ODJECI PONOVLjENIH LOKALNIH IZBORA U ŠAPCU
„Izmučenog“ i poniženog „pobednika“ Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, koga će jedna hemijska olovka dobijena od američkog predsednika, sa sve „ključevima“ od Bele kuće, večno podsećati da je potpisao neki „potureni“ dokument iza leđa vlastitog naroda, treba nekako „oraspoložiti“. A čime dugim „dete“, koje plače, možete da oraspoložite nego nekim lepim poklonom. Nečim što on već dugo želi.
Naravno, nije tajna da je ta najveća, dugo očekivana i sanjana želja, za kojom vapi i kad ode u Vašington i u Brisel, Ace Srbina upravo Šabac. Slobodarski grad, Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka. Grad koji za svoje junaštvo i stradanja jedini ima tri velika ordena: Francuski Ratni krst sa palminom grančicom, Ratni krst Čehoslovačke i Karađorđevu zvezdu sa mačevima IV reda.
Francuski Ratni krst sa palminom grančicom, dodelila Republika Francuska 8. jula 1920. godine. To je bilo prvo ovakvo priznanje koje je Francuska Republika dodelila gradu izvan svoje države. Orden je ustanovljen 9. aprila 1915. a dodeljuje se za ratne zasluge 1914-1918. Predstavniku Šapca, orden je uručio francuski ambasador, Vikont de Fontnej.
Ratni krst Čehoslovačke 1914 – 1918, dodelila Republika Čehoslovačka 13. juna 1925. godine, ustanovljen je od čehoslovačke vlade 1918. godine i dodeljivan za pokazanu hrabrost na bojnom polju. Pismom od 14. novembra 1925. godine, čehoslovački poslanik u Beogradu obavestio je gradsko poglavarstvo da je Šabac odlikovan Ratnim krstom. Predaja odlikovanja svečano je izvršena 13. juna 1925. godine u dvorani hotela „Pariz” u Šapcu.
Karađorđeva zvezda sa mačevima IV reda, najznačajnije odlikovanje Kraljevine Jugoslavije, uručeno mu je 3. juna 1934. godine, za podnesene žrtve tokom Prvog svetskog rata.
Najevropskiji i, za nas Šapčane, najlepši grad na svetu. Grad prosperiteta, kulture, bogate tradicije… Grad koji se najbrže razvija u Srbiji. Grad demokratije u kojem građani sami (jedini u Srbiji) odlučuju kako će da potroše novac od poreza na imovinu. Grad slobodnih medija. Grad mladih i uspešnih ljudi…
Svesni da Šabac nije samo običan poklon “razmaženom i bahatom detetu”, već melem na “ljutu ranu” političkih promašaja i velikih laži jednog narastajućeg diktatora, njegovi partijski drugovi odlučili su da mu “poklone” baš Šabac.
Pa, neka košta koliko košta!
Zato je u Šabac, u subotu, došla sva naprednjačka “elita” na čelu sa Darkom Glišićem, predsednikom Izvršnog odbora SNS-a, Goranom Vesićem, Brankom Malovićem… Da pomognu u kupovini Šapca.
Ali, Šabac je “skup” grad
A šabački napednjaci, da oprostite na izrazu, su, kao što svi znate, obična “gologuzija”, pre svega moralna, koja se malo nakrala i obogatila ali nisu baš voljni da taj svoj novac nekom daju pa makar to bilo i za poklon svom, samo deklerativno, “voljenom”, predsedniku. Zato se novac morao naći na nekoj drugoj strani. I, izbor je pao na veliki “Investicioni fond – srpska mafija”. Jer, Šabac je skup grad!
https://www.youtube.com/watch?v=ocCml9W7JMg
Posebnu pažnu na ovom snimku privlači ponašanje Blaže Kneževića koji se nakad predstavljao kao čovek od najvećeg poverenja Tomislava Nikolića.
Zašto ovaj “Investicioni fond”?
Pa, mnogo je razloga. Dakle, kao prvo, šabački naprednjaci nisu bili voljni da poklon plate od sopstvenog novca (a ni političkog ugleda jer ga nemaju). Kao drugo podizanje kredita u nekoj od komercijalnih banaka nije dolazio u obzir jer bi morali da, kao garanciju, stave hipoteku na neku nepokretnost koju u ovom trenutku nemaju a i znalo bi se koliko su para podigli tako da bi ostali uskraćeni za mogućnost da od te sume malo “štrpnu” i za sebe pod izgovorom da je cena “poklona” naglo skočila. A, nije ni lepo da predsednik zna za koliko su se para “isprsili”. To vam je kao kad na slavu donesete flašu vina a zaboravite da skinete cenu pa domaćin vidi da ste je kupili na sniženju. Naravno, kredit od banke se mora vraćati a šabački naprednjaci ne bi da imaju takvu obavezu.
I, izbor je pao na “Investicioni fond” kojim upravlja srpska mafija. Tako su Pajić i drugovi, zahvaljujući lakovernim i neprosvećenim građanima koji su se polakomili na novac, sklopili dogovor da im “Investicioni fond” završi posao sa kupovinom Šapca. Naravno, kako je ovaj “Investicioni fond” ozbiljna institucija osim nekoliko stotina hiljada evra koliko su, predpostavlja se, uložoli dali su i svu logističku i tehničku podršku.
Koji je interes ovog “Investicionog fonda”?
Kao prvo zabeležiće se njihove zasluge za kupovinu „poklona“ za Acu Srbina koji će im zbog toga mnoge stvari koje budu radile gledati kroz prste. A kako je Aca Srbin na čelu svih državnih institucija naklonost prema ovom Fondu imaće i policija i sudstvo i tižilaštvo.
