HUMORESKICA
Prema nalazima istraživačkih novinara, SNS uprava TELEKOM-a je za samo dve godine utrostručila dug. Umesto da nadležni organi za borbu protiv očite korupcije odmah stupe u akciju, ispitaju slučaj i pohapse prevarante i lopove, za lopovluk se osuđuju oni koji su lopove otkrili. Pa, to samo može da se dogodi u šerifovom okrugu i eventualno kod Lukašenka, ili u Burundiju. Iz TELEKOM-a je isisavan novac za kupovinu tabloidne kanalizacije i televizija koje su dobile nacionalnu frekvenciju i sa kojih se 25 sati dnevno kokodače o šerifu, o njegovom „zlatnom dobu“ i o „srpskom snu“. Šerif je izgubio svaki smisao o poimanju demokratije, ne dozvoljavajući nikome da mu se suprotstavi ni jednom jedinom rečju. Da li se sećate kada je šerif poslednji put imao dijalog sa nekim ko drugačije od njega misli? Naravno da ste zaboravili, jer on svakodnevno ima monologe na ružičastoj, „srećnoj“ i ostalim nesrećnim TV sa nacionalnom frekvencijom. Sa osmehom seoske devojke, koja je napumpala usta da bi se bolje udomila, uz obavezne dramske pauze, šerif nam se javlja u ulogama: domaćice, kuvara, baštovana /iz Jovanjice/, u ulozi babice, doktora za respiratore, u ulozi košarkaša, fudbalera i navijača, u ulozi infektolofa, stručljaka za puteve i naoružanje, a najčešće u ulozi jebivetra, koji je uvrežio sebi u glavu da je najveći sin naroda /i narodnosti/. Pa, neće da bude baš tako. Jednog dana ćeš šerife shvatiti da te nisu voleli i cenili ni tvoji ukućani, a kamo li „građani“, kojih su ti puna usta, a koje ponižavaš iz dana u dan. Ničija nije gorela do zore, pa neće ni tvoja. Izađi iz ružičaste, pa pogledaj u Minsk. A možeš iz „srećne“ da baciš oko i na Podgoricu. Ona ti je bliža.
Rade Đergović