Dragi moji,
dok Srbija pokušava vakcinacijom da se spase od nepoznatog virusa, političari na vlasti, i oni u opoziciji, počeli su intenzivno da se bave budućim pregovorima jednih i drugih, pod okriljem evropske Unije, a sve oko izbornih uslova i pristupa onih drugih, medijima sa prefiksom Javni, ali i onim koji imaju tzv.nacionalnu frekvenciju…Sećam se tih strašnih, ne tako davnih, devedesetih i vremena vladavine para Milošević-Marković,SPS- JUL, i čuvenih pentranja po krovovima da bi se antenom, tzv.logom, sa pojačalima i skretnicama, dobio onaj Studio B…“Malo levo, ajde sad malo desno, dobro je, mada ima puno snega…“ ili „trči u Bagatel i traži jače pojačalo, ovo ne hvata signal“…Tim „Studiom B „ je ondašnja opozicija rušila i na kraju porušila režim Slobodana Miloševića, iako se ta nezavisna televizija jedva videla u Beogradu i okolini…pa shodno tome i u našem gradu. Postojala su i kolektivna gledanja, i to kod onih prijatelja koji su imali bolji signal i hvatali reči onog Ostojića, ali i onog Sarape, Suše, Olje Bećković, Timofejeva, Dragane Ćosić i Dragane Milićević, Kojadina, Tanje Jorde,Lile Radonjić i drugih…Opoziciju su predstavljali SPO, Demokratska stranka, DSS i Građanski savez…ostali su manje-više glumatali opoziciju…ili bili premali, i bez uticaja.
Danas, situacija je neverovatna, ali prilično jasna, iako potpuno konfuzna…Opoziciju čine gotovo sve sami bivši istaknuti članovi Demokratske stranke…Ko je Đilas, ko je Vuk Jeremić,Boris Tadić… ali, ko su i Branislav Lečić, Dušan Petrović, Janko Veselinović, Borko Stefanović, Zoran Živkovići mnogi drugi…Sve su to ljudi Demokratske stranke, koji danas čine opoziciju u Srbiji, koja nikako da se ujedini i postane neki faktor na političkoj pozornici…Da su mogli da se ujedine i budu zajedno, ne bi napuštali i odvajali se od matične im stranke, zar ne…Da su…Nisu mogli zajedno ni tada, kada su bili u istoj partiji, pa ne mogu ni danas…I tako, dok Demokratska stranka ( ako još uvek postoji?) ovih dana proslavlja godišnjicu obnavljanja predratne Grolove i Dimitrijevićeve Demokratske stranke, (obnova je bila 1989.-1990.g.) njeni bivši, a neki od njih, čini mi se sada samo fiktivni članovi, hteli bi da sednu za pregovarački sto i dogovore se prvo između sebe, a onda i sa onim članovima koji su danas u vlasti…Tako, bilo bi interesantno kada bi sa jedne strane, kao nekakvi pregovarači bili Đilas, Jeremić, Borko Stefanović, Dušan Petrović, Lutovac, Boris Tadić i Zoran Živković a sa druge recimo Goran Vesić, Goran Knežević, Milan Marković, Aca Šapić i Jelena Trivan…O čemu se ovi ljudi mogu dogovoriti? Nema toga o čemu se oni mogu složiti…I to je početak, ali na žalost i kraj priče o srpskoj opoziciji…Jedna stranka, Demokratska, kao ameba iseckana deobama, na desetine stranaka i pokreta, i tamo i ovamo, ne može da se složi oko najobičnijih stvari, a hteli bi da se pitaju…Srbija, je u toj situaciji taoc…I svi mi…Vidite li to…
Što rekli naši ljudi, od ta posla, nema ništa…Živi bili pa videli…
Zato, što se ovih tiče, Aca Srbin može da nakrivi kapu i upisuje desetke u indeks…
Sve Vas volim i pozdravljam.