Šabac posle izbora
Ono što se moglo i očekivati dogodilo se. Srpska napredna stranka pokrala je izbore u Šapcu na najperfidniji način. Ako se sećate u prošlom broju objavio sam tekst pod nazivom „Posle glasanja nema kajanja“ u kojem sam nagovestio ono što može da se desi i skrenuo pažnju građanima da ne urade nešto zbog čega će se posle kajati. Ali, kako stvari stoje, poštovani sugrađani, pogledajte se u ogledalo i budite iskreni, pre svega prema sebi, da li se kajete?
Naprednjačka kampanja
Da će šabački naprednjaci, po instrukcijama iz Beograda, uglavno praviti plan kako da pokradu izbore u Šapcu, mislim, bilo je jasno i vrapcima na grani. Trebalo je samo pratiti njihovu predizbornu kampanju i shvatiti da je to što rade potpuni besmisao i da oni sa takvom kampanjom ne bi pobedili ni u čuvenim Kukulovcima. A šta su oni radili da ubede građane Šapca da glasaju za njih? Ništa! Jednom dnevno dolazili su ministri u neku gradsku zabit ili u njihove partijske prostorije i pričali takve gluposti koje ni „pas s maslom“ ne bi progutao. Ponekad se, uglavno, samo za neki prilog, na jednoj televiziji koju niko ne gleda, pojavljivao neko od lokalnih naprednjaka i opet pričao neke nebuloze. E, to je uljuljkalo mnoge da naprednjaci nemaju ni izborni program, ni kadrove sa kojima bi mogli da osvoje vlast u Šapcu. I tu su svi bili u pravu. Ali olako su prešli preko toga da naprednjaci imaju razvijen mehanizam da pokradu izbore.
Izborni listići
I, tako, u opuštenom stanju, misleći da će građani Šapca „pasti na teme“ zbog onoga što je u Šapcu urađeno, a urađeno je mnogo, pristupilo se pripremi za izbore. Tako je štampanje izbornih listića, ponovo, povereno jednoj šabačkoj štampariji čiji vlasnik je brat, jednog, do duše sada nesuđenog, kandidata za gradonačelnika na izborima. I, možda tu i ne bi bilo mnogo toga problematičnog da ponuđena cena, kako kažu, nije bila za trećinu niža od cene za koju je isti štampar štampao listiće pre četiri godine. Mnogi, koji se u štamparstvo razumeju, kažu da je to cena ispod ekonomske i čude se kako je to moguće. A članovi Izborne komisije, kao da kupuju paradajz na pijaci, oduševljeno su prihvatili veliku uštedu. I opet nikom ništa nije bilo sumnjivo.
Aleksandar Vučić
Šabac je od samog početka bio trn u oku Aleksandra Vučića. Međutim, on je svoju mržnju prema Šapcu, uglavno, bazirao na lokalne političare koji dugo vladaju, zaboravljajući pritom da u Šapcu, SNS ima možda najlošije kadrove u Srbiji. Bilo kako bilo, poučen iskustvom iz doba poplava Vučićeva ekipa smislila je pakleni plan kako da osvoji Šabac. Krađom izbora. Sa političke scene skrajnuti su svi naprednjački lokalni lideri a uključeni ljudi sa margina normalnog života. Međutim, iako se o tome mnogo šuškalo niko to ozbiljno nije shvatao. Do danas.
Nebojša Zelenović
Nije tajna da je Nebojša Zelenović jedan od najperspektivnijih političara u Srbiji. Njegova pobeda na ovim izborima otvorlila bi mu put da postane lider srpske opozicije i ozbiljan protivkandidat Aleksandru Vučiću. E, ova činjenica smetala je svima u Beogradu. Jer, „Beograd“ tako nešto nikada neće prihvatiti pa su na Zelenovića krenuli i vlast i opozicija. Bespoštedno i brutalno. I svi oni, radovali su se njegovom porazu u Šapcu. I činili sve da do tog poraza i dođe.
A Zelenović? On je verovao da će građani prepoznati to što je u Šapcu urađeno i to što se planira da uradi. I nije verovao, ili nije hteo da veruje, da je obruč oko njega sve veći i da mnogi žele „njegovu glavu“.
Kako se kralo
Očito da Aleksandar Vučić nije žalio novca da pokori Šabac. Uz ono, sa 100 evra, što je bio hit u celoj Srbiji, paketi takozvane „humanitarne“ pomoći delili su se i kapom i šakom. Ali, kažu, nije se štedelo ni na direktnoj kupovini glasova. Cena, priča se, išla je od 2.000 dinara do 50 evra. A kako su te priče sve učestalije i kako se veliki broj građana hvali da je dobio pare trebala bi da reaguje policija. Ali, ovo nije pravna država i do toga sigurno neće doći. Tim pre što je Vučić osvojio apsolutnu vlast u Srbiji, što nema opozicije ni u tragovima, pa se svi plaše odmazde i strahuju za svoja radna mesta i radna mesta članova svojih porodica. Ali i za živote.
Optša Bolnica
Posebno što zabrinjava je i činjenica da su, oni koji su radili na krađi izbora, imali potpunu evidenciju svih bolesnih i nepokretnih lica na teritoriji grad. A taj broj nije zanemarljiv. Tako su naprednjački aktivisti, na dan izbora, obilazili sva ta bolesna lica i poturali im listić za glasanje. A onima koji to nisu hteli je prećeno. Međutim, kako stvari stoje, sami aktivisti SNS-a su popunjavali te listiće i predavali ih bez prateće dokumentacije zašta postoje dokazi. E, sad, postavlja se logično pitanje ko je naprednjacima, iz Opšte bolnice, dao podatke o tim licima? I to je kažnjivo po zakonu. Ali zakon očito ne stanuje u Srbiji.
Takođe, osnovano se sumnja da je jedan broj lica iz Gerontološgog centra glasao bez važeće lične karte. I to bi bilo lako ustanoviti. Ali ko?
Lista načina na koji su pokredeni glasovi je velika. Ali, kad tad će se sve saznati. I verujem da će svi oni koji su u ovim „mutnim radnjama“ učestvovali odgovarati.
Smrad nemorala
O ovome može se nadugačko i naširoko pričati. U gradu veličine Šapca malo se šta može sakriti. Pa tako i nemoral građana koji su iz materijalne koristi ili mržnje prodali svoj grad. I napravili štetu koja se rečima ne može opisati. Naročito u onom trenutku kad postane jasno da naprednjaci nemaju kvalitetne kadrove i da će gradom vladati obični skorojevići i diletanti. Mada, i toga je svestan Vučić pa ne iznenađuje njegova izjava da će neke funkcije dati i članovima „opozicije“. A ko će se prikloniti naprednjacima uskoro ćemo videta.
Kao i što ćemo osetiti koji je miris jači. Lipa ili nemorala!
NIJE SVE TAKO KAKO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!
Ivan Kovačević