HUMORESKICA
Ovih dana, večiti drugi, a predstavlja se svuda kao da je prvi u glavnom nam gradu, nastavlja da ruži prestonicu. Mnogo toga je večito drugi već sjebao , a na red je došao i prostor kod bivše železničke stanice, koju je ekspresno proterao iz centra grada, da bi tu podigao spomenik Stefanu Nemanji, visok 23 metra. Taj kepec, po prirodi stvari teži ka megalomaniji, kao što recimo Romi obavezno oko kuće stavljaju belu ogradu i bele labudove na kapiji. Elem, večito drugi, koji se dokopao vlasti i časti da bude izabran za počasnog člana Udruženja književnika Srbije želi od velegrada da napravi ono što u svom rodnom kraju nije mogao ni da sanja. Šta će, šerif mu je pružio šansu i valja je što pre iskoristiti, jer mu se, ako bog da ovakva prilika u životu više nikada neće pružiti ni u rodnom selu.
Povodom ruženja glavnog nam grada, javili su se mnogi umni i razumni ljudi, ali, kepec u vidu zamenika gradonačelnika ne benda primedbe. U planiranju postavljanja pomenutog spomenika kod bivše železničke stanice, učestvovao je i čuveni režiser iz Mećavnika, koga je čuveni režiser iz glavnog nam grada, gde je rođen i odrastao, zamolio da objasni kako je mogao na tako nešto da pristane. Onda je režiser filmova o Romima, koji je uzeo ime Stefan, umesto direktnog odgovora počeo da baljezga, poput šerifa, kad mu se postave pitanja, koja on nije naručio. Ako je i od Kuste, previše je. Dakle, šerif je svojom neutoljivom željom za apsolutnom vlašću toliko podelio narod u okrugu, da se podelama ne vidi skori kraj. Ko je uz njega, taj može da pravi i Mećavnik i skijalište i spomenik u glavnom nam gradu, a ko se s njim ne slaže, može da uzme pasoš u ruke. Dakle, svakome po zaslugama.
Rade Đergović