Takođe, dobiće koncesiju na četiri godine da raspolažu sa pozamašnim, godišnjim, budžetom Šapca od četiri milijarde dinara što je, priznaćete, dobra investicija. Naravno, Šabac je lep grad koji će za ove četiri godine postati njihova „prestonica“ u koju će dolaziti njihovi „poslovni partneri“ pa nema sumnje da će Šabac, pored imena Mali Pariz dobiti i ime Čikago ili Srpska Kolumbija!
Koji je je interes šabačkih naprednjaka?
Za većinu nikakav jer neće dobiti ništa od onog što im je obećano. Mnogi će, čak, ostati i bez dosadašnjih funkcija jer će „Investicioni fond“, da zaštiti svoje isterese i poveća dobit postaviti svoje ljude, pa se može očekivati da na rukovodeća mesta u Elektrodistribuciji, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, JKP „Stari grad“, „Vodovodu“, „Toplani“, Opštoj bolnici, Gradskoj upravi i mnogim drugim državnim ili gradskim ustanovama dođu „stručni“ kadrovi iz drugih gradova. Ako neko od šabačkih naprednjaka i dobije neku funkciju ona će biti samo protokolarna – da potpisuje „ugovore“.
Naravno, o ovome niko od šabačkih naprednjaka nije razmišljao jer su im misli, prevashodno, bile kako da se svom Vođi „uvuku“ pod kožu pa makr to bilo i sa donje, zadnje, strane tela. A to se najbolje moglo postići prodajom i predajom Šapca.
Koji su interesi Aleksandra Pajića?
Po onome šta on govori, u poslednje vreme, kako se ponaša i kakav mu je izraz lica očito da je shvatio u kakvo se kolo uhvatio. Ali kako narod kaže: „daš banku da uđeš a posle bi dao i pet da izađeš“. Verovatno je to i Pajić ukapirao ali, na njegovu žalost više ni pet banki nije dovoljno. Satisfakcija će mu biti ta što će ga „čuvati“ lično obezbeđenje koje će imati zadatak da pretuče svakog ko ga, Aleksandra Pajića, „popreko“ pogleda a kamoli da mu nešto kaže.
Međutim, ne sumnjam u to da će Pajić vrlo brzo umisliti da je Šicer (lik iz serije) i da će se tako i ponašati.
Koji su interesi građana koji su prodali svoj glas?
Pa, lična i sitna materijalna korist od 1.000 dinara pa do 100 a poneko i više stotina evra. Ili su se polakomili na obećanje da će dobiti neki posao. Verujem, čak siguran sam, da o posledicama nisu ni razmišljali. Jer većina od njih je priprosta (nemam nameru da ih vređam) i neobrazovana pa samim tim nije ni svesna šta je uradila. A uradila je to da su za te sitne pare prodali svoj glas (što je zakonom kažnjivo) ali prodali su svoj grad, svoju i našu sudbini, i pristojan život svih nas? Ne znam da li će toga ikada biti svesni!
Koji su interesi državnih institucija?
To će ostati tajna i velika enigma za sve nas. Ništa od ovoga se ne bi desilo da su institucije radile svoj posao i da su sprovodile zakon što im i jeste posao. Tako su svi oni koji su kupovali ali i oni koji su svoj glas prodavali a nisu sankcionisani to radili sa ubeđenjem da rade legalno. Na ovaj način i policija i tužilaštvo i sud su dali svoj nemerljivo veliki doprinos u „prodaji“ Šapca kako bi se naš grad dao na „poklon“ Aci Srbinu. I to treba da ostane zabeleženo. Neka im je na čast.
Koji su interesi Aleksandra Vučića?
Da zadovolji sujetu. Kao i svako razmaženo i zločesto a bogato dete nije zadovoljan sa svim „igračkama“ koje ima pa žarko želi da dobije i „igračku“ koju nema a neko drugi ima. A ta „igračka“ je Šabac. I, na žalost, ona je unikat. Međutim, kad tu „igračku“ dobije „obrnuće je i okrenuti“ nekoliko puta da zadovolji svoj ego i „baciti“ je. I više mu ona, „igračka“ (naš Šabac), neće biti važna. Neće mu biti važno ni to što će jedan od najlepših, najprosperitetnijih i najevropskijih gradova, u državi u kojoj on vlada, postati „pustoš“ kao u onom dečjem filmu „Kralj lavova“ kada su hijene preuzele zemlju.
Ono što još mora ostati zabeleženo, da se priča i pripoveda, da uđe u istoriju je to da je Aleksandar Vučić, predsednik države u kojoj je Šabac jedan od njenih gradova, najveći neprijatelj kojeg je ovaj slobodarski grad ikada imao. A kroz Šabac su prošli mnogi. I Kulin kapetan i Poćorek i Princ Eugen…
Znam da će ovaj tekst i Vučić pročitati pa neka malo razmisli o tome.
Koji su interesi nas običnih građana?
Da spasemo svoj grad. Grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka. Pred nama je istorijska odgovornost. Ovo više nije bajka ni neka lepa istorijska priča. Ovo je život i vreme u kojem mi živimo. I moramo biti svesni i odgovorni prema tom životu. Nema predaje. Mečka je zaigrala pred našom kućom ali ne smemo dozvoliti na nam u kuću uđe?
NIJE SVE TAKO CRNO KAO ŠTO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!
Ivan Kovačević