskog nezadovoljstva. Ono što je izvesno jeste da su studenti, barem simbolički, ponovo uspeli da vrate ulicu u centar političkog života Srbije.
Na bini pred krcatim trgom i svim okolnim ulicama ređali su se govornici koji su pričali o borbi protiv korupcije i kriminala, potrebi za nezavisnim sudstvom i samostalnim tužilaštvom, ali su i kritikovali vlast zbog svega lošeg što rade građanima Srbije.
Prva govornica na studentskom protestu koji se održava na Slaviji je studentkinja Filozofskog fakulteta sa Odeljenja za psihologiju. Elena, inače studentkinja iz Bajine Bašte, rekla je da su studentski zahtevi sada već davno prerasli u zahteve građanki i građana. Ona je poručila prilikom svog govora da su se građani okupili zbog, kako je istakla, „zbog nepravde, laži i terora“, ali i „zbog slobode“ i 16 ljudi stradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
„Pogledajte oko sebe, Srbija više neće da ćuti, Srbija zna šta radi i Srbija zna da student pobeđuju. I zato večeras, Sa Slavije, neka se čuje da Srbija pobeđuje kada studenti pobeđuju.
Ovaj režim vlada tako što za istim stolom sede policajci, kriminalci, premijeri. Vladaju tako što se, kako je istakla, međusobno ubijaju i onda bi to da sakriju. Vladaju tako što tuku i kidnapuju decu. Zato vas sada pitamo: jesmo li za Srbiju ili smo za mafiju?“
Rektorka Univerziteta umetnosti i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) Mirjana Nikolić poručila je na skupu na Slaviji da kultura, umetnost, obrazovanje i mediji nisu „ishod“, već „polazište svega“.
„Već više od godinu i po dana u Srbiji traju građanski i studentski protesti. Divim se svakom od njih, hrabrosti koja karakteriše sve nas. A oni koji misle da su gospodari svega u ovoj zemlji, a nisu, oni se plaše moralnih, kulturnih i onih koji misle svojom glavom. Danas, sa ove pozicije, ne govorim samo kao profesorka Fakulteta dramskih umetnosti i rektorka Univerziteta umetnosti, nego kao građanka, jdna od vas, koja želi beskompromisno da digne glas protiv korupcije, nasilja, bahatosti i nepoštovanja zakona. Toga se ovi na vlasti najviše plaše“,.
U svom govoru rektorka se osvrnula i na napad svojih studenata i kolega, koji se desio u novembru 2024. godine. Podsetimo, to se desilo dok su odavali počast nastradilima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
„Bio je to 22. novembar 2024. godine. Tog dana studenti i nastavnici FDU mogli su da rade jedino što je moglo, da odaju počast tragično nastradalima i morali smo to da radimo. To je bilo naše pravo, obaveza i dužnost i napadnuti smo, kao što je napadnuto obrazovanje i civilizovanost“, kazala je Nikolić.
Ujedno, u samom govoru dodala je da se položaj kulture u Srbiji vidi kroz izdvajanje iz budžeta, dodajući da je napadnuta mladost, kultura i budućnost.
„U ovoj zemlji iz budžeta se za kulturu izdvaja 0,65 odsto. To je samo 22 evra po stanovniku. To je najniže u Evropi. Obećanja da ćemo dobiti jedan odsto nikada nisu ostvarena.“
Rektorka i profesorka Nikolić ukazala je i loš položaj radnika u kulturi, ali i na nestanak važnih festivala u našoj zemlji i dodala da se u Srbiji, kako je navela, „kič isplati, a šund nagrađuje“.
Profesor Hemijskog fakulteta i redovni član SANU, akademik Radomir Saičić rekao je da „još uvek robujemo bahatoj, osionoj i korumpiranoj vlasti“.
