Rijaliti Srbija
Kako piše u istorijskim spisima Jozef Gebels je bio jedan od najbližih saradnika Adolfa Hitlera i njegovih najodanijih sledbenika. Usavršio je tehnike „Velike laži“ u masovnoj propagandi. Bio je doktor filozofije, radio kao novinar a oprobao se i kao pisac. Njegova uloga u dolasku nacista na vlast u Nemačkoj 30-ih godina prošlog veka i njenom očuvanju je ogromna ako ne i presudna. On je pionir masovne propagande elektronskim sredstvima („Narodni radio“ koji slušala većina Nemaca u prvom redu). Ministarstvo propagande je kratkim talasima emitovalo nacističku propagandu širom sveta. Izdavanje knjiga, novina, filmovi i slični sadržaji bili su pod punom kontrolom Ministarstva propagande. Gebels je bio začetnik mnogih tehnika moderne propagande. Kada su nacisti došli na vlast brže-bolje su formirali Ministarstvo propagande čiji je glavni zadatak bio da nametne nacističku doktrinu narodu i da kontroliše i cenzuriše javno mnjenje.
Početkom avgusta Regulatorno telo za elektronske medije, legendarni REM, na konkursu za dodelu nacionalnih frekvencija prema zakonskoj proceduri dodelio je četiri pomenute frekvencije televizijama koje su ih i dosada posedovale: Pink, Hepi, Prva i B92, što je naravno bilo potpuno očekivano. Narečene televizije su to zaslužile svojim dosadašnjim radom – otrovnom propagandom, unižavanjem profesije i svesnim zaglupljivanjem publike. Da se poštovao postojeći zakon izvršioci ovih nedela završili bi iza rešetaka. Ali, u zemlji Srbiji postoji samo jedan zakon, onaj koji zamisli, izmisli i ostvari jedan čovek – Aleksandar Vučić. Njemu su zapravo i dodeljene nacionalne frekvencije jer realno sve pomenute televizije su njegovo vlasništvo kao i REM. A članovi (većina) ovog veselog, po zakonu nezavisnog, regulatornog tela nakon insistiranja mnogih nevladinih organizacija, opozicionih stranaka i istaknutih javnih ličnosti ponudili su i obrazloženje svoje odluke i naravno upropastili se skroz. Kako je uopšte moguće obrazložiti smisleno nešto tako glupo i neverovatno („nacionalne frekvencije Pinku, Hepiju, Prvoj i B92 dodeljene su zbog objektivnog i pravovremenog informisanja u prethodnom periodu“!?) kao što je darovanje nacionalnih resursa i javnog dobra najgorima od najgorih? To je kao da tvrdite da je Zemlja ravna ploča a onda još to pokušavate i da racionalno obrazložite. Zbogom pameti.
E, sad, pitate se vi – kakva veze Gebels ima sa REM-om, otkud oni u istoj priči? Stvarno se to pitate? Halooo! Nacistički mag propagande i naše regulatorno telo koje je u stvari samo jedan čovek – AV imaju i tajnu i svaku drugu vezu s tim što je ovaj naš mag i Jozef i Firer u jednom istom telu i duhu. Iako je bio solidan student Pravnog fakulteta u Beogradu (a ne jedan od najboljih kako on i njegovi satrapi besomučno lažu) A. Vučić nije radio ni jedan jedini dan baveći se nekim „poštenim“ poslom već je od malih nogu bio političar koji je ozbiljno shvatao sve zadatke koje je pred njega postavljao njegov politički otac i haški osuđenik dr Vojislav Šešelj – tokom 90-ih godina prošlog veka bio je prvoborac nacionalizma, ratni huškač a onda i ratni profiter (dobio je na lepe oči stan veličine fudbalskog igrališta od države za zasluge kao ministar informisanja u Miloševićevoj vladi u koji se useljavao baš nekako u isto vreme kada su kolone Srba na traktorima bežale sa Kosova), još tada je shvatio značaj propagande, predano se bacio na izučavanje lika i dela dr Gebelsa, stalno radio na sebi, usavršavao se i kako to obično biva-učenik je prevazišao učitelja. Prigrabio je, čim se formalno dokopao vlasti, sve medije i užasavajućom propagandom bombarduje sva čula svojih podanika gotovo deceniju i to baš putem medija koje su na narečenom avgustovskom konkursu dobile nacionalne frekvencije (opet) a kako stvari stoje to će se nastaviti u nedogled. Ovim elektronskim propagandistima zdušno će pomagati kao i dosad tabloidi (prodaju se na kioscima ali nisu novine) kao što su Informer, Kurir, Večernje novosti, Srpski telegraf… Da je ovakvu propagandnu silu imao Jozef Gebels, Hitlerov šef propagande, onomad verovatno bi nacisti zavladali celim svetom. A da može da vidi šta je njegov najbolji đak uspeo na tom polju da postigne u neonacističkoj Srbiji u trećoj deceniji 21-og veka njegova ljudska reakcija (usled zavisti, ljubomore ali i ponosa) bila bi – suza radosnica u oku i kiseo osmeh.
Piše: Dragan Karalazić