Izložba o Danilu Kišu u Biblioteci šabačkoj
U galeriji Biblioteke šabačke prošlog četvrtka svečano je otvorena izložba „Danilo Kiš (1935- 1989)“, autorke Olge Marjanović Krasić, koju je priredila Biblioteka grada Beograda povodom obeležavanja 30 godina od smrti pisca. Izloženo je 30 plakata na kojima su: detinjstvo u Subotici i Novom Sadu, gimnazijski dani na Cetinju, studije u Beogradu, boravak u Strazburu, Bordou, Lilu, Parizu, ugovori sa izdavačima, brojna strana izdanja, isečci iz novina preuzeti iz dokumentacije Radio Beograda, književne nagrade i društvena priznanja.
Selektovana obimna građa Arhiva SANU
Građa o životu i stvaralaštvu velikog pisca čuva se u Beogradu, u Arhivu SANU. Celokupna dokumentacija koja sadrži 4.800 skeniranih i fotografisanih rukopisa i daktilopisanih stranica, dokumenata i fotografija preneta je na dva DVD-a. Od obilja građe napravljena je selekcija da bi ponovo bili rekonstruisani veliko delo i izuzetna biografija.
-Velika mi je čast što sam ponovo u Šapcu i što, posle Laze Lazarevića, mogu da ponudim izložbu o Danilu Kišu, jednom od naših najpoznatijih i najprevođenijih pisaca. Izložba je obišla mnoge gradove u zemlji, regionu i inostranstvu, a njena velika posećenost samo govori koliko je Kiš zanimljiv kao ličnost, a njegovo delo još uvek prisutno i pobuđuje veliko interesovanje svih generacija. Meni je drago što sam imala tu čast da priredim ovu izložbu. Zahvaljujući obimnoj građi pohranjenoj u Arhivu SANU, čiji je Kiš za života bio dopisni član, izložba je mogla da bude bogata. Posetioci mogu da pogledaju najvažnije detalje iz njegovog privatnog života, a i samog stvaralaštva- podvukla je Marjanović Krasić.
Izložbu je prigodnom besedom otvorio dr Mihajlo Pantić, književnik i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, naglasivši da je Kiš jedan od onih pisaca koji uvek zahteva novo čitanje.
Jedno od najfrekventnijih imena u akademskom izučavanju knjiženosti
-Veličina pisca se meri po tome na koji način se nove generacije čitalaca, pa i književnih stručnjaka, odnose prema njegovom delu, kako ga interpretiraju, na koji ga način dovode u vezu i saglasje sa dobom u kojem živimo. Tekst je nepromenjiv, ali su čitaoci promenljivi. Uvek se uspostavlja nova relacija i to se pokazuje već jednom činjenicom da je Kiš u ovom trenutku u akademskom izučavanju književnosti jedno od najfrekventnijih imena. Svake godine izađe po neka knjiga, bar neki zbornik radova, vrlo veliki broj tekstova o njegovom delu. On je na kraju postao školski pisac i ta vrsta prakse zahteva jednu vrstu prilagođavanja, tumačenja mladim ljudima koji tek ulaze u svet književnosti. Kiš je konstanta srpske književnosti, a sad se već vidi, i konstanta srpske kulture- istakao je dr Pantić.
Kiš je bio romansijer, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac sa francuskog, ruskog i mađarskog jezika. Dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine, Goranovu nagradu za knjigu godine, Andrićevu nagradu, itd. Njegova dela prevedena su na sve velike svetske jezike.
Kako je objasnila Aleksandra Erdevički Tomić iz Biblioteke šabačke, planirane su organizovane posete učenika osnovnih i srednjih škola, budući da je Kiš jedan od retkih književnika prisutnih u osnovnoškolskoj i srednjoškolskoj lektiri. Ona je napomenula da je to samo uvertira, te da će sledeće godine Biblioteka šabačka na poseban način obeležiti 85 godina od rođenja jednog od najznačajnijih pisaca u istoriji srpske književnosti.
Svi zainteresovani sugrađani moći će da pogledaju postavku do 24. oktobra u galeriji Biblioteke šabačke.
Dragana Dimitrijević