Rijaliti Srbija
Proteklog vikenda odigrala se još jedna loša predstava, komedija bez pevanja i pucanja ali i bez smislenog epiloga, za publiku sa jevtinijim ulaznicama a u režiji takozvanog predsednika Republike AV-a koji je, naravno, bio i u glavnoj ulozi. Ovdašnji Firer predsedavao je sednicom Vlade iako po Ustavu nema nikakve nadležnosti u vezi ove najvažnije institucije u državi na čijem je čelu, formalno, neki lik koji se zove Đuro. Pomenuti bezveznjak izvučen je pre nekoliko meseci od strane glavnog Mađioničara iz šešira kao zec da glumi premijera umesto kožnoglavog Vučevića nakon afere „nadstrešnica,“, najbleđe figure u istoriji srpske političke scene. Komedija koja nije smešna već otužna fijasko je u najavi. E, pa to smo gledali i slušali pre neki dan u rano prepopodne u neradni dan predviđen za odmor i opuštanje a ne za budalasta blebetanja o novom svetskom poretku i skrivanju naše male zajednice u mišiju rupu dok oluja ne prođe i tako dalje i tome slično. A, evo, kako je to bilo:
- Nisam zadovoljan, Đuro. Nisam zadovoljan. Ovi tvoji ministri se samo švrćkaju po belom svetu dok nas ovde evroposlanici obilaze kao neizlečive bolesnike i nude ljute lekove, predlažu operacije opasne po život i što je najvažnije po mene i moju političku i svaku drugu budućnost. Kažu da stojimo na evropskom putu čvrsto kano klisurine, a to nije dobro Đuro, još nam nabijaju na nos da činimo vrlo malo da bi ubrzali reforme u državi i društvu (i nešto, božemeprosti, o korupciji) a što smo obećali, to jest Ja, onomad kada smo, opet Ja, dolazili na vlast.
- Ali šefe, mi smo sve radili kao što ste nam Vi lično naredili: da sve najružnije govorimo o evroposlanicima, da na svaki način ogadimo EU kod naših proputinovskih glasača i da ne primamo ništa što stiže iz Brisela, ni upozorenja ni kritike ni predloge šta treba da popravimo ne bili otvorili bar 1 (komada: jedan) klaster kao skup poglavlja za pristupanje a da samo sa bankomata uzimamo pare koje nam uprkos svemu bespovratno daju jer su, kako to Vi volite da kažete, neopevano naivni i glupi kao noć.
E, pa, Đuro promenila se situacija na šahovskoj tabli sveta a ja kao velemajstor vidim nekoliko poteza unapred. Vidim, Đuro moj, da se sprema strašan pićvajz između slonova, velikih političkih, ekonomskih i vojnih sila i da će trava da strada a mi smo ta trava, Đuro, mi smo mali i nebitni i moramo da se zavučemo pod neki kamen dok ta gužva ne prođe. Pošto su me i Rusi i Amerikanci odjavili (a onoliko sam im se uvlačio tamo gde Sunce nikada ne sija, taman toliko kao i svi vi lojalisti meni) a Kinezi, kao i obično, mudro ćute i mute ja ću sada da se okrenem Evropi iako mi se od toga sve u stomaku okreće i zato naređujem da se sve snage kojima raspolažemo upotrebe da uradimo sve ono što smo obećali k’o fol i da formalno pristanemo na sve što se od nas traži na putu ka EU. Nemojte da mi prevrćete očima, naročito ti Ivice, ako ti je pao šećer gricni neku čokoladicu, i ugasite te telefone da vam ih ja ne bih gasio. Svi ministri i ostalo osoblje Vlade i drugih državnih institucija i javnih preduzeća ima da rade 24/7, nema godišnjih odmora, produženih vikenda i šopinga po Milanu i Parizu dok nam kuća gori. Blokaderi nam zuje oko glava, dosadni su, naporni ali uporni, protesti traju li traju, nikako da pobedim tu „obojenu revoluciju“ koju sam izmislio a sada ne znam šta ću s njom, razmišljam o prevremenim izborima a molim Boga da ih ne bude već da budu dogodine, posle EXPO-a da održimo redovne pa da ih opet pokradem i pobedim, pa da ja, opet, budem premijer i tako zauvek. I zato se svi vi moji saradnici koje prezirem, moje verne sluge i dupeuvlakači uzmite u pamet, što će vam ne sumnjam biti veoma teško ali pokušajte jer ulog je veliki i nema zezanja. Šta je bilo Glišiću, šta sad ti hoćeš, da te nije opet drpio šlog?
- Nije šefe. Ja samo da primetim da kao ministar za infrastrukturna ulaganja slušam stalno da se narod žali da nema vodovod i kanalizaciju, to je polovina Srbije, a sto puta smo, pred izbore, obećavali da ćemo to da rešimo, lagali smo naravno ali sada se bune i naši glasači a to nikako nije dobro. Za celokupan taj posao nam treba oko 5 (i slovima: pet) milijardi evra. I izvinite ako sam bio malo bezobrazan, nisam još uvek sasvim svoj.
- Pet ti milijardi majki, Glišiću. Da li si ti, čoveče, normalan. Pokvario si mi dan a baš sam mislio da govorim o mojim grandioznim uspesima na svim poljima i da građanima u Srbiji obećam najbolju godinu u istoriji pa onda onu sledeću još bolju kada stignu benefiti od EXPO.a u koji smo uložili brdo para ali i ljubavi (prema parama, podrazumeva se). Ali, dobro naći će Siniša (Mali) novce kao i uvek do sada, zajmićemo od Arapa, rasprodaćemo ono što još nismo kineskoj braći, uzimaćemo kredite šakom i kapom koje će generacije vraćati, šta me briga, ja razmišljam kao onaj ludi francuski kralj koji je govorio: posle mene potop. Neka nam je sa srećom, idemo u nove pobede, vi u boj, u boj a ja u svoj nespokoj. Živela Srbija!
Zavesa se polako spušta na pozornicu, gase se svetla, publika se razilazi. Do sledećeg susreta sa vama, sa nama, sa njima, sa svima, doviđenja…
Piše: Dragan Karalazić