Ili: zašto Šabac ćuti?
Da li smo zaboravili na Učiteljsku školu u Šapcu? Bliži nam se jedan vek postojanja. Sve je počelo 1920. godine, kada je pri šabačkoj gimnaziji osnovano pedagoško odeljenje. Podrinska učiteljska škola, koja je svečano proglašena i otvorena na dan Svetog Save 1926. godine, bila je jedna od najstarijih učiteljskih škola u Srbiji. 1953. godine je dobila ime učenika te škole, narodnog heroja Dušana Jerkovića. Godine 1959. proglašena je za oglednu učiteljsku školu, a 1972. godine prerasla je u Pedagošku akademiju (Viša škola za obrazova nje učitelja).
Mladi iz Podrinja, Valjevske podgorine, Srema i iz Bosne rado su i u velikom broju dolazili u Šabac na učiteljsko školovanje. Bili su to uglavnom mladići i devojke iz siromašnijih seoskih porodica. Iste godine, tradiciju ovog kulturno-prosvetno-pedagoškog centra nastavlja Viša škola za obrazovanje vaspitača. Hiljade učitelja i budućih profesora se ovde iškolovalo, od kojih ima i onih koji su još među nama: Milutin Golević, Dragoljub Suvajdžić, Brana Dakić, Vlada Krastavčević…Autor ovog članka rođen je u selu Mehovine, a završio je Učiteljsku školu Dušan Jerković školske 1965/66. godine. Pedagoška akademija se gasi 1993. godine. Jedan sam od hiljadu učitelja i profesora kojima bi bilo puno srce da vidimo skromnu tablu sa oba imena naše učiteljske škole na zgradi danas muzičke škole gde je skolo pola veka radila. Još tada se, kao i danas, iz ove zgrade čuju pesma i svirka violina, mandolina, harmonike, trube, saksofona… I u uspomeni čuvenog Bore Janjića ostali su zvuci iz zgrade učiteljske škole, koji se svakodnevno i danas čuju.
Bilo je to vreme kada su pop i učitelj bili prvi ljudi u selu. Izuzetno važnu ulogu imali su učitelji i njihovi profesori u Prvom i Drugom svetskom ratu. Pored narodnog heroja Dušana Jerkovića, ostala su još i imena Marović Aleksandra – Ace i Matović Milosava – Miće, a bilo je i još 11 đaka i profesora učiteljske škole koji su nosioci Spomenice 1941.
Posle rata, u nedostatku nastavnog kadra, mladi učitelji i učiteljice u osmogodišnjim školama predaju sve predmete uz rad se doškolovavajući. Iz ove zgrade, škola je iznedrila naučnike, umetnike, kulturne radnike, profesore fakulteta.
Verujem da molbu hiljade učitelja, da se obeleži mesto gde je pedeset godina radila Učiteljska škola, grad Šabac može da usliši. A građani Šapca, znaju da poštuju one koji su ih učili.
Živko Popović, profesor u penziji