Dragi moji,
da li je rano, da već danas kažemo, kako nas je ove zime, vreme poslužilo? Iako je kraj zime još podaleko, dan je duži, a i temperature ne idu u minus. Naprotiv, u velikom su plusu. I to je dobro. Uštedelo se na struji, na drvima, na gasu, pa su i računi niži. Ono što je za veliku brigu svakog od nas, koji živimo od svojih plata i penzija, jeste velika skupoća hrane i kućne hemije, svega onoga bez čega se teško može… Poskupljuje sve, kao na trkama… I onda, trgovci, pribegavaju svojim oprobanim trikovima, prodaju nam manje gramaže pakovanja, ili još gore, prave svoje dobro poznate akcije, čitaj rasprodaje, sa sumnjivim umanjenjima cene… Kako tako, nekako se preživljava… Samo dokle…
Dok se građani snalaze kako znaju i umeju, i složno treniraju vežbe mesečnog preživljavanja, država je široke ruke. Kao na šabačkom vašaru, predsednik, ničim izazvan, troši naše skromne budžetske pare za kupovinu dronova-samoubica. Milina jedna… Medijski klovn, ali ne i tajkun, jer njegovi službenici, njegovu šundoviziju ne obeležavaju tim epitetom, tajkunska televizija, a koji je kao takav nastao u doba Mire i Slobe, i glatko preživeo „žute lopove“, sada je glavni savetnik alfe i omege u državi, i to za kupovinu naoružanja… Svašta ljudi moji… Ko tu koga i zašto…? U drugom planu su oficiri, vojnici i valjda stručnjaci za naoružanje i strategiju odbrane… Ćute. Mudro. Svaki čvarak je skup, a penzija i nije neka… Obraz je najjeftiniji… A Srbija okružena NATO paktom… Onomad smo dizali MIG-ove na neki fotografski dron… Sad bi mogli to i dronom, samoubicom… Ako me razumete… Što bi rizikovali pilota…
I sve to, kao uvod u veliki rasplet. Ko će koga, nego svoj svoga… Internetom kruži neka fotografija, na kojoj se vidi Josip Broz, onaj čuveni Tito, a pored njega, Dačić Ivice otac, i Kurti Aljbina, takođe tata, ovaj nosi i čuveno albansko keče na glavi… Finale, ili početak finala, sledi 27. februara u Briselu, gde ovi naši odlaze službeno, a ne turistički, iako sinčić Aljbin, nema baš izraženu volju da stavi potpis na nešto što bi bila neka kvazi autonimija za srpske opštine, one sa severa Kosova… I tako, briselski sporazum potpisa onomad Ivica Desimirov, a moguće je da će ovaj francusko-nemački sporazum parafirati Šešeljev najbolji učenik… ili možda opet pevač Miljacke… Neka se posle toga, onako neformalno, i oni slikaju, kao onomad Tito,… u sredini najviši i naš najvažniji, a levo nosač koferčeta i Zaimov mali… Tugo naša, muko naša… Gde smo došli i kako smo dovde stigli? Sudbina, sudbina… nema druge…
Sve Vas volim i pozdravljam.
*čuvena replika iz filma Lepota poroka.