„Još uvek robujemo bahatoj, osionoj, korumpiranoj vlasti koja urušava pravni poredak, obrazovni sistem, institucije culture, ekologiju, poljoprivredu, system informisanja, dostojanstvo čoveka i građanina i našu ličnu bezbednost. Truju nam vazduh, pitku vodu, naše plodne njive, šume, livade, pretvaraju u rudniku, jalovišta i deponije. A resorni minister savetuje poljoprivrednike da se okane poljoprivrede. Mediji nas zasipaju lažima i uvredama. Za direktore škola postavljaju lojaliste koju beskrupulozno uništavaju obrazovni system. Predsednik države nam predstavlja kriminalce iz Čacilenda kao čuvare slobode i mira. Policija se od zaštitnika građana pretvorila u njihovog neprijatelja, batinaju decu koja traže pravdu a štite kriminalce, aktivno pomažu ubicama. Ova vlast se hvali kupljenim oružjem, a za pregovaračkim stolom predaje teritorije koje su životima plaćene, što je čin izdaje prema Ustavu. Umesto najboljih ljudi, kojima je Srbija na srcu, u Skupštini nas predstavljaju papagaji, poslušnici koji izvršavaju svaku želju svog gospodara. Država se upinje da uništi svoje najveće dobro, Univerzitet, a ministri iz Vlade najavljuju da policija ima pravo da ubija studente i da će ih kućama vraćati u mrtvačkim kovčezima“. Ovaj Univerzitet im nije dovoljno dobar pa će, kažu, sa crkvom praviti novi, bolji koji se zasniva na visokim moralnim načelima i temeljnim srpskim vrednostima. Pa da vidimo koji su to ljudi koji brane srpstvo: to je Skupština koja ne samo da nam uništava sadašnjost i oduzima budućnost već nam zbog sebičnih ciljeva poništava i našu slavnu prošlost. To je Skupština koja je u tri navrata odbila da izglasa rezoluciju o tome da je u Nezavisnoj državi Hrvatskoj nad srpskim naradom izvršen zločin genocida. To je predsednik Srbije kome je tri puta postavljeno pitanje i tri puta je odbio da kaže da je nad Srbima u NDH izvršen genocide. A nas uverava u to da je Srbin. I takav predsednik najavljuje da će podneti novi predlog Zakona o Univerzitetu I osnivanje novog Univerziteta gde će se student učiti srpskim vrednostima. Sa kim to misli da uradi? Sa Crkvom ne, već sa crkvenom vrhuškom”.
Akademik Saičić je nabrojao i one koje je crkvena vrhuška nagradila ordenjem: Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Miroslav Grčić, Ivica Dačić, Miloš Vučević, Radojae Vukićević, Vojislav Šešelj, Siniša Mali, Milorad Vučelić, Danka Nešović… a predsedniku Srbije su dodeljena bar četiri crkvena ordena, a možda i više…
Tužiteljka Bojana Savović istakla je na skupu u svom govoru da država u kojoj se zakoni primenjuju selektivno prestaje da bude država i postaje mafijaška organizacija, navodeći da funkcija koju obavlja ne daje pravo da ćuti pred nepravdom.
„Nijedna uniforma ne sme biti iznad zakona“ poručila je na protestu na Slaviji tužiteljka Bojana Savović, napominjujući da „svaka prekomerna upotreba sile, svako poniženje građana, svako nezakonito ponašanje mora biti predmet delotvorne, efikasne i transparentne istrage“.
„Obraćam vam se ne samo kao javni tužilac, već kao neko ko zaista veruje da je vladavina prava temelj svakog slobodnog društva. Funkcija koju danas obavljam ne daje mi pravo da ćutim pred nepravdom. Pravo na proteste je naše ustavom zagarantovano pravo, i umesto da ga suzbija i kažnjava, država je dužna da odgovori zaštitom tog prava, a ne silom i bezakonjem”, rekla je Savović okupljenima.
O postupanju policije rekla je da nijedna uniforma ne sme biti iznad zakona.
„Sila primenjena nad onima koji su lišeni slobode ili koji ne pružaju nikakav otpor je zločin. Nijedna uniforma ne sme biti iznad zakona. Stoga, svaka prekomerna upotreba sile, poniženje građana i nezakonito ponašanje moraju biti predmet delotvorne, efikasne i transparentne istrage. Država u kojoj se zakoni ne primenjuju ili se primenjuju selektivno prestaje da bude država i postaje mafijaška organizacija. Ovo što mi danas živimo svaki dan, bombe, iznude, mafijaški obračuni, to nije država, to je anarhija”, podsetila je okupljene tužiteljka Savović.
