Lični stav
Strašno je, bar za one koji vole svoj grad – svoj Šabac, da gledaju svo ovo zlo koje nas je snašlo od promene vlasti do danas. Naravno, niko normalan i razuman nije se ni mogao nadati da će promena vlasti, ovako kako je urađena, doneti bilo kakvo dobro gradu koji najviše i od sveg srca volimo ali ono što nam se dešava je moralna i svaka druga sunovrat koja se rečima ne može opisati. A, kako vreme odmiče, sve crnji oblaci nam se nadvijaju nad glavama i samo je pitanje ko će, kad i kako potpuno ugasiti svetlo u „prvoj varoši Srbije“. Na svu sreću, ako se to tako može nazvati, „okupatorska“ vlast je uspela da u svoju „službu“ stavi brojne pripadnike bivšeg režima koji, mora se priznati, znaju posao ali su zbog straha za radno mesto, ucena, mržnje prema dojučerašnjim šefovima ili, jednostavno, pohlepe pristali da služe novokomponovanom režimu pa je tako stvoren privid da nesposobnjaci i štetočine nešto rade. Na ruku im idu i lokalni mediji koji svojim izveštavanjem i lažnim veličanjem dovode u zabludu, najčešće, one neupućene a kojih je u Šapcu baš mnogo.
Tako su u mogućnosti
Pošlo, i prošlo, im je za rukom, nekažnjeno, da kupe diplome a sa njima i funkcije i „ugled“, uglavno u stranci, a potom uspeli su da „kupe“ od naših komšija, prijatelja pa čak i od rodbine glasove na izborima kojima su „okupirali“ vlast u gradu i tako su došli u mogućnost da rade šta hoće. Jer, kao što rekoh, vlast nisu osvojili u demokratskoj borbi već u prljavoj otimačini koja im daje za pravo da misle da je Šabac njihov, privatni grad. Što oni i čine. Policija im, očito, nije bila dobra već su za svoje „obezbeđenje“ angažovali osobe sa ozbiljnim stažom u radnjama van zakona a koje „plaćaju“ slobodom pretvaranja grada u divlji zapad. A na „divljem zapadu“ nema zakona.
Još jedan, drugi po redu, Dan grada potpuno je razgolitio trenutnu vlast i jasno stavio do znanja da u Šapcu više ne funkcioniše ni jedna institucija i da o svemu odlučuje samo jedan čovek. Ali ne onaj na koga ste prvo pomislili.
Ako za jednu, da je tako nazovem, običnu odluku o dodeli aprilskih priznanja nisu bili, ili nisu hteli biti, sposobni da javno formiraju komisiju i daju kakvo-takvo obrazloženje možete samo pretpostaviti kako upravljaju gradskim novcem. I šta rade.
Međutim, da me pogrešno ne razumete, nije ovo moje pisnije namenjeno da se omalovaže i ospore dobitnici Aprilskih nagrada, već suprotno. I „Set“ i Ognjen i Janko su samo kolateralna šteta bahate rulje koja je baš njih najviše ponizila i koja se sa njima poigrala ostavljajući i njih i građane u uverenji da su dobili nešto što nisu zaslužili. I ako to baš nije tako!
Ali, ako su za godinu ipo dana vladavine uspeli da upropaste i obesmisle sve ono dobro što je u Šapcu rađeno od Jevrema pa naovamo šta im smeta da pokažu i da su Aprilske nagrade besmislene.
Tražili ste – gledajte
A da nije sve tako crno kao što izgleda, već mnogo gore i crnje, pokazuje i činjenica da u Šapcu nije ostalo još mnogo toga što ova vlast može da uništi. U moralnom, materijalnom i duhovnom smislu. Nadam se da ih ovo „duhovno“ neće potstaći da, prvi put u istoriji, od šabačke crkve naprave kockarnicu. Jer toga se do sada još niko nije setio.
Mada ko zna?
Ivan Kovečević