Rijaliti Srbija
E, sad, to što smo svi mi koji imamo oči, uši i poneku vijugu u glavi mislili da je ovaj naš Svemogući sa inicijalima A.V. pljunuti lik iz čuvenog stripa „Alan Ford“ pod imenom Superhik koji krade od siromašnih a daje šakom i kapom bogatima, to je naša greška, radi se u stvari, po rečima samog našeg „junaka“, o jednom potpuno drugom liku, imenom i prezimenom Robin Hud koji je bio veliki dobrotvor siromašnih i obespravljenih a noćna mora za vlastodršce, bogatune i ostale zlikovce. Dakle, reče i osta živ predsednik Srpske nazadne stranke da je on kao Robin Hud, vitez bez straha i mane, i da bez njega nema života sirotinji raji kojoj nesebično pomaže sve od svojih usta odvajajući. Povod za ovakvu izjavu sa dijagnozom bile su optužbe i iz zemlje a i iz belog sveta da je dotični A.V. nabavljao medicinska sredstva (respiratore, vakcine) i gradio kovid bolnice podzemnim, tzv. pacovskim, kanalima gde se nije znalo ni poreklo novca za nabavke opreme, nije bilo tendera ni javnih licitacija, nepoznat je bio i ostao i način plaćanja kao i prodavci i ko kome koliko dođe i ko je i koliko u celom tom „poslu“ dobro a ko najbolje prošao. Sam se naš Robin onoliko hvalio da je lično vozio avion kojim je dopremao respiratore u Srbiju (u slobodno vreme učio je lekare kako se te sprave koriste), da je vakcine nabavljao gde god je stigao (uglavnom na „crno“) i govorio „ne pitajte me kako i po kojoj ceni“ jer on može i sme što niko na planeti ne sme i ne može, da on nikada ne spava od brige za narod svoj (u boj, u boj!) i da za razliku od onog prevaziđenog lika iz Kupusare ni nedelju ne koristi za odmor već stalno radi, radi, radi…A nezahvalnici domaći i strani kritičari zameraju mu da je diktator, da svakodnevno krši Ustav države na čijem je čelu, da je uništio sve institucije, da je usput i šef mafije, da ništa ne radi transparentno osim što laže po vasceli dan (i noć) čak i kad ne zine. Stvarno nije u redu. Čovek se toliko trudi da uđe u istoriju kao velikan a ljubomorni ljudi, mali i obični, ismevaju ga i proriču mu mesto u istorijskim čitankama na marginama gde su smeštene sve one umišljene veličine koje će ostati upamćene kao gubitnici, propalice i ološ. Ne, nije on bio glavni zagovornik notornog Zakona o radu dok je bio premijer, nije on kriv za sve loše što propisuje taj nehumani pravni akt („krivo je more…“) kojim se radnici stavljaju u položaj roblja bez ikakvih prava koje se, naravno, daju poslodavcima, „tajkunima“ domaćim i stranim da rade šta hoće. Da plaćaju radnike minimalcem, da mogu da ih otpuste kad god im se digne „ona stvar“, da maltretiraju sindikalne predstavnike, da teraju odrasle ljude da na radnom mestum nose pelene da ne bi dangubili odlaskom na piš pauzu, da tajno snimaju zaposlene i posle ih ucenjuju i uopšte da na svaki način sprovode svoju volju i to po slovu Zakona. Da, to je baš „robinhudovski“. Rasprodao je ovaj naš plodne oranice Arapima za šaku dolara, građevinska zemljišta i Kurti i Murti, u skorije vreme i prirodne resurse zločinačkim firmama kao što je Rio Tinto, pretvorio Republiku Srbiju u kinesku koloniju usput zaduživši je kod kineskih „zelenaša“ za iha-haj milijardi evara a građane prethodno lobotomirao preko svojih medija do te mere da su se pretvorili u one majmune koji ništa ne vide, ništa ne čuju i ništa ne znaju. U odnosu na Njega i onaj Superhik izgleda kao simpa lik i dobra osoba. Jeste da voli malo više da popije i to uglavnom brlju i slične tekućine (a ovaj naš pije samo vrhunska vina iz sopstvenog vinskog podruma) ali je ipak prihvatljiv i nekako neshvaćen i tužan stvor a ovo naše čudo-mudo ne da nije simpatično biće već kod svakog normalnog čoveka njegova pojava izaziva poriv za povraćanjem i teskobu u duši. Kad počne da sere o tome kako je on najbolji, najlepši i najuspešniji predsednik jedne zemlje u celom svetu treba imati jaku petlju da bi se podnela tolika količina gluposti, baljezgarija, „ko se hvali, sam se kvari“ i sličnih budalaština. Kad onaj koji je ukrao (i bukvalno, po Ustavu) penzije kao neotuđivu stečenu imovinu izjavi bez trunke stida da je on Robin Hud, šta normalno ljudsko biće da uradi nego da se maši za pištolj i da… On i njegova napredna banda ponižavaju, truju i otimaju od građana Srbije, ubijajući ih u pojam iz dana u dan. Prazne im džepove na svakorazne načine i zajebavaju ih do besvesti sve uzdišući i predišući kako je eto njemu, našem voljenom Fireru, teško jer su svi protiv njega, mrze ga, ‘oće da ga ubiju, napadaju mu porodicu i sve tako, kme, kme. A taj lažni Robin Hud samog sebe doživljava kao Gospoda Boga samo većeg i moćnijeg. A zapravo je jedna obična, jadna, kukavica koja za deset godina svoje vladavine ni jedan jedini put nije smela da izađe na medijski megdan nikome ko je na drugoj strani od njegove, ni opozicionim liderima, ni intelektualcima, stručnjacima u svojim oblastima, profesionalcima u svojoj branši, ni bilo kojem građaninu koji misli svojom a ne njegovom (ludom) glavom jer negde duboko u sebi zna da bi ga svako takav oduvao sa scene bez ikakvih problema i da bi se tada jasno videlo koliko je u stvari mali i nikakav. On zna i ume da priča jedino sa samim sobom, da drži višesatne monologe predstavljajući sebe kao velemajstora koji sve zna i u sve se razume a u stvari je ordinarna neznalica i bezveznjak. Istina, nije glup ali je zato pokvaren kao kvaran zub. Manipulator i populista kojem ništa nije sveto. Nekada radikal zvanično, ratni huškač, huligan i „mali Gebels“ a danas je sve to ali u drugom odelu. Džaba jer svi vide da je ovaj car go golcat i da će pre ili kasnije završiti na đubrištu istorije i kojeg niko neće pamtiti po dobru a njegovi najbliži saradnici će ga se odreći brže, jače, bolje nego što u svojoj bolesnoj samozaljubljenosti može i da zamisli. Ne, nikada neće trenutni Vrhovnik biti opevan kao Robin Hud, verovatno čak ni kao Superhik jer treba zaista imati muda u životu da bi se postala legenda. Ovaj naš ne zaslužuje ni ime da mu se spomene.
Piše: Dragan Karalazić