O ulozi tužilaca Svović je kazala:
“ I to što tužioci koji se nalaze na rukovodećim pozicijama štite vlast, a ne zakon to samo govori o dubini krize u kojoj se nalazimo. Uloga tužilašta nije da štiti ni vlast, ni opoziciju, njena uloga je da štiti zakon i istitucionalno poverenje građana u njegov rad“, naglasila je tužiteljka.
Studenti danas traže ono što je minimum svakog demokratskog društva, traže pravdu, jednaku primenu prava i na institucijama je da pokažu da zakoni nisu samo mrtvo slovo na papiru, rekla je Savović i istakla da nijedna politička kriza nije rešena silom, ali može početi da se rešava primenom istine, jednakom primenom prava i odgovornošću“
Profesor doktor Ilija Srdanović, jedan od lekara Lekarske komore Vojvodine, govorio je o viziji novog zdravstvenog sistema. On je izjavio je došao na studentski skup na Slaviji da prisustvuje trenutku u kome se ispisuju nove stranice istorije. Govoreći o budućnosti zdravstvenog sistema, naglasio je da očekuje sistem koji će biti u službi građana i zasnovan na jednakosti za sve pacijente.
„U budućnosti pacijenti više neće služiti kao politički rekviziti. Zdravstvo će biti drugačije organizovano – u fokusu će najpre biti primarna zdravstvena zaštita, odnosno domovi zdravlja i ambulante, zatim opšte bolnice, a potom i tercijalni nivo zdravstvene zaštite. Ako se pitate odakle novac za takav sistem, odgovor je jednostavan: umesto ulaganja u nacionalne stadione, sredstva će biti usmeravana u bolnice i ljude koji u njima rade“, rekao je dr Srdanović.
Osvrnuo se i na rukovodstvo države i zdravstvenog sistema.
„Možete li da zamislite situaciju u kojoj se gušite i borite za dah, a tada se pojavljuje nenadležni nepomenik da vam podešava aparat za veštačko disanje? Da li biste želeli njegovu posetu dok ste teško opečeni? I ne samo njegovu, već i dolazak u pratnji čoveka kog nazivaju doktor Smrt?“, upitao je Srdanović.
Bivši funkcioner Saveza samostalnih sindikata Srbije Jugoslav Ristić govorio je o pravu na dostojanstven život zagarantovan Ustavom zemlje. On je poručio da politika jeftine radne snage mora da bude napuštena, jer veliki broj građana u Srbiji, uprkos radu, nema uslove za dostojanstven život.
Pričajući o položaju zaposlenih, istakao je da Srbija sebe predstavlja kao zemlju povoljne i kvalifikovane radne snage, kao i „raj za investitore“, ali da takav model često znači loše uslove za radnike.
„Naši radnici nisu manje vredni niti manje rade od radnika u drugim državama. Problem je što su primorani da rade duže nego što je propisano, čak i kada za tim nema potrebe, jer ih država ne štiti dovoljno. Zemlje koje su raj za investitore često postaju pakao za radnike, ali ne mora da bude tako i mi ćemo pokazati da može drugačije“, rekao je Ristić.
Osvrnuo se i na zarade i troškove života u Srbiji.
„Medijalna plata iznosi 91.400 dinara, a više od milion i 200.000 ljudi prima zaradu do tog nivoa. Istovremeno, potrošačka korpa košta oko 109.000 dinara, što znači da veliki broj zaposlenih ne može sebi da priušti osnovne troškove života. Dok radnicima u proizvodnji ne bude bolje, nema napretka ni za zdravstvo, obrazovanje ni kulturu“, naveo je Ristić.
Ristić je rekao i da su mnoge strane kompanije u Srbiju dolazile zbog državnih subvencija, ali da sada pojedine odlaze, ostavljajući hiljade ljudi bez posla, posebno na jugu i istoku zemlje.
Prema njegovim rečima, deo radnika nije nužno siromašan, ali jeste obespravljen i izložen političkim pritiscima.
