LIČNI STAV
Napadali su na Šabac i Turci, i Austrougari, i Nemci i svi su oni iza sebe ostavljali „pustoš koja se rečima nije mogla opisati“. Ali Šabac je uspevao da iz tih „pustoši“ izađe i da se ponovo obnovi. Danas je on miran moderan i prosperitetan grad. Grad kome se sav slobodomisleći deo Srbije divi. Zbog duha koji u njemu živi, zbog kulture, zbog demokratije, zbog slobode medija, zbog slobode mišljenja i svega drugog što u drugim gradovima Srbije nema.
Ali, nažalost, ima i onih kojima ovakav Šabac smeta. Onima koji se, kao krvožedna austrougarska soldateska zbog izgubljene bitke na bojnom polju, svakodnevno svete našem gradu zato što u njemu gube bitke na političkom polju. Onima kojima je mržnja prema gradu u kojem žive toliko „popila“ mozak da su zaboravili, ako su to uopšte nekad i znali, koliko je, u svojoj istoriji, Šabac propatio od zlikovaca sličnih njima.
Nihova „glad“ za vlašću i njihov monstruozni pohod u osvajanje te vlasti zasniva se na pravljenju „pustoši koja se rečima ne može opisati“. Za, više od deset godina postojanja ove političke sekte, mogli smo da se uverimo da se njihovo štetočinstvo najviše razvija u (iz)vanrednim situacijama.
Tako je bilo za vreme poplava a tako je i danas.
I u tom njihovom štetočinstvu i krvožrdnoj osveti može se naći objašnjenje zašto Šabac, od vojske Srbije, nije dobio krevete za karantinsku bolnicu u Ekonomskoj školi. Zašto ministar neće da da saglasnost za njeno puštanje u funkciju nego se građani Šapca odvoze za Beograd. Zašto vd direktori Zavoda za javno zdravlje i Opšte bolnice „sabotiraju“ rad šabačkog Štaba za vanredne situacije, krijući tako svoje zaražene članove, bez obzira što time ugrožavaju zdravlje građana.
A da tragedija bude veća upravo je Zavod za javno zdravlje, na čijem čelu je Branko Vujković, izradio elaborat i postavio uslove šta taj „prinudni“ smeštaj za naše građane treba da sadrži. I ovde se postavljaju još neka, ključna, pitanja:
- Da li Zavod za javno zdravlje, zajedno sa Vujkovićem, ne zna svoj posao?
- Da li je Zavod za javno zdravlje, zajedno sa Vujkovićem, namerno napravio grešku sa epidemilologom kako bi se sabotiralo da Šapčani sa simtomima koronavirusa ostaju u Šapcu već da se šalju u Beograd?
- Šta o „pustoši koja se rečima ne može opisati“ u Zavodu za javno zdravlje misle oni čestiti ljudi koji u njemu rade? I zašto ćute?
- Koliko je priča srpskog ministra zdravlja o nedostatku epidemiologa udovoljavanje šabačkim naprednjacima da Šabac ponovo postane „pustoši koja se rečima ne može opisati“?
- Ima li u svemu ovome „politike“?
Naravoučenije:
Svi vi koji iz ličnih ili partijski razloga još uvek podržavate i spremni ste „životom“ da branite članove sekte koja u Šapcu stvara „pustoši koja se rečima ne može opisati“ razmislite malo. I setite se u kom gradu živite.
U gradu koji, jedini u Srbiji, ima:
Francuski Ratni krst sa palminom grančicom, dodelila Republika Francuska 8. jula 1920. godine. To je bilo prvo ovakvo priznanje koje je Francuska Republika dodelila gradu izvan svoje države. Orden je ustanovljen 9. aprila 1915. a dodeljuje se za ratne zasluge 1914-1918. Predstavniku Šapca, orden je uručio francuski ambasador, Vikont de Fontnej.
Ratni krst Čehoslovačke 1914 – 1918, dodelila Republika Čehoslovačka 13. juna 1925. godine, ustanovljen je od čehoslovačke vlade 1918. godine i dodeljivan za pokazanu hrabrost na bojnom polju. Pismom od 14. novembra 1925. godine, čehoslovački poslanik u Beogradu obavestio je gradsko poglavarstvo da je Šabac odlikovan Ratnim krstom. Predaja odlikovanja svečano je izvršena 13. juna 1925. godine u dvorani hotela „Pariz” u Šapcu.
Karađorđeva zvezda sa mačevima IV reda, najznačajnije odlikovanje Kraljevine Jugoslavije, uručeno mu je 3. juna 1934. godine, za podnesene žrtve tokom Prvog svetskog rata.
E, zbog ova tri odlikovanja, zbog Jevrema, Pop Luke, Vinavera i naših potomaka ne smemo više dozvoliti da krvožedna sekta utiče na naše živote.
NEMA PAMET I RAZUM POBEDE! DA MISLITE A NE DA VERUJETE!
#OstaniKodKuće Život ne sme da strane
Ivan Kovačević