Strah kod šabačih naprednjaka pokazao njihovo pravo lice
Zlo zvano Srpska napredna stranka u Šapcu, kako vreme odmiče i kako su se ozbiljno uplašili za svoju vlast i benefite koji iz toga proizilaze, pokazuje svoje pravo lice. A to je lice diktatorskih poriva i sunovrata časti i moralnosti kojem je važna jedino njihova vlast i privilegije. Jaki samo kad se zaklanjaju iza Aleksandra Vučića, državnih institucija, kojima Vučić naređuje šta da rade, i „batinaša“ koje iznajmljuju i plaćaju novcem građana Šapca. Ali, u stvarnosti, Pajić, Birmančević, Mićić, Mijušković, Peranović, i ostali su obične secikese i strašljivci. Kukavice!
A da su se uplašili (da ne upotrebim neku adekvatniju reč sa istim početnim slovom), s pravom, moglo se videti juče kada je bilo jasno da će blokada mosta biti održana i da, sudeći po društvenim mrežama, postoji velika i nezadrživa energija kod građana Šapca da se zlo pobedi. A to se na delu pokazalo tačno jer je veliki broj Šapčana izašao na mirne i građanske proteste da pokažu da im je stalo do svoje zemlje i svog grada. Ali ono što je posebno zabrinulo naprednjake je činjenica da je na mostu bio prisutan veliki broj mladih ljudi. Dakle onih koje naprednjaci ne mogu baš tako lako da kupe za sendvič ili crvenu novčanicu. Onih koji su na most došli svojom voljom a ne doveženi autobusim.
A buđenje omladine, ponižene, i ponižavane, od strane onih koji su kupovinom diploma, akademskih titula i učlanjenjem u SNS dali sebi mogućnost i pravo da ih, kao robove, ponižava i ucenjuje, pre svega radnim mestima, izazvao je neopisiv strah i paniku kod šabačkih naprednjaka.
I još nešto, (ne)očekivano, desilo se šabačkim naprednjacima. Iako su nekoliko dana ranije ali i na sam dan protesta očajnički pozivali članove, preko svojih grupa na društvenim mrežama, da dođu na most i daju podršku „batinašima“ da ponovo pokušaju da razbiju proteste, javio im se zanemarljivo mali broj onih koji su hteli da u tome učestvuju.
A kad je i policija odbila da „rasteruje“ građane sa mosta, mada su neki pripadnici ove službe pristali na poniženje i sebe i profesije i išli od kuće do kuće da „prete“ građanima, šabački naprednjaci su potpuno poludeli.
I, kako to obično biva, morali su za svoj „neuspeh“ nekog da okrive. A, kako vidimo, izbor je pao na načelnika šabačke policije Zorana Jevđenića. Do juče njihov dika i ponos a od juče „Čumetov načelnik policije u Šapcu“. Ne znam samo da li su Keljmendija slučajno zaboravili i tako ovoj gluposti uskratili dodatnu „težinu“!
Ovaj napad na visokog funkcionera policije samo je pokazao istinu da su ljudi važni Srpskoj naprednoj stranci samo dok od njih mogu da imaju korist i dok sa njima, kao sa toalet papirom, mogu da brišu zadnjicu. A onda, kad ih „istroše“, gurnu ih u „kanalizaciju“ života u koju besomučno guraju i naš grad i našu zemlju.
A kako bi se „osvetili“ načelniku štampali su „visokotiražni“ poster, naravno o trošku građana Šapca, i podelili ga po svim poštanskim sandučićima u gradu.
E, sad, eto i ja sam u velikoj nedoumici. Da li je napad na načelnika šabačke policije Zorana Jevđenića napad i na policiju? Što se jasno može zaključiti. Međutim, to sad otvara novo pitanje: Kako se sada tumači rečenica koja se provlači kroz sve naprednjačke medije: „Napad na policiju je napad na državu!“?
I, da li su sinoć šabački naprednjaci izvršili „napad“ na državu? A samim tim i na Aleksandra Vučića, Vladu Republike Srbije pa i na samog ministra Vulina…?
Pajiću, Birmančeviću, Mićiću, Mijuškoviću, Peranoviću, i ostale naprednjačke secikese i strašljivci, nije sve tako crno kao što vam izgleda. Mnogo je crnje i gore!
Ivan Kovačević