„Postoje ljudi koji su primorani da odlaze na političke skupove kako bi sačuvali posao. Studenti danas nude ideju društva u kome ljudi neće morati to da rade, već će moći slobodno da žive od svog rada. Najviše boli nejednakost i osećaj da se bogate oni koji ništa nisu stvorili, dok se obični ljudi bore za egzistenciju“, zaključio je Ristić u svom govoru okupljenima na Slaviji.
Profesor Aleksandar Sedlar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu obratio se okupljenima na Slaviji porukom da Srbija mora drugačije da se odnosi prema selu, poljoprivredi i prirodnim resursima. Govoreći o položaju poljoprivrednika, istakao je da seljaci ne smeju da budu tretirani kao socijalni slučajevi kojima se pred izbore obećavaju subvencije, već kao ključni partneri u razvoju države i proizvodnji hrane.
„Moramo da vratimo život u sela, decu u seoske škole i da seljaka priznamo kao nosioca ekonomskog razvoja. Potrebno je da država podrži poljoprivrednike kada se organizuju i bore za svoja prava, a ne da zbog toga budu politički i ekonomski kažnjavani“, rekao je profesor Sedlar u svom izlaganju.
On se osvrnuo i na odnos države prema agraru, navodeći da se sela i poljoprivreda često pominju samo tokom izbornih kampanja.
„Vredni seljaci su stvarali, hranili i branili ovu zemlju, a pitanje je kakvi smo mi danas potomci. Sela se političari sete uglavnom u izborno vreme, dok ih se građani često prisete tek kada odu kod starijih i uživaju u zdravoj hrani, čistoj vodi i miru“, naveo je on.
Sedlar je poručio da tehnološki razvoj sam po sebi nije dovoljan pokazatelj nezavisnosti države.
„Nisam protiv aviona, dronova, satelita i digitalnih platformi, ali pravo pitanje je da li smo zaista slobodni ako nemamo zdravstveno bezbednu hranu i čistu vodu“, rekao je profesor novosadskog univerziteta, uz kritiku planova za eksploataciju prirodnih resursa i otvaranje rudnika.
„Neće kopati. Srbija mora da prati viziju razvoja agrara, a ne politiku koja ugrožava prirodu i budućnost sela. Moramo biti mnogo bolji preci nego što smo trenutno potomci“, zaključio je profesor Sedlar.
Na skupu na Slaviji govorila je i pesnikinja i profesorka srpskog jezika i književnosti Marija Vulović, koja je poručila da je u Srbiji teško, ali časno ostati čovek. Za studente je u svom govoru rekla da u njima vidi generaciju koja nije pristala na poniženje, strah i ćutanje pred nepravdom.
„To nije ni pitanje levice ni desnice, već dostojanstva i uspravljene kičme. Studenti su pokazali da žele društvo u kome se uspeh zasniva na znanju i radu, a ne na vezama i poslušnosti. Oni su već pobedili, a tek ćemo videti tu pobedu“, rekla je Vulović.
Ona je navela da građani traže elementarnu pravdu i pravo da pošten čovek ne bude ponižen. „Zato smo ovde i zato nas ima toliko. Ne može se znak jednakosti stavljati između države i čoveka koji se sa njom poistovetio, niti između institucija i pojedinaca koji ih trenutno vode“, poručila je.
Vulović se osvrnula i na tragediju u Novom Sadu, kada je u padu nadstrešnice stradalo 16 ljudi, među njima i dve devojčice. „Kao majka, tada sam osetila bol iz dubine bića i shvatila da svi mi godinama živimo pod nadstrešnicom, pod teretom sistema koji ugrožava živote ljudi“, rekla je ona.
Na kraju svog izlaganja je zahvalila okupljenima što, kako je navela, uprkos svemu „ostaju ljudi“ i pokazuju zajedništvo i solidarnost.
Okupljenima se obratio i glumac Aleksandr Srećković Kubura, prvak drame Narodnog pozorišta:
Poštovani građani Beograda. Poštovani građani iz ostalih delova naše zemlje koji ste uprkos otkazanim vozovima i autobusima uspeli da stignete u Beograd. Prepoštovani studenti Srbije. Ja sam Aleksandar Srećković glumac ovdašnji
Osećam veliku čast i zahvalnost što sam pozvan da vam se obratim.
