ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Građani Šapca su, pred izbore 2020. godine bili podeljeni na one koji su bili protiv Srpske napredne stranke i one koji su hteli promene. Naravno, kako to obično i biva, bilo je i onih “neopredeljenih” kojima su izbori bili važni samo onoliko koliko su od njih mogli nešto da „ušićare“.
E, upravo ti građani su bili i glavna ciljna grupa naprednjaka. Počelo je sa paketima takozvane „humanitarne pomoći“, flaša ulja, šećer, malo brašna, testenine i slično… Da paket bude „pun“ ali da ne košta više od 300-500 dinara. Tada se to moglo jer su cene tih proizvoda bile i troduplo niže nego što su danas.
Ovo „dobročinstvo“ bilo je namenjeno uglavno onom najsiromašnijem i najlakovernijem sloju građana, korisnicima socijalne pomoći, Romima i osobama koje su same živele na selu. Tako su naprednjaci započeli prvi krug prikupljanja glasova.
Za one malo „promućurnije“ ulog je povećan na obećanja za posao, ili kako se govorilo „nova radna mesta“. Naravno, naprednjaci su kontrolisali sve državne ustanove pa je tu i najviše radnih mesta bilo. Naprasno je Vlada Republike Srbije odobrila otvaranje novih radnih mesta u Opštoj bolnici a tu su posao mogli da „zasluže“ samo oni koji su se angažovali na skupljanju „sigurnih glasova“.
I tako su se „veseli“ roditelji, psujući u sebi a bogami i na glas, rastrčali po gradu moleći svakog koga su znali da im se potpiše i da obeća da će svoj glas dati stranci koja je, za njihovo dete, posao obećala. A za decu se mora i može učiniti sve. Pa i progutati kojekakva poniženja često bacajući obraz pod zadnjicu.
Kako je to izgledalo opšte je poznato. Opšte je poznato i ko je sve ovako glasove prikupljao i ko je posao dobio. Mada, kažu, bilo je i prevarenih sakupljača „sigurnih glasova“ ali to je druga priča.
E to je bio drugi krug skupljenih glasova na koje su naprednjaci, u borbi da osvoje vlast u Šapcu, mogli da računaju.
Međutim, naprednjačka priča o tome da su građani Šapca željni promena i da hoće da na vlasti vide upravo njih pokazala se „tanka“. Okreni, obrni računice, ili ispitivanje javnog mnjenja, su pokazivale da glasova nema dovoljno pa se pristupilo mnogo konstruktivnijem i delotvornijem sakupljanju „volje“ građana i njihove „podrške“.
Usledila je direktna kupovina glasova. Ovog puta za njegovo visočanstvo novac.
Kažu da je u početku cena glasa bila 1.000,00 dinara ali da je „ponuda i potražnja“, uticala na to da ovaj iznos skoči i do 2.500,00 dinara pa i 5.000,00. Međutim, kako su se izbori zakomplikovali i kako je počelo njihovo ponavljanje cena jednog glasa je dostigla, priča se, i do 10.000,00 dinara.
Da ne bude zabune bilo je u Šapcu i onih koji su bili „zaljubljeni“ u Srpsku naprednu stranku, ustvari njihovog predsednika Aleksandra Vučića, i koji su verovali da će Šapcu sa promenom vlasti biti mnogo bolje. Jedan od takvih bio je i čuveni Gaša iz Lipolista, tada i sada odbornik u Skupštini grada i najvatreniji kritičar vlasti Nebojše Zelenovića.
Uz sav ovaj trud šabačkih naprednjaka treba dodati i glasove prevarenih penzionera koje je u zabludu doveo predsedik Gradske organizacije penzionera grada Šapca, ili bolje rečeno PUPS-a. Potonji Većnik.
Ali kad su se sabrali svi ovi glasovi: od „humanitarne pomoći“, od „sigurnih glasaova“, onih koji su „kupljeni“ za pare, od prevarenih penzonera i od onih koji su voleli Vučića došlo se do „mršavog“ broja 37 koliko su odborničkih mesta naprednjaci sa koalicionim partnerima osvojili u Skupštini.
(Nastaviće se)