„DOBRO NAM DOŠAO PREDSEDNIČE NAŠ“ – OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU VUČIĆU
Poseta Predsednika države veliki je događaj za svaki grad, svako mesto… Eto, posle dugi niz godina od kako je došao na vlast Vučić je odlučio da dođe i u Šabac. I to je dobro.
Znam da predsednik prati pisanje po društvenim mrežama pa sam zato odlučio da ga, „na brzaka“, upoznam sa bogatom istorijom Šapca. Činim ovo jer sam siguran da ga „doktori“, provereni lažovi i dokazani primitivci, nisu na pravi i istinit način upoznali sa stanjem u Šapcu.
- Šabac je divan, slobodarski grad, u kojem žive dobri, vredni, čestiti, kulturni, obrazovani i gostoljubivi ljudi spremni da svakog ko ih poseti domaćinski ugoste i pomognu, često na vlastitu štetu. Iako su brojni primeri zloupotrebe tog gostoprimstva, kao što je to slučaj sa nevaspitanim i neobrazovanim “doktorima”, Šabac je ostao i biće gostoljubiv grad bez obzira šta ti “dođoši” pričaju i rade.
Jer, jedino u Šapcu se za kulturu izdvaja 7% iz gradskog budžeta…
- U Šapcu se prvi put u Srbiji, umesto tradicionalnih gusala ili frule, mogao čuti zvuk klavira, baš u toj ulici u kojoj ćete danas govoriti, a umesto pendžerli hartije moglo se videti prozorsko staklo ili provozati fijakerom koji je mamio uzdahe šabačke gospode. I još mnogo koje čega dobio je Šabac prvi ili među prvima i zato je, s pravom, nazvan prva varoš Srbije.
- U Šapcu je Jevrem izgradio konak koji je bio jedna od najlepših zgrada tadašnje Srbije. Baš tu, u tom zdanju, Jevrem je okupljao intelektualni krem ondašnje Srbije, podstičući i hrabreći njihovo stvaralaštvo koje je nailazilo na nerazumevanje i otpor neprosvećene i veoma zaostale sredine, u čemu mu je pomagala i njegova obrazovana kćerka Anka. Taj konak se nalazio upravo u ulici koju ste Vi izabrali za vaše obraćanje građanima. Nažalost, poltroni i štetočine, kakvi su i vaši “doktori”, srušili su tu znamenitost da bi se dodvorili novom vladaru. Ali, smirite se, ponovo ćemo mi izgraditi taj konak…
- U Šapcu su, 1826. godine, počele sa radom Okružna i varoška bolnica i apoteka, prve u Srbiji; Osnovna škola 1826. godine, prva u Srbiji posle turske vlasti; „Glavna škola“, odnosno gimnazija koja nastaje 1837. godine; Prve pozorišne predstave daju se 1840. godine; Osniva se muzičko društvo kao preteča razvijenog muzičkog života u Srbiji – kasarna, kafana, služi se bela kafa… itd.
- Šabac je nosilac tri jedinstvena ordena: francuskog Ratnog krst sa palmom (1920.), čehoslovačkog Ratnog krst (1925.) i Karađorđeve zvezde.
- U Šapcu su se rodili, živeli ili radili mnogi znameniti ljudi koji su ostavili dubok trag u istoriji Srbije: Jevrem Obrenović, Pop Luka Lazarević, Robert Tolinger, Stanislav Vinaver, Oskar Davičo, Vladimir Jovanović, Laza K. Lazarević, Janko Veselinović, Draga Ljočić, Milorad Popović Šapčanin, Mileva Marić Ajnšajn, Jovan Cvijić, Stojan Novaković, Dušan Matić, Ljubiša Jovanović, Boris Kovač, Isidora Sekulić, Kosta Abrašević, akademik Mihailo Đurić, Dušan Kovačević… (predugačak je spisak)
Verujem da ćete, danas kad ste odlučili da dođete u Šabac i “razgovarate” sa građanima imati sve ovo na umu i u skladu sa tim se i ponašati.
Takođe, gospodine Predsedniče, verujem da će Vas tabla na kojoj piše Gospodar Jevremova ulica a koju ćete sve vreme gledati kao i u spomenik Lazi K. Lazareviću, inspirisati da vaš govor bude dostojanstven i kulturan, da ćete se o domaćinima odnosite sa uvažavanjem i poštovanjem kako i dolikuje čoveku vašeg položaja.
Jer, Šabac je “prva varoš Srbije” vazda bio i ostao. Šabac nije, niti će ikada biti, srpska Kasaba iz filma “Tri karte za Holivud”!
Međutim, moram da izrazim svoje veliko žaljenje što danas ispred Vas neće stajati mnogo Šapčana. Članovi vaše partije, naročito ona dva “doktora”, grčevito skupljaju po okolnim selima i varošima ljude za koje Vi treba da poverujete da su tu zbog Vas a ne zato što moraju. Ili nekog sendviča, na primer. Ali i da oteraju rođene Šapčane koji bi Vam, možda, mogli da kažu nešto o njima. A to ne bi bilo ništa pohvalno… Nadam se da ćete ovoga puta rešiti i pitanje sa fiziološkim potrebama vaših pristalica kako ne bi morali da gledamo nemile prizore kakvi su bili ispred Hrama Svetog Save…
Moram, isto tako, da verujem da Gospodar Jevremovu ulicu niste izabrali za svoj miting samo zato što se u njoj nalazi zgrada Gradske uprave u nadi da će gomila primitivaca koju dovode “doktori” upasti u tu zgradu, kao 2014. za vreme poplava, i na silu smeniti gradonačelnika a na “vlast” dovesti nekog od ta dva “doktora”. Možda baš onog koji je te “smutne” godine, bez posledica, napravio državni pečat i koristio ga na štetu budžeta Šapca. I građana.
Mada, nije ta ulica ni tako loša. Ako se, na prolaze, postavi desetak “redara” nećete morati da ih ograđujete nekakvim ogradama, kao što bi to morali da činite na prelepom Gradskom trgu, i sprečite ih da pobegnu u brojne kafiće ili tržne centre kojih u Šapcu ima u velikom broju.
Takođe, voma je blizu i Gradska kuća u kojoj bi na miru mogli da porazgovarate sa gradonačelnikom Šapca, gospodinom Nebojšom Zelenovićem, ozbiljnim i prihvatljivim budućim opozicionim liderom Srbije. Prihvatljivog za Srbiju, Evropsku uniju ali i za Ameriku i druge velike sile.
Ipak, na kraju, moram Vam reći da Šabac nije doneo sreću svim “vladarima” koji su ga posetili. Devet dana pred izbore 2012. godine Boris Tadić je održao miting predizborne koalicije “Izbor za bolji život – Boris Tadić” u Šapcu i izgubio izbore. Kralju Aleksandru je Šabac bio poslednji srpski grad koji je posetio pred odlazak u Marselj. Ivana Stambolića, predsednika Srbije, Slobodan Milošević je smenio odmah posle posete Šapcu i proslavi 150 godina Šabačke gimnazije… A ni Kulin Kapetan se nije dobro proveo…
Vidimo se danas, gospodine Predsedniče. Imam pravo da verujem, kao što verujem i u Deda Mraza, da će vaš govor biti dostojanstven i primeren gradu u koji ste došli – Prvoj varoši Srbije.