Mi glumci najčešće, na sceni, govorimo tudje reči, no danas vam ja iz svoje pameti, iz svog srca i duše, u ime mnogih svojih kolega umetnika i kulturnih radnika izgovaram jedno veliko BRAVO.
Bravo za hrabrost, za odlučnost, za neustrašivost, istrajnost, za jedinstvo, pamet, taktičnost, strpljenje, za odlučnost. Bravo jer niste samo, u ovo mračno doba naše istorije, podigli svoj glas, već ste podigli i svako slobodno srce ove zemlje, svaku slobodnu glavu.
Podigli ste prošlost našu iz pepela u koji su je ove štetočine u ljudskom obliku bacile. Podižete i našu budućnost, budućnost ne samo svakog rođenog i nerođenog deteta ove nacije, već i budućnost svakog drveta, svake travke, potoka, svakog kamena ove naše lepe zemlje.
Jer sve su to napali, sve je to ova ogromna zmija ova hidra korupcije, pohlepe, samoživosti, prostakluka, neznanja, nekulture zinula da proguta i zauvek uništi. Borba koju ste vi, prepoštovani studentu, započeli i svakog čoveka koji se čovekom može nazvati, poveli za sobom, nije politička borba, nije borba za promenu vlasti već je borba za opstanak, borba protiv potpunog, biološkog, istrebljenja i uništenja.
Ne samo nas ljudi, već i našeg jezika, tradicije, kolektivnog sećanja, naših šuma, polja, reka. Ovo je borba da, kao Hazari, i mi srbi i Srbija ne postanemo samo retko sećanje nekog pisca ili istoričara o nekom narodu koji je nekada negde postojao. I zato što hoće da izbrišu sećanje zato, ovi nekulturni, žele da izbrišu i kulturu. Iz iskustva rijalitija hoće da određuju pozorište. Bez ijedne pročitane knjige hoće da uređuju biblioteke.
Prosti, neobrazovani, alavi popuju o kulturi i vaspitanju. Ali uspeti neće. To ne poručujete samo vi svi već i Andrić, Kostić, Rakić, Nušić, Tesla, Pupin. Da citiram poručnika Tasića ’’u ovom ratu branimo otadžbinu-zemlju otaca naših, i borimo se za sinovinu-zemlju sinova naših. Između otadžbine i sinovine nas nema’’
Živeli i nek nam je Bog na pomoći.
Student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Andrej Tanko održao je završni govor na velikom studentskom protestu na Slaviji.
„Dobro veče Beograde, dobro veče pobednička Srbijo!
I ako se neko još pita da li slobodarski duh naših slavnih predaka i dalje živi u nama – Slavija i današnji dan su naš odgovor!
Mi šaljemo poruku celom narodu Srbije, od severa do juga, od istoka do zapada naše divne zemlje. Bili levo ili desno, znajte da studenti pobeđuju!
Znamo da imate mnoga pitanja. Večeras smo vam predstavili deo našeg programa i nastavljamo i dalje da radimo na njemu, zato što vizija Srbije u kojoj želimo da živimo i ostanemo nikada nije bila bliža.
Izbori koji nam slede su naša šansa da konačno ostvarimo naše obećanje: poštenu vlast, slobodu i dostojanstven život!
Reći ću vam nešto: mi kao studenti možda nemamo u svakom trenutku sve odgovore, ali imamo tim ljudi koji zna, ume i može da sprovede u delo plan ozdravljenja i oporavka Srbije!
Imamo timove stručnjaka za ekonomiju, za zdravstvo, za poljoprivredu, za energetiku, za obrazovanje, za ekologiju i za sva druga pitanja.
Ali da bismo pobedili, potreban nam je svako od vas. Kao što vi verujete nama, tako i mi verujemo u vas. Lekari i poljoprivrednici, radnici i studenti – ti i ja, ujedinjeni za pobedu!
Proverite svoje mejlove već sutra ujutru. Videćemo se u svakom mestu na obukama za kontrolu izbora. Bićemo na štandovima širom Srbije. Bićemo na svakom biračkom mestu. Pokucaćemo na svaka vrata.
Večeras… večeras je „Slavija, ti i ja“, a već sutra Srbija – ti i ja!
Studenti pobeđuju!“, poručio je Andrej Tanko.
