Dragi moji,
gledajući pre neki dan nastup nekih od opozicionih lidera u kultnoj emisiji Olje Bećković, na nenacionalnoj TV stanici, shvatio sam zbog čega će Aleksandar i njegovi naprednjaci vladati još sigurnih 4-5 godina, ako ne i duže. Opozicija, koja je mahom, nastala rastakanjem Demokratske stranke, očigledno je, ne shvata tehnologiju dolaska na vlast u zemljama kao što je današnja Srbija. Bez pomoći USA i EU, naročito Nemačke, i to one direktne, nema ni govora o preuzimanju vlasti. Ko od političara nema podršku ove dve ključne adrese, o rušenju ove i dolasku neke druge vlasti, može samo da sanja, i to otvorenih očiju… A da li neko od tzv. sadašnjih lidera opozicije, ima podršku ovih velikih igrača, ovih koji odlučuju o svemu, pa i o tome ko će na vlast i zbog čega? Koliko ja vidimi, niko od njih nema takvu kombinaciju, jer OVI na njih ne računaju… Grešim li…?
Sećamo se svi kako je Boris Tadić prošao u svom poslednjem nastupu pred Angelom Merkel, onda kada je odbio da pristupi realizaciji Briselskog sporazuma o Kosovu. Vrlo brzo, na pre vremena raspisanim Izborima, čestitka zvaničnika EU, čitaj Angele Merkel, upućena je Tomi Nikoliću, par sati pre zatvaranja biračkih mesta… Slučajno…? Zamenjena je ekipa na vlasti, Boris je otišao u „neki drugi film“ koji još niko nije video, a došli su novi igrači, spremni da potpišu za briselskim stolom, i ono što inače ne bi, ali eto… ne može se dugo ležati po hodnicima evropskog establišmenta… Kada su Aleksandra, pre nekoliko godina pitali, hoće li se on kandiodovati na sledećim predsedničkim izborima, rekao je da mu to ne pada na pamet. Kako rekao, tako opovrgao. Kandidovao se i pobedio, nadmoćno… Zanima li danas koga u Srbiji, zašto je Aleksandar porekao svoju, činilo se, čvrsto datu reč i kao je tada postao predsednik Srbije? Nikoga. Malo ko se toga i seća.
Ovi savremeni oponenti, lideri i liderčići, pozvaše onomad evropske parlamentarce da im oni pomognu u stvaranju boljih, ravnopravnijih i fer izbornih uslova, da oni ne bi ponovo posegli za bojkotom, te da bi izašli na crtu… Kako ih pozvaše, tako i prođoše… Na toj farsi od pregovora sa Orlićima, Rističevićima i Bakarecima, u čijoj senci su bili Fajon, Bilčik i ostali EUropejci, pregovaralo se o tome da vlast primenjuje pravila, koja predviđaju srpski zakoni… I gle čuda… Evropski parlamentarci podržaše vlast, a ne oponente… Ako se pitate zašto, odgovor je jasan… Evropi, i Americi savršeno odgovara sadašnja srpska vlast.Zašto? Zato što Evropska unija zapravo NEĆE, Evropa NEĆE Srbiju u svojoj EU, jer HOĆE rešenje Kosova, kakvo takvo, i HOĆE Rio Tinto na našoj, srpskoj zemlji… Šta opozicija misli o problemu Kosova i Rio Tinta? i ima li kakvo rešenje… Nije ni važno, neka misle šta misle i kako misle, Evropu to ne dodiruje… Evropski parlamentarci su to ovoj gomili neartikulisanih i sopstvenim sujetama ophrvanih likova, jasno dali do znanja. Vaše je da izađete na Izbore 2022.g. i da ih izgubite, da bi se nastavila vlast onih koje podržavamo, jer oni će rešiti problem Kosova, ovako ili onako, i prepustiti Srbiju Rio Tintu, pri čemu neće ni želeti da uđu u EU, baš kako nama odgovara…
I tako, dok opozicija nije u stanju da se ujedini, uozbilji i izađe sa svojim idejama i programima makar u onim medijima koji su joj dostupni, da pronađe kandidata kojeg bi suprotstavila Aleksandru, jasno je, ostaće tu gde je… A da li ima kandidata?… Ima ima, ali za izlazak sa jednim favoritom opozicije, potrebno je suzbiti sujete lidera… Do tada, ostaće, svi oni zajedno, mali, sitni i nevažni. Bez podrške glasača, ali i bez podrške onih koji odlučuju o svemu… Ko se seća još, Koštunice i njegove pobede iz septembra 2000.g. koju je proizveo referendum, na kojem pitanje nije bilo, da li si za Koštuncu dr Vojislava, nego da li si protiv Milošević Slobodana… Da li se u Srbiji od tada nešto promenilo? Mngo toga, osim principa…
Ja to tako vidim i voleo bih da me neko ubedi u nešto suprotno… Živi bili pa doživeli.
Sve Vas volim i pozdravljam.