U Šapcu, gradu bijelom
Da, prosto je neverovatno ali između mene i šabačkih naprednjaka došlo je do „mrtve trke“. I već, kako čujem, i kladionice su nas stavile na tiket. A i kvote su pozamašne.
Naime, po gradu se počelo postavljti jedno veoma interesantno pitanje: Da li ću ja moći da napišem više tekstova o njima ili će naprednjačka vlast u Šapcu da napravi više gluposti. I, za sada se dobro držim. Ali, moram priznati nije mi lako.
Neverovatna je količina gluposti i štete koju građanima Šapca svakodnevno servira nelegalna i nesposobna naprednjačka kamarila koja je umislila da je od svoje partije i predsednika, lično, dobila Šabac na poklon, kao igračku (u čemu ima puno istine) pa sad može sa njom (Šapcem) da radi šta hoće. Okreće ga, prevrće ga, šutira, gazi, pljuje po njemu, zapišava gde god stigne i kako stigne.
Naravno svi smo znali sa kakvim, neobrazovanim i prostim, likovima imamo posla ali većinu građana to i nije zanimalo. Međutim, sad verujem da im nije svejedno.
Jer, za sve što se dotaknu upropaste. I to sve o našem trošku i trošku naše dece. A spisak štete koju su nam naneli za ovih 11 meseci „vladavine“ je baš podugačak. Prvo su potpuno uništili medije. Mislim u profesionalnom i moralnom smislu jer većina se materijalno dobro „zbrinula“. Da lakše „progutaju“ sve laži koje objavljuju a kojima svakodnevno „truju“ građane.
Padale su potom ozbiljne šabačke institucije. Kao pokošene. JKP „Stari grad“, Kulturni centar, Šabačko pozorište, Predškolska ustanova, Turistička organizacija, Infrastruktura… Nestajale, ili možda bolje da jesu, manifestacije poput: „Ruža Lipolista“, Pozorišnih svečanosti, obeležavanja Dana grada, „Plivačkog maratona“, ŠLF-a, vašara, Čivijade, karnevala….
Naprednjaci su umislili da je dovoljno da se slikaju i lažu pa su na tom polju jedino, ustvari najviše, radili. Najnoviji primer je poziv, iz kabineta gradonačelnika, šabačkim medijima da isprate zamenika gradonačelnika i šefa kabineta kako peške dolaze na posao. Jer, to je za ovu gospodu veliki napor i žrtva. Ne znam koju bi reč i kako bih mogao nazvati sve ono što rade? Narod kaže, budale, ali ja ne smem to da kažem tužiće me. Mada u bogatom srpskom jeziku ima mnogo reči koje bi mogle da se upotrebe: barabe, bitange, ništarije, džukele, gnjide, zamlate, dileje…
Na svu sreću ima u gradonačelnikovom kabinetu i jedan pomoćnik koji ćuti i „vredno“ radi.
Oni ili mi, MARŠ IZ ŠAPCA!
Ivan Kovačević
