DOLAZI NOVO DOBA ŠABAČKE KULTURE
Kada je, negde tamo krajem maja ili početkom juna, objavljena vest da su iz školske lektire izbačeni brojni klasici srpske književnosti poput Desanke Maksimović, Zmaja, Rakića, Bećkovića, Radičevića, Daviča, Ćosića, Ćopića… pa čak i pesma Boj na Mišaru, javnost (ona kulturna) je bila zgrožena. Ali, „tresla se gora rodio se miš“. Malo medijske halabuke nekoliko izjava nezadovoljstva „ozbiljnih“ ljudi ali i brojne političke afere, koje u Srbiji niču kao pečurke posle kiše, vrlo brzo su skrajnuli ovu temu i bacili je u zaborav.
I tako, dok prašina zaborava prekriva „Tražim pomilovanje“, „Đački rastanak“, „Hanu“, „Jututunsku narodnu himnu“… neki novi, „narodni“ pesnici zauzimaju njihovo mesto. I ulaze u naše živote na velika vrata.
U podaničkoj Srbiji, koju su okupirale moralne i ljudske kreature i nakaze, u kojoj jedini smisao života i napretka postaje „uvlačenje“ Velikom Vođi najviše će, ipak, stradati kultura. Brutalno.
Mada se gradonačelnik Šapca, Nebojša Zelenović, „iz petnih žila“ trudio, s pravom, da kultura bude najvažnija stvar u Šapcu, za koju je iz budžeta grada izdvajano čak 7% novca, pokazalo se da ni to nije dovoljno. Jer, očito, da među nama žive takvi primitivci kojima nema pomoći. I umesto da takve likove stavimo u „karantin“ i „izolujemo“ iz javnog života kako ne bi negativno uticali na našu decu i urušavali ugled Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka dozvolili smo im da nam se „popnu na grbaču“ i da bez i malo srama i stida pretenduju da upravljaju našim gradom i nekim značajnim institucijama.
Jedan od takvih društvenih štetočina svakako je „znameniti“ šabački politički preletač, koji se o kulturu nije ni očešao, MSc. dr Vujković M. Branko. Njegovi brojni prostački komentari i opaske, koje svakodnevno „izbacuje“ na velikom broju svojih (javnih i lažnih) fejsbuk profila podigle su mu „ugled“ u stranci koja ga je nominovala za velike gradske funkcije. Zahvalan na „ukazanom poverenju“ MSc dr. se baš trudi da opravda to poverenje. A vrhunac toga svakao je objavljivanje pesme u kojoj se veliča „najpametnija srpska faca“ Vučić Aca a vređaju njegovi politički protivnici. Sa sve porukom „Šabac mora pasti, / mora pastiii…“ Naravno, ovaj i ovakav primitivizam ne bi bio vredan pomena ali, s obzirom da smo dozvolili da ova ili slične „face“ imaju šansu da nam vode grad, moram ozbiljno da se zabrinem.
Zato se s pravom pitam, a to pitanje moram i vama da postavim poštovani čitaoci, da li posle ove pesme „najpametnija srpska faca“ nepoznatog autora (ili je autor možda i sam MSc dr. kome „skromnost“ ne dozvoljava da se potpiše ispod jednog ovakvog užasnog dela koje zaslužuje, u najmanju ruku, „Noblesovu“ nagradu), na šabačkoj knjižnjvnoj sceni, ima mesta za Krstivoja Ilića, Tomu Marinkovića, Ivana Glišića, Dragišu Penjina…?
Najpametnija srpska faca
Ove noći kuća časti,
sutra Šabac mora pasti,
mora pastiii…
Slavićemo ovih dana,
što ostasmo bez Dušana,
bez Dušanaaaa…
Ove noći nema čuda,
stigao je dopis iz suda,
Kalimeru nema spasa,
ostao je Dušan bez glaaaasa.
Ove noći kuća slavi,
veruje Šabac srpskoj glavi,
najpametnija srpska faca,to je naš Vučić Aca!
Dolazi novo doba!
NIJE SVE TAKO CRNO KAO ŠTO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!
Ivan Kovačević