Rijaliti Srbija
I evo ne prođoše ni četiri meseca (120 dana i noći) a Srbija i mi njeni građani i građanke dobismo novi saziv Narodne skupštine, lepo upakovan doduše bez mašnice ali sa sve opozicijom i onom „pravom“ i onom „konstruktivnom“ i onom „po službenoj dužnosti“ i svakoraznim manjinama i novim predsednikom Vladimirom Orlićem i potpredsednicima i ostalom administrativnom boranijom. Lista – Aleksandar Vučić -Zajedno možemo sve dobila je na aprilskim izborima (ako ih se iko više seća) najviše poslaničkih mesta ali ne i natpolovičnu većinu što je malo čudo u zemlji čuda ali najjača stranka SNS nije dobila ništa, nula bodova. Kako to? Pa lepo, nije ni učestvovala na izborima! Poslanička lista naprednjaka zvala se kao što smo već rekli: AV – Zajedno možemo sve pa će se tako zvati i poslanička grupa u skupštini. Da su na izbore izašli pod svojim imenom naprednjačka partija i bratija jedva da bi prešli cenzus. Sakrili su se kao i uvek do sada iza imena Ace Jednog i Jedinog jer realno ko bi glasao za Đuku Bizona, Maju Preletačicu, magarca Martinovića, Languru, Kebaru i takve begunce iz ludare koje ni majka ne voli a znamo da jedna je majka. Da li će se u bioskopu pod imenom Narodna skupština prikazivati neki novi i drugačiji filmovi ili će to biti reprize „umetničkih“ ostvarenja iz prethodnih godina videćemo o tom potom ali činjenica je da tu sada ima nekih novih glumaca iako je režiser ostao isti. Onaj koji se za sve pita, koji sve zna, koji je i predsednik stranke i predsednik države (jebo Ustav koji to izričito zabranjuje) a i šef većine opozicije, doduše nezvanično – „Da se Vlasi ne dosete“, ali nismo u Srbiji baš svi veverice pa da ne znamo odakle vetar duva a dokle puše. Pošto su se onomad lepo ispričali uz kaficu sa Predsednikom opozicione vedete (većina njih) su najavili da će se u skupštini zalagati za svoje programe kroz predloge zakona i još svašta nešto a „pokradene“ izbore iz aprila niko više i ne pominje. Taknuto-maknuto, život ide dalje. Dočepali su se poslaničkih klupa, sigurna platica, jevtina klopa u skupštinskom restoranu i ko zna kakve sve još beneficije koje idu uz funkciju narodnog poslanika i prilika da glume na malo većoj sceni nego do sada, pred brojnijom publikom i to bi otprilike bilo to za šta su se ti i takvi junaci borili i izborili a građani koji su za njih glasali mogu samo da se krste i levom i desnom ili da plaču ili pak da se smeju ali sebi samima i svojoj poslovičnoj naivnosti i neznanju. Biće tu verovatno i glasova koji zvuče drugačije, smislenije i pristojnije ali će biti jadna manjina kao što su i u društvu u zemlji Srbiji svi oni normalni, dobri i pošteni ubedljiva manjina. Zato nam i jeste ovako a biće i mnogo gore. Dovoljno je bahato i bezobrazno od strane naprednjačkih kabadahija što su na čelo Parlamenta postavili Orlića, najgoreg od svih njih. Tek kad vidimo sastav nove vlade postaće nam jasno u kakvom smo problemu kao narod, kao građani, kao ljudi osuđeni igrom sudbine da ovde i sada žive. Bioskop ponovo radi, spremite kokice i neku cirku, zavalite se udobno i naoružajte se strpljenjem. Filmovi će možda biti poznati, sigurno ne baš lepi za oko ali dosadno biti neće. Ako ste ipak malo ili malo više ljubomorni ili zavidni na ove „narodne“ artiste koje ste sami birali, ne brinite i vi ćete isto tako samo malo sutra.
Piše: Dragan Karalazić