Lokalpatriotska pričaonica sa Tatjanom Marković Topalović
Gošća druge Lokalpatriotske pričaonice održane u petak, 12. oktobra, u Šabačkom pozorištu bila je kandidatkinja za najboljeg nastavnika sveta mr Tatjana Marković Topalović, zbog koje su mnogi učenici zavoleli fiziku. Da je tako, potvrdila je i mnogobrojna publika u kojoj su dominirali upravo đaci šabačkih škola. Na opasku portparola Šabačkog pozorišta, ovog puta u ulozi voditelja, Jelene Ivetić, da je gošća jednom prilikom izjavila kako većina lokalpatriota u Šapcu nije rođena u tom gradu, usledio je potvrdan odgovor. Ivetićeva je podsetila na čuvenu rečenicu Duška Kovačevića: „Nema kod vas ili kod nas, ili smo kod nas ili nas nema“.
Objektivna snaga koja ima svoje sledbenike
-Imamo situaciju da je sadašnja direktorka Šabačkog pozorišta Milena Bogavac Beograđanka, Hanibal Kovač je Zrenjaninac, ti si, Jelena, iz Vranja, a ja rodom iz Požarevca. To znači da smo mi izabrali ovaj grad sticajem okolnosti, i ne samo to, nego smo postali patriote vezane za ovaj grad. Patriotizam se ne postiže samo rođenjem u mestu, nego i nekim delovanjem. Iako sam rođena u Požarevcu i kao mala došla u Šabac, moj život, stasavanje i školovanje vezani su za ovaj grad. Rasla sam i odrastala zajedno sa gradom i ljudima u njemu, 45 godina, skoro pola veka- navela je Marković Topalović.
Govoreći o nominaciji za najboljeg nastavnika sveta i prestižnoj nagradi za koju konkuriše zajedno sa dvoje kolega iz Srbije, podvukla je da spadaju u grupu 59 najboljih edukatora Srbije, te da su prošli ozbiljnu selekciju pet nezavisnih žirija do tog zvanja, nominovani isključivo od strane kolega. U konkurenciji za izbor najboljeg nastavnika sveta je 139 zemalja i čak 70 hiljada nastavnika.
-Verujem da smo mi objektivna snaga koja ima svoje sledbenike, a to su mladi ljudi i mi možemo nešto da menjamo, ne samo u sistemu obrazovanja, nego i u formiranju jednog mladog čoveka. Važno je da ta deca znaju da je ta nominacija proizvod ozbiljnog rada. Ja sam nastavnik 26 godina, formirala sam Društvo ljubitelja fizike „Fiziks“ 2001. godine, držala letnje škole nauke u Šapcu 7- 8 godina, zajedno sa mnom su rasli mladi sa kojima sam radila od pete do 19 godine, artikulisala sam, formirala i moderirala Park nauke. Osim toga, stručno sam se usavršavala, magistrirala, objavila niz stručnih radova. Kad rad prihvatite kao svoj put, dolaze rezultati- istakla je Marković Topalović, za koju učenici kažu da je „stroga, ali predivna“.
-Učenici ne treba da vole profesora, već da ga poštuju i osete kakvu energiju šalje. Kad vam se obrate posle završetka škole i kažu da je dobro što ste insistirali da rade eksperimentalne vežbe, kad vam kažu da je dobro što je bila tako striktna atmosfera na pismenoj vežbi, da je to vredelo, jer ste ih pripremili za život i neke životne situacije, onda je to pravo priznanje- navela je nastavnica koja je donela prvi element u Park nauke- kuglu od ferocementa tešku dve tone- jedini globus takve vrste u Srbiji.
Postala je i članica vokalne grupe „Šapčanke“ pre tri godine, na poziv profesorke Živke Jovanović, koju je nazvala hodajućom ikonom muzike i građanske tradicije u Šapcu i uputila joj zahvalnost što se njenom zaslugom vratila pevanju posle 26 godina, pa tako sad zajedno neguju građansku muziku, tradiciju grada i stare mačvanske pesme.
Osvajanjem slobode do suverenog vladanja svojim prostorom
-Narod bez istorije i nacionalnog identiteta nema jasnu budućnost. Decu ne učimo dovoljno da vole svoj grad, zemlju, muziku, da poštuju istoriju. Desanka Maksimović je na pitanje koje tri stvari kod mladih treba podsticati odgovorila da je to na prvom mestu radoznalost, zatim da što više čitaju i da vole svoju zemlju- podvukla je Marković Topalović, koja preko tri godine u okviru kluba ljubitelja knjige osnovanog na inicijativu Tamare Kovačević učestvuje u razgovorima o pročitanim delima, verujući da kada se bavimo samo i isključivo svojom strukom nismo intelektualci, jer moramo biti otvoreni za sve sadržaje ako želimo da živimo u savremenom trenutku i ako imamo tu odgovornost da radimo sa mladim ljudima.
Tradiciju dolazaka u pozorište neguje od malena, jer su roditelji imali pretplatnička sedišta za treći red. Ona se sa suprugom Radmilom „preselila“ u 15, odakle, kaže, ima savršen pogled na scenu. Skoro četiri decenije kontinuirano dolazi, a u pamćenju su joj žive osamdesete, kada su na šabačkim daskama koje život znače bili Šerbedžija, Danilo Bata Stojković.. To su, kako je istakla, uklesana kulturološka sećanja koja je nikada nisu napustila.
-Rasla sam sa glumcima Šabačkog pozorišta i smatram da su na razini najboljih jugoslovenskih. Šabačko pozorište je mudra institucija koja poštuje kontinuitet, na zanimljiv način pravi istoriju svake godine, ima odabranu publiku- istakla je ona i dodala da u Šapcu voli murale, fontanu koja podseća na ženevsku, ljude, istoriju, to što je prvi po mnogo čemu, živu kulturnu scenu i mnogo dešavanja u svim ustanovima kulture.
Govoreći o svojim učenicima, podvukla je da mnogo toga treba da se menja u samom procesu nastave. Postoji umetnički, ali i obavezan deo časa.
-Oni imaju prostor da osvajaju slobodu. Samo je pitanje gde je ćošak njihove slobode i kako da je osvoje, a kad osvoje taj deo slobode, oni suvereno vladaju svojim prostorom. Predavanje eks katedra nije dobro, protiv sam današnje atmosfere rada, načina na koji sede u klupama i gledaju jedni drugima u leđa, mnogo toga je zabranjeno. Naš posao je da ih zainteresujemo, moramo suštinski da menjamo poziciju nastavnika i učenika- poručila je gošća Lokalpatriotske pričaonice.
Odgovarajući na pitanje kakva je bila kad je i sama bila u školskoj klupi, priznala je da je bila dobar đak, ali pomalo ekscentrična. Našalila se da je mama kao istoričar umetnosti podržavala njenu ekscentričnost, ali i izrazila uverenje da je upravo ta njena različitost u tinejdžerskim danima vodila pomeranju granica celog života.
D.Dimitrijević
