MI NAJBOLJE ZNAMO ŠTA NAM JE ČINITI
Šabac je odvajkada, u smutnim, mračnim, teškim, neizvesnim i „vunenim“ vremenima bio epicentar dešavanja u Srbiji. Ovaj fenomen, koji se zadržao i do današnjih dana, teško je objasniti. Naročito onima koji nikako ne mogu da shvate mentalitet i sve ono što Šapčani nose u svojim genima.
Ispred svog vremena
A stanovnici Prve Varoši Srbije, Malog Pariza, grada Jevrema Obrenovića, Pop Luke Lazarevića, Vinaverovih ali i naših potomaka uvek su bili ispred svog vremena. Zahvaljujući naprednim shvatanjima Jevrema Obrenovića Šabac tokom 19. veka postaje centar trgovine, zanatstva, kulture, kafana i boemštine.
Takođe, zahvaljujući i svom geografskom položaju, sve što je bilo vredno i napredno u Austrougarskoj, dolazilo je prvo u Šabac. Dok su u Beogradu još svirale zurle i gusle šabačkom varoši, iz najlepše zgrade u tadašnjoj Srbiji, razlivali su se zvuci klavira. Stakleni prozor, prvi fijaker, gvozdeni krevet, prva bolnica, apoteka i žena lekar, prvi rendgen aparat koji je doneo otac Stanislava Vinavera, prva meteorološka stanica, prvi urbanistički plan… Ne treba smetnuti s uma da su žene u Šapcu prve počele da nose raskošne evropske haljine dok su one u Beogradu još uvek nosile dimije.
Tako je nekad bilo a tako je ostalo i danas. Šabac je najevropskiji grad u Srbiji. Grad u kojem stanuje demokratija, u kojem su mediji slobodni da pišu šta hoće i o kome hoće. Grad u čijoj se Skupštini mogu čuti svačija mišljenja i u kojoj opozicija (Srpska napredna stranka – verovali ili ne) može da priča satima. Grad u kojem građani na slobodnom izjašnjavanju, jedini u Srbiji, odlučuju kako će se potrošiti novac od poreza na imovinu. Grad koji je po svojim ekonomskim potencijalima najperspektivniji grad u Srbiji. Grad koji za kulturu izdvaja 7% (da, nije greška – sedam procenata) svog budžeta.
Sve naše različitosti
Možda se iz ovih desetak rečenica mogu shvatiti posebnosti i različitosti Šapca i Šapčana u odnosu na ostatak Srbije. Ali to nije sve. Šabac je gostoljubiv, srdačan grad koji otvara srce i dušu prema svima koji u njega dolaze. I pruža im šansu. Možda je ovo i odgovor na pitanje jedne Boranke, koje su kolege sa N1, svesno ili nesvesno, potencirale i isticale: „Zašto je Šabac drugačiji od Bora“?
A odgovor je potpuno jednostavan. Zato što bi, recimo, da je ostao u Boru Nenad Kulačin danas bio anonimni muzički urednik na Radio „Komarcu“. Međutim, on je došao u Šabac i tu dobio šansu da na lokalnoj televiziji ima emisiju, zajeno sa Markom Vidojkovićem (stigao iz Beograda), i tako postane prepoznatljivo televizijsko lice ne samo u Srbiji nego i u regionu.
Primao je Šabac i brojne druge javne ličnosti, iz medija, kulture, politike, koje su bile pod „udarom“ Srpske napredne stranke i despotske vlasti Aleksandra Vučića. Davao im moralnu i svaku drugu podršku i pomagao da se konsoliduju i „stanu na noge“.
Bojkot ili ne?
Za nas, koji volimo Šabac, nema dileme da se na lokalne izbore mora izaći. Šabac se mora braniti i odbraniti. Da, dobro ste pročitali: BRANITI i ODBRANITI. I to je još jedna, velika, razlika između Šapca i ostatka Srbije. Aleksandar Vučić nikada nije mogao da pobedi u Šapcu pa samim tim predati mu „na tacni“ grad koji ga neće bio bi zločin prema velikoj većini građana ali i našim potomcima. A i zašto bi Nebojša Zelenović i Nemanja Pajić, koji su na prethodnim izborima dobili poverenje 46% građana, prepustili najperspektivniji grad u Srbiji nekakvim belosvetskim vancagama koje kidišu na Šabac.
Jalovi političari
Nažalost nikada, u jednom trenutku, na političkoj sceni Srbije nije bilo više političkih diletanata, „jalovih“, korumpiranih, nemoralnih, neobrazovanih i nevaspitanih političara. Političara kojima su sujete i lični interesi važnije od svega. I u takvom političkom „brlogu“ Šabac je uspeo da iznedri, verovatno, najperspektivnijeg političara današnjice i da time dodatno na sebe navuče još veći gnev i bes kako političara iz vlasti tako i onih iz opozicije. Možda i ovaj detalj može objasniti zašto je Šabac na udaru i zašto su se svi okomili na njega. Uspeh običnih ljudi iz „provincije“ je neprihvatljiv i ne prašta se u zemlji Srbiji u kojoj se stvara pogrešno uverenje da vredi samo ono što je u Beogradu.
A Beograd je, nažalost, postao kolevka intelektualnog beščašća. I mada je svima jasno da tvrđava jednoumlja puca po šavovima ne postoje ozbilni i hrabri ljudi u Srbiji koji imaju hrabrosti da se suprostave vođi.
Sem u Šapcu.
Dakle, Šabac izlazi na lokalne izbore
Nadam se, poštovani čitaoci, da ste iz ovog mog pisanija mogli da naslutite istinu koja govori da će Šapčani izaći na lokalne izbore i glasati za sebe, svoju decu i svoj grad. Ono što je sigurno, i dobro, je to što se Nemanja Pajić već izjasnio da neće bojkovati lokalne izbore. Ostaje još da njegovim stopama pođe i Nebojša Zelenović koji mora da se opredeli između želja i nadanja svojih sugrađana i sumanutih i nakaradnih pretnji lidera takozvane srpske opozicije.
Za neko „taktiziranje“ više nema vremena. Koliko večeras a najkasnije sutra Zelenović mora da se izjasni i svojim sugrađanima kaže istinu. A ta istina jedino može da glasi BRANIĆEMO ŠABAC! Jer, svaka njegova drugačija odluka bila bi pogubna za naš grad ali i za njega samog.
A vi, dragi Beograđani, srpski dušebrižnici i “domaći izdajnici” gledajte svoja posla i ne pokušavajte više “da jednim čepom začepite tri rupe” (pitalica iz “Nevena” čika Jove Zmaja) i ostavite nas više na miru.
NEKA PAMET I RAZUM POBEDE! DA MISLITE A NE DA VERUJETE!
Ivan Kovačević