RAZMIŠLJANJE MALOG ĐOKICE: ’Ajde Pajiću, „ripi“ se…
Zahvaljujući politici i opredeljenju da ono što je najgore bude predstavljeno kao najbolje naš javni i društveni život zaposeli su naturščici (Naturščik je izraz koji se ustalio na domaćoj filmskoj sceni, a označava glumca koji nema glumačkog obrazovanja, ali je, prema rediteljskom mišljenju sposoban da interpretira lik iz socijalne sredine kojoj, donekle, i sam pripada). Međutim, sasvi je nerazumljivo kako su ti ljudi, naturščici, koji uglavno igraju epizodne uloge, uspeli da postanu glavni glumci. I to u našim, stvarnim, životima.
E takav jedan je dopao i nas u Šapcu. A njegova uloga, u koju se, moram priznati, baš, baš uživeo, je da radi sve ono za šta nije stučan ni sposoban. I da govori o stvarima o kojima pojma nema. Ali, njemu je važno da, iako naturškik, zamišlja da je glavni glumac. Naravno, uz pomoć plaćenih medija i plaćenih „kritičara“ koji imaju zadatak da ga hvale i svakodnevno nam ga „serviraju“ nekoliko puta na dan u svim mogućim varijantama. Tako ga možemo videti kako otvara izložbe, govori na konferencijama za marketing, otvara sajmove, dočekuje predsednika (u komičnoj predstavi), drži slovo na promocijama knjiga, oduševljava se crkvenim domovima (koje su drugi sagradili a on dobio odlikovanje). I ništa ovde ne bi bilo čudno da se, u ovom slučaju, ne radi o nekakvom nastavniku fizičke kulture (sa sumnjivom fakultetskom a samim tim i doktorskom diplomom) kojeg, za ovih mojih šezdeset i kusur godina, nikad nisam video, ni sreo, na nekoj kulturnoj manifestaciji (a prilično sam ih „preturio“ preko svojih leđa) ni bilo kom drugom događaju.
Međutim, razmišljm, kako je moguće da se taj lik „trpa“ svuda u šta se ne razume a da ga nema, recimo, na otvaranju kupališne sezone na šabačkom bazenu (nažalost, takođe, mestu na kojem ga nikada nisam video). A od svih drugih mesta koja sam do sad pobrojao ovo je ono mesto na kojem je trebao da bude i da se pokaže. Da dominira. Da ga njegovi mediji snimaju (sa vrha tribina, pokraj i ispod vode) kako maestralno skače sa startnog bloka i kako od njegovog, na primer, delfin stila voda pršti na sve strane.
Ali ne, ne vidim od toga ni sena. Šteta! Mada nada uvek postoji!
’Ajde Pajiću, „ripi“ se…
Ivan Kovačević
