Kako to radi šabačka vlast
Očekivati od nekog kome je sve u životu lažno i prevara, od diplome do krađom izbora uzurpirane funkcije, da govori istinu i kaže nešto pametno, ili da uradi, može samo onaj ko je „duboko“ naivan. Da ne kažem budala.
Nastupi na medijima, koje je „kupio“ novcem svih građana, daju mu „pravo“ da se hvališe i priča gluposti koje nikom ko je moralan i čestit ne bi pale napamet.
Uglavno parafrazirajući priče iz vrha državne vlasti i prilagođavajući ih lokalnim uslovima.
A njegovih priča o jednakosti građana i jednakim pravima, samo kad on i Srpska napredna stranka dođu na vlast, naslušali smo se dugi niz godina sa skupštinske govornice dok su bili opozicija. U vreme kada je Šabac bio slobodan i demokratski grad.
U međuvremenu „nesreća nas obavila“, pokradeni su izbori i promenila se vlast koja građanima, običnim a ne članovima partije, nije donela ništa dobro.
Ipak, moram priznati, retorika je ostala ista. Priče o jednakosti građana i istim pravima, čini mi se, postale su još žešće. Ali, u praksi, u stvarnosti, sve je drugačije.
Građani Šapca su bolno podeljeni na članove i simpatizere Srpske napredne stanke, kojima je sve dozvoljeno (pa čak i svakojake kriminalne radnje) i koji uživaju sve benefite nakaradne vlasti i one druge koji ih ne podržavaju, pre svega iz moralno higijenskih razloga i koji ne mogu da dobiju ništa.
A da je to tako brojni su primeri. („Podrinske“ su o tome dosta pisale a i pisaće…)
Drastičan primer diskriminacije građana, u cilju ponižavanja, zaplašivanja i „disciplinovanja“, je to čuveno asfaltiranje seoskih puteva (nikad više u istoriji) koje jasno pokazuje kako se trenutna lokalna vlast odnosi prema građanima. Onima koji je podržavaju i onima koji je ne podržavaju.
Već smo pisali o problemima familije Janković iz sela Bojić. Ali ono što se u tom istom selu dogodilo Ninku Gajiću sigurno će ući u anale besčašća i diskriminacije građana.
Ovih dana završena su u Bojiću asfaltiranja lokalnih puteva, po kriterijumu poznatom samo lokalnoj vlasti, pa čak su postavljena i neka ulična osvetljenja (nije teško pogoditi kome i gde) a i nasut je kamen do nekih vikendica (što je potpuno u redu) ali i po privatnim dvorištima. O trošku svih građana, naravno.
Međutim, senku na ovo baca nešto oko 200 metara puta koji nije??? asfaltiran, nije nasut ni kamenom već ostavljen u blatu da je njime nemoguće proći.
Puta koji prolazi pored kuće Ninka Gajića, meštanina koji nije „ljubitelj“ naprednjaka, neće da arlauče i agituje za njih po selu i nije mu palo na pamet da ide na miting 26. maja.
E, sad šta ovde nije u redu? Probaću da vam, poštovani čitaoci, ukratko objasnim.
U Bojiću je asfaltirano nekoliko puteva u različitim delovima sela. Jedan od njih prolazi pored groblja i završava se u nekoj njivi. Malo pre tog završetka put se račva a drugi krak vodi prema Ninkovoj kući. Ali i prema seoskoj školi.
Treba napomenuti i to da je svojevremeno, o svom trošku, Ninkov komšija, sa druge strane, sam asfaltirao deo put do svoje kuće koji je sada povezan sa novim asfaltiranim putem koji vode prema školi i izlazi na put prema selu Dvorište a odatle vodi na magistralni put Šabac – Tekeriš čime je taj deo sela postao „pristojno“ mesto za život.
A da bi to bilo i u potpunosti nedostaje samo 200 metara „Ninkovog“ puta.
Objašnjenja za to, mislim logička, nema. Ako nije bilo novca mogli su se, za neku drugu priliku, odreći uličnog osvetljenja, recimo, postavljenog u dvorišu, kome drugom do, predsednici mesne zajednice.
Meštanima sela je potpuno jasno o čemu se ovde radi. I to da je ovo samo još jedno u nizu zaplašivanje građana i „disciplinovanje“ pred turbulentna vremena koja nas očekuju i očajničku borbu naprednjaka da očuvaju vlast i privilegije koje imaju.
Ivan Kovačević
