Javna debata na temu „Kako opstati“ poslednjeg dana „Pozorišnog proleća“
Kako da profesionalna pozorišta u unutrašnjosti Srbije opstanu i prežive bila je tema javne debate „Kako opstati“ održane u ponedeljak u hotelu „Sloboda“, poslednjeg dana festivala „Pozorišno proleće“. Organizator je domaćin festivala ispred Zajednice profesionalnih pozorišta Srbije, koja okuplja profesionalna pozorišta južno od Save i Dunava, bez beogradskih i pozorišta nacionalnog karaktera. Da je situacija nezavidna, pokazuje i činjenica da su se u ovogodišnjoj selekciji festivala, pored šabačkog, našle samo predstave novosadskog i beogradskih pozorišta. Kadrovska struktura, mali budžet, nedostatak adekvatnog zakona, neprepoznavanje specifičnosti profesije i činjenice da teatar ne čine samo glumci, samo su neki od problema sa kojima sa suočavaju.
-Okupili smo se kako bismo zajedničkim snagama došli do platforme koja će kasnije biti ponuđena Ministarstvu kulture, a u kojoj ćemo izneti naše viđenje kako da profesionalna pozorišta u Srbiji opstanu. Profesionalna pozorišta u Srbiji imaju velikih problema, jer smo u skopu uredbe o zabrani zapošljavanja kao svi u javnom sektoru, pa se dešava se da su neka ostala bez radnih mesta, bez kojih je prosto nemoguće imati pozorišnu produkciju. Nemaju majstora tona, svetla, veliki broj pozorišta nema zaposlenog scenografa, kostimografa, reditelja, dramaturga i načelno je cilj da napravimo platformu u kojoj će biti navedeni minimalni uslovi koje profesionalna pozorišta u Srbiji moraju imati da bi uopšte bila profesionalna- naveo je v.d. direktora Šabačkog pozorišta Aleksandar Stanković i dodao da očekuje konkretne rezultate skupa i formiranje radne grupe koja će predstavnicima resornog ministarstva predočiti rezultate i ponuditi rešenja.
-Očekujemo poziv na razgovore kako bismo mogli da realizujemo naše zahteve. Postoji nekoliko mogućnosti za prevazilaženje problema. Za nas bi najbolje bilo kada bi se doneo zakon o pozorištima koji se najavljuje već godinama, ali nikako da se donese. Pozorišta su ostala poslednji segment kulture koji nema poseban zakon. Postoje zakoni o bibliotekarskoj i arhivskoj delatnosti, a o pozorištima ne postoji. Mi smo još uvek pod okriljem opštih zakona, što pravi poblem u funkcionisanju- smatra Stanković.
Šabac je jedan od retkih gradova koji za kulturu izdvaja sedam odsto svog budžeta, dok su na republičkom nivou izdvajanja za tu namenu deset puta manja. Okruglom stolu su, pored domaćina, prisustvovali predstavnici pozorišta iz Lazarevca, Novog Pazara, Niša, Kruševca, Pirota, Gračanice. Svi oni izrazili su nadu da će platforma, osim konstatovanja opšteg stanja u pozorištima u unutrašnjosti Srbije sa ozbiljnim predlozima za izlazak iz krize, uz podršku javnosti, naići na odgovor i adekvatnu reakciju nadležnih u resornom ministarstvu.
D.Dimitrijević