Savet za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji grada Šapca
Od kada je u „Službenom listu grada Šapca“, broj 10/2013, objavljeno Rešenje kojim se obrazuje Savet za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji grada Šapca mnogo toga se promenilo – osim Nemanje Pajića koji još uvek obavlja funkciju predsednika Saveta.
Podsećanja radi sastav tog prvog Saveta činili su: Nemanja Pajić, zamenik Gradonačelnika grada Šapca – predsednik; Zoran Penonić, Policijska uprava Šabac; Miodrag Filipović, Direkcija za puteve; Milan Vasić, Odeljenje za inspekcijske i komunalno-stambene poslove; Vlada Kovanović, Prekršajni sud u Šapcu; Ana Marinković, Odeljenje za društvene delatnosti; Đorđe Isaković, Odeljenje za urbanizam; Slavica Brajić, Saobraćajni inspektor; Bojan Kalanović, JKP „Parking“ Šabac i Marijana Kostadinović, Odeljenje za finansije.
Saveta je osnovan sa zadatakom da:
– ostvaruje saradnju sa organima i organizacijama iz oblasti bezbednosti saobraćaja i usklađuje poslove u funkciji unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Grada Šapca,
– inicira i prati preventivne i druge aktivnosti u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Grada Šapca,
– učestvuje u izgradnji strategije i godišnjeg plana bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Grada Šapca,
– izveštava Gradsko veće Grada Šapca o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Grada Šapca,
– pokreće inicijative za unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja, preventivno-promotivne aktivnosti, tehničko opremanje jedinica saobraćajne policije koje kontrolišu i regulišu saobraćaj na putevima na teritoriji Grada Šapca, usmerava i prati realizaciju utvrđenih programa i informiše javnost i Gradsko veće Grada Šapca o aktivnostima Saveta,
– predlaže Gradskom veću Grada Šapca program korišćenja sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji Grada Šapca.
I, mora se priznati da je Savet, za proteklih deset godina uradio mnogo u prevenciji i doprineo bezbednosti građana. Naročite dece. Zato, bez obzira šta ko mislio, svrha ovog teksta nije da kritikuje rad Saveta već da skrene pažnju na nešto što je veoma opasno za bezbednost građana (na putevima na teritoriji Grada Šapca) a što očito ostaje nevidljivo za Savet ali i za širu javnost.
Naime, činjenica je da se rad Saveta, naročito u poslednjih nekoliko godina, bazirao, najviše, na prevenciju i rad sa decom kao i na realizaciju kojekakvih projekata (o čemu su Šapčani mnogo pričali, nažalost u negativnom kontekstu).
Šabački „krug dvojke“
Međutim, sve se to, uglavno, dešava na teritoriji užeg centra grada pa ispada da Savet ne mari mnogo za žitelje sa seoskog područja. Mada, verujem, da to nije tako.
Autobuska stajališta
Kako stvari stoje, lako je vidljivo, najnebezbednija mesta (na putevima na teritoriji Grada Šapca) su svakako autobuska stajališta. Naročito ona koja se nalaze na regionalnim putevima.
Jedno od takvih je, svakako, i ono koje se nalazi preko puta Doma u Bojiću, u pravcu prema Šapcu. Naime, na prostoru od samo metar širine (između regionalnog puta i „provalije“), zaraslom u travu (da se, dok se čeka, pokupi i neki krpelj) meštani ovog sela čekaju autobus. Među kojima su i deca koja idu u školu u Šabac. Dok se kraj njih odvija intenzivan saobraćaj.
Meštanka ovog sela, Ljiljana Janković, koja svakog jutra putuje na posao u Šabac kaže da se, dok čeka autobus, plaši za svoju bezbednost jer vozila koja, na samo dvadesetak santimetara od nje, prolaze velikom brzinom lede krv u venama. Naročito je strašno kad projuri neki kamion koji stvori takav kovitlac koji preti da ih oduva u kanal koji se nalazi tik iza njih. I, samo zahvaljujući nekoj sreći do sada još niko nije nastradao.
Kako „Podrinske“ nezvanično saznaju problem je što se to stajalište nalazi na regionalnom putu i za njegovu izgradnju je potrebna saglasnost države. Kažu da je zahtev podnet pre nekoliko godina ali da odgovora još uvek nema.
Naravno, za mnoge građane ovo je neshvatljivo tim pre što se gradska vlast hvale da su „partneri svoje države“ (ma šta to značilo) a ne mogu da reše ovakav jedan običan problem.
Zato apelujemo na Savet da učini dodatni napor i da u „partnerstvu“ sa državom izgradi bezbedna autobuska stajališta na ovom veoma prometnom i nebezbednom putu jer ovakvih mesta kao što je ovo u Bojiću ima mnogo.
Ljudski nemar
Naravno ima tu i puno ljudskog nemara. Recimo, preko puta ovog stajališta, prema Volujcu, urađeno je lepo i moderno autobusko stajalište koje je, nažalost, nebrigom potpuno zaraslo u travu i skoro je nevidljivo.
Očito da u mesnoj zajednici nemaju osećanje da to što je, novcem građana, urađeno treba i održavati.
Valjda imaju važnija posla!?
Ivan